Lekar u kući • Saveti

Nos koji curi, svrab... toliko ima simptoma alergije, a koji su pritom i pogoršani našim načinom života. Takođe, neke osobe su osetljivije od drugih. Ipak, ima rešenja

Učestalost alergija se dvostruko povećala u poslednjih dvadeset godina i od njih pati otprilike svaka peta osoba. A u svakom drugom slučaju se radi o respiratornoj alergiji, polenskoj ili astmi. Kako objasniti tu "eksploziju"? stručnjaci imaju nekoliko hipoteza. Zahvaljujući napretku higijene, vakcina i lekova, organizam ima manju potrebu da se bori protiv virusa, bakterija i parazita, a odbrambeni sistem organizma slabi pri susretu sa alergenima. Isto tako, zbog određene osetljivosti, neke osobe postaju izuzetno osetljive na jedan ili više alergena (polen, grinje), što izaziva kašalj, kijavicu i svrab.
Povećano zagađenje samo otežava situaciju, jer štetno utiče na respiratorne puteve, a zrna polena čini još većim alergenima. Duvan i zagašivači (aerosoli, lepak...) dodatno pogoršavaju. Uz sve to, mi provodimo 80 % vremena u zatvorenom, nedovoljno provetrenom prostoru. Da ne zaboravimo ni određene namirnice koje takođe mogu izazvati alergije. Ipak, iako nisu sve tajne u potpunosti otkrivene, borba protiv alergije je moguća.

Polenska alergija
Ako vaši problemi počinju sa lepim danima, onda patite od polenske alergije. Evo nekih saveta.
Polenska alergija liči na najobičniju kijavicu, ali ako simptomi (zapušen nos, curenje nosa, kijanje) potraju i javljaju se uvek u istom periodu godine ili u istovetnim okolnostima, praćeni svrabom u nosu i očima, nekada i suzenjem očiju, radi se o alergijskoj kijavici i alergijskom konjunktivitisu.
Polen drveta (od februara do maja), trave (od maja do jula) i zeljastih biljaka (od jula do oktobra) prisutan je više od pola godine. Ali vi sasvim sigurno niste alergični na sve vrste polena. Zato je važno da obavite testove kako biste identifikovali alergene koji vas najviše muče.
Izbegavajte zapušteno zemljište, polja, izlaganje vetru, dremanje pod drvetom ili košenje trave. Nosite naočare za sunce koje smanjuju kontakt alergena sa očima. Ukoliko nosite kontaktna sočiva, ne bi bilo loše da se malo odmorite od njih, dok traje sezona polena.
Šetajte se po kiši jer, pored toga što može biti romantično, kiša lepi polen za tlo. Ipak, ne morate baš da izlazite posle oluje, jer vetar koji sledi obično podigne taj polen sa zemlje. Presvucite se posle svake šetnje i operite kosu pre spavanja, da uklonite sav polen koji ste doneli sa sobom iz spoljašnje sredine.
Redovno perite ruke i ne dirajte oči kad osetite svrab. Nos možete ispirati fiziološkim rastvorom. Izbegavajte duvan i bazene sa hlorisanom vodom, jer oni samo mogu pogoršati već postojeće simptome.
Zatvorite prozore u spavaćoj sobi da vam prisustvo polena ne bi pokvarilo spavanje. Kola vozite zatvorenih prozora i bez paljenja klime, osim uz ugradnju polenskog filtera.

Alergija na hranu
Sve je veći broj dece alergične na neke namirnice. Njima je veoma teško spremati obroke. Evo nekih saveta.
U poslednjih nekoliko godina, broj dece alergične na određene namirnice sve više raste. Većina dece je uzrasta od 1. do 3 godine, ali ima ih i između 3 i 15 godina. Ovaj porast alergija na hranu se može objasniti na više načina: boljim otkrivanjem same alergije, ali i promenom navika u ishrani (nove namirnice, naročito susam, suvo voće sa ljuskom i egzotično voće; promena obrade namirnica; promena crevne flore…).
Koje su to namirnice?
Sve namirnice mogu izazvati alergiju, ali neke to čine češće. Kod dece, postoji pet namirnica koje su uzrok u 3/4 slučajeva alergije.
- Kikiriki: na prvom mestu kod dece starije od 3 godine.
- Jaja (kokošija): naročito kod dece mlađe od 3 godine.
- Kravlje mleko: najčešće kod odojčadi i dece mlađe od 3 godine.
- Riba, naročito bela (bakalar).
- Senf.
Malo po malo, dodaju se i druge namirnice: pšenica, mahunasto povrće (sočivo, grašak, soja…), koštunjavo voće (orah, lešnik, indijski orah, pistaći…), ljuskari (krabe, račići, jastog), egzotično voće.
Simptomi brzo nastupaju
Manifestacija alergije može biti akutna ili, ređe, hronična. U prvom slučaju, simptomi se javljaju najmanje četiri sata pošto je dete pojelo određenu namirnicu, a u većini slučajeva, pojavljuju se odmah. Može doći do kožnog osipa, koprivnjače, bolova u stomaