Odgovor na sve sumnje

Jesu li lekovi? Mogu li da se "zatvore" u pilulu? Treba li ih piti kratko, dugo ili samo u trudnoći? Da li zaista popravljaju zdravstveno stanje? Pre nego što se pohvalite kako ne idete kod lekara jer pijete vitamine, obavezno porazgovarajte s - lekarom!

Nekad je glavni problem bila neuhranjenost, danas su zdravstveni prioriteti preuhranjenost i gojaznost. Čoveku dođe da se zapita čemu onda svi ti dodaci ishrani. Jesu li suplementi "popravni" za jelovnik, često neizbalansiran, improvizovan, neuredan, masan i siromašan vitaminima i mineralima? Ili samo popunjavaju nutricionističke "rupe" kako bismo prebacili dnevnu normu sastojaka bez kojih nam nema zdravlja?
Uporedo sa širenjem ponude raste i potreba naših građana za preciznijim uputstvima o načinu upotrebe. Iako se u protekle dve godine broj i vrsta suplemenata na tržištu Srbije značajno uvećao, iako je sve veći broj oblasti u kojima se oni primenjuju, milioni korisnika žele bolji "pregled igre". Uostalom, u današnjem moru pilula, kesica, štanglica, šumećih tableta, proteinskih napitaka, imunostimulatora, biljnih proizvoda, preparata za mršavljenje, suplemenata u sportu, dermatologiji, kardiologiji, neuropsihijatriji, teško je prepoznati pravu stvar bez prave informacije. Teško je i naše ljude razuveriti da ih to što su počeli da piju vitamine ne opravdava što ne idu kod - doktora.
Jesu li to lekovi? - Nisu! Suplementi su normalni nutrijenti sadržani u hrani koju jedemo, u ovom slučaju zbijeni u kapsule, tablete, kesice, napitke ili nešto drugo radi lakšeg pokrivanja dnevne potrebe. Oni su, dakle, namirnice, a ne lekovi. Zbrku proizvodi farmakološki izgled (pilule, kapsule, kapi), opravdan potrebom da se na malom prostoru smeste svi propisani sastojci.
Postoje samo suplementi vitamina? - Ne, poslednjih godina nametnula se jedna druga kategorija proizvoda koja na širem planu pomaže organizmu da postane i ostane zdrav. Probiotski suplementi, na primer, vraćaju u ravnotežu crevnu bakterijsku floru kad je naruše bolest ili lekovi, održavajući pravilnu proporciju između dobrih (jačaju prirodnu odbranu) i loših (uzrokuju infekcije) bakterija koje u njoj žive.
U čemu je razlika između suplemenata i hrane koja leči? - Upravo pakovanje u kapsule, praškove i štangle čini glavnu razliku između prehrambenih suplemenata i funkcionalnih namirnica. Ove druge imaju istu funkciju kao prehrambeni suplementi (da opsluže organizam), ali zadržavaju oblik normalne hrane ili pića. A hrana, zna se, putuje kroz organizam: postoje jogurti koji sadrže fitosterole (obaraju holesterol), fermentisana mleka (kiselo mleko, jogurt, voćni jogurt, kefir) s dodatkom probiotika, vitaminizirani voćni sokovi, štangle od cerealija bogate vlaknima. Za razliku od suplemenata koji služe kao neutralna osnova za pribavljanje važnih sastojaka, ti proizvodi su "rasne" namirnice, s ukusom, mirisom, teksturom i kalorijama.
Jesu li i biljni preparati suplementi? - Da. I suplementi na bazi biljaka su namirnice kojima je priznata uloga u pružanju podrške organizmu i kao takvi podležu istim propisima. Primera radi, naučno je dokazano stimulativno dejstvo biljke gujina trava (ili mlečni čkalj) na stvaranje majčinog mleka, pa se često preporučuje za vreme dojenja. Borovnica aktivira krvotok, a valerijana je dobra za spavanje. Postoji, međutim, razlika između suplemenata na bazi lekovitih trava i fitoterapeutskih preparata. Prema odluci Svetske zdravstvene organizacije, ovi drugi su lekovi sa terapeutskim dejstvom i kupuju se u apoteci.
Da li ih prepisuje lekar? - Kao i drugi prehrambeni proizvodi, suplementi su bezbedni pa recept nije potreban. Lekaru se obraćamo zbog izbora najpogodnijeg preparata, posebno u trudnoći ili kod tegoba nepoznatog porekla. Na primer, ako je došlo do pogoršanja vida zbog prolaznog pada imuniteta, lekar može preporučiti ekstrakt borovnice i antioksidantne vitamine C i E. A ženama koje pate od stresa, hroničnog umora, premenstrualnog sindroma ili se žale na prve znake menopauze pomažu suplementi magnezijuma.
Služe li za lečenje? - Kao što samo ime kaže, dodaci služe da dopune, a ne da leče ili spreče. Tačnije, prehrambeni suplementi najpoželjniji su u stanjima između zdravlja i bolesti, kad nedostatak pojedinih nutrijenata naruši kvalitet života.
Kome su namenjeni? - Suplementi vitamina, minerala ili drugih sastojaka prvenstveno se preporučuju osobama s neuravnoteženom ishranom, onima što jedu malo svežeg povrća i voća, strastvenim pušačima, uživaocima alkohola i teškim fizičkim radnicima koji se neadekvatno hrane.
Mogu li da pomognu kod određenih bolesti? - Postoje životne faze u kojima je povećani unos nutrijenata neophodan. Kod pravih i teških bolesti stanje je mnogo složenije. U slučaju kardiovaskularnih bolesti (embolija, perikarditis, infarkt), suplementi nisu u stanju ni da ih spreče ni da ih izleče, ali mogu da ublaže faktore rizika. Smanjujući crevnu apsorpciju holesterola fitosteroli, na primer, drže pod kontrolom kardiovaskularni faktor rizika holesterolemiju. A multivitaminski preparat pomaže kad dođe do crevne malapsorpcija zbog upale, infekcije, netolerancije ili alergije.
Jesu li stvarno sigurni? - Da nisu, ne bi se prodavali i u supermarketima gde nema asistencije lekara ili farmaceuta. Od 2002. postoji evropska direktiva koja reguliše proizvodnju i prodaju prehrambenih suplemenata, uključujući one na bazi biljnih aktivnih principa. O zaštiti potrošača brinu i nadležne zdravstvene službe u kojima se proverava sastav naveden u deklaraciji.
Koliko supstanci sadrže? - Po važećim normativima, suplementi treba da sadrže između 30 i 150 odsto preporučene dnevne doze. Ukoliko se, na primer, preporučuje 10 miligrama vitamina C dnevno, preparat ne sme da sadrži manje od tri miligrama (da bi bio efikasan) i više od 15 miligrama (da bi se izbeglo predoziranje).
Koliko se dugo uzimaju? - Budući da ne leče, nema čvrstih pravila. Postoje situacije u kojima se suplement pije na neodređeno vreme. Starije osobe koje žele da sačuvaju intelektualne funkcije u poodmaklim godinama mogu da piju preparat na bazi omege-3. Reč je o esencijalnoj masnoj kiselini koja povećava prirodnu odbranu organizma i reguliše rad centralnog nervnog sistema, podstičući mentalnu lucidnost, bolje raspoloženje i veću koncentraciju.
Je li bolji multivitaminski ili singl proizvod? - Stil života često nameće nezdrave navike: slaba fizička aktivnost i pogrešna distribucija hranljivih sastojaka, sa doručkom kojeg tako reći nema, ručkom "na brzaka" i preobilnom večerom sa malo ili nimalo povrća i voća. U takvim slučajevima poželjan je dobar multivitaminski suplement. Ciljani će uzimati samo onaj ko, sam ili uz pomoć lekara ili farmaceuta, prepozna specifični nedostatak, pa i supstancu koju treba nadoknaditi. Fanatični pobornici vitkog stasa greše, na primer, što iz ishrane brzopleto izbacuju meso, ostavljajući organizam bez dovoljno gvožđa i vitamina B12. Tada "uskače" suplement.
Mogu li imati neželjene efekte? - Ne mogu, ako se poštuju uputstva. Pošto nisu lekovi, suplementi nemaju prateći listić, samo etiketu (pre upotrebe obavezno pročitati) na kojoj su naznačeni sastav, preporučena dnevna doza, nutritivno dejstvo, eventualna upozorenja. Za svaki slučaj, nivo sigurnosti potvrđen naučnim studijama uvek je mnogo niži od stvarnih margina opasnosti. U jednom istraživanju nedavno je, na primer, pomenuto navodno kancerogeno dejstvo beta karotena i vitamina E i C, ali samo u dozama višestruko većim od onih koje su naznačene na etiketi.
Preporučuju li se kod pojačane sportske aktivnosti? - Redovna fizička aktivnost zahteva uravnoteženu ishranu i povećani unos ugljenih hidrata (izvor energije!) pre treninga. Oni koji se sportom bave profesionalno ili amaterski mogu koristiti i energetske preparate na bazi običnih ili složenih šećera i/ili suplemente na bazi natrijum hlorida (kuhinjska so) i kalijuma da nadoknade ono što izgube znojenjem.
Koji suplementi u trudnoći i dojenju? - Korišćenje multivitamina i multiminerala u trudnoći uvek treba proceniti zajedno s lekarom. Efikasan i sada već opšte priznati suplement je folna kiselina koju bi trebalo uzimati bar tri-četiri nedelje pre začeća i u prva tri meseca drugog stanja. Folati, važni za sprečavanje deformiteta kod beba, ne nastaju u organizmu već se unose s lisnatim povrćem, džigericom, agrumima, mahunarkama i integralnim hlebom. U trudnoći, međutim, hrana ne može uvek da pokrije dnevnu potrebu od 400 mikrograma. Od četvrtog meseca treba uvesti i fluor, važan za pravilni rast dečjih zubića. Druga ciljana "pojačanja" preporučuju se u vegetarijanskoj dijeti, blizanačkoj trudnoći, iscrpljenosti uzrokovanoj mukom i povraćanjem. Ako buduća mama živi u toplim krajevima i mnogo se znoji, treba da poveća unos minerala kao što su natrijum, hlor, kalijum i magnezijum. Iste predostrožnosti važe i za period dojenja.
Pomažu li da brže pocrnimo? - Uvek je dobro pripremiti kožu za odbranu od štetnih dejstava sunca (eritemi, tamne mrlje i bore) većim unosom žutog, crvenog i narandžastog voća i povrća (šargarepa, dinja, paradajz, bundeva, lubenica, paprika, ananas) koje sadrži obilje za kožu dragocenih karotenoida. Iz istog razloga, suplemente preventivno uzimaju osobe kod kojih sunčanje izaziva iritacije i eriteme (crvenilo). Najčešće se koriste mešavine karotenoida (alfa-karoten, gama-karoten, likopen, lutein i zeksantin) koji na koži deluju u sinergiji s aktivnim principima sadržanim u namirnicama. Suplementi se piju mesec dana pre i za vreme izlaganja suncu, uvek u dozi preporučenoj na etiketi.
Kako deluju u kuri mršavljenja? - Udruženi s niskokaloričnom dijetom i adekvatnom fizičkom aktivnošću, neki suplementi pomažu da smanjimo kilažu. Postoje oni sa hromom koji stimuliše metabolizam šećera i oni bogati jodom za bolji rad tireoidee, "predsedavajuće" svim metaboličkim funkcijama. Postoje ona na bazi vlakana koja usporavaju apsorpciju masti i šećera, ubrzavaju prolaz kroz creva i povećavaju osećaj sitosti i ona koja podstiču urinarno izbacivanje nakupljenih toksina, odgovornih za otoke i celulit (a glavna su drška ploda ananasa, špargla, breza, preslica i divlji kesten). Uvek se mora naglasiti da ovi proizvodi ne garantuju gubitak težine već samo doprinose boljoj kontroli i smanjuju osećaj gladi.
Prijaju li deci? - Detetu koje se zdravo hrani nisu potrebne dopune te vrste. Poneka kesica ili štanglica dobro će mu doći zimi kad prirodna odbrana oslabi i zaprete sezonske infekcije, za vreme rekonvalescencije, posle bolesti, operacije i prestanka lečenja antibioticima (preporučuju se vitamin C i grupa B), u periodima stresa od učenja ili intenzivnog sporta (najpogodniji su vitamini A, C, grupa B, cink, selen i magnezijum). Multivitamini su dobro rešenje, ali samo na određeno vreme. Pedijatar je taj koji će proceniti neophodnost duže upotrebe i eventualno pribaviti specifični preparat.
Pomažu li u trećem dobu? - Pomažu, pogotovo kod neuhranjenosti uzrokovane degenerativnim bolestima koje utiču na metabolizam, otežano žvakanje ili gutanje. Suplementi u tom slučaju obogaćuju dnevni unos kalorija i nutrijenata i personalizuju ishranu na osnovu posebnih zahteva. Postoje specijalne formule za starije od 70 godina: tečne ili polučvrste, stavljaju se u sitnu testeninu, griz ili pasirano povrće.
Da li su neophodni vegetarijancima? - Kod njih postoji deficit, pre svega vitamina B12 sadržanog u namirnicama kojih u ovom načinu ishrane nema (meso, riba, jaja ili živina). Vegetarijanska ishrana može biti siromašna vitaminima i mineralima, posebno u uslovima povećane potrebe, na primer kod dece, trudnica i starih lica. Njima je multimineralna i multivitaminska dopuna zaista najpotrebnija!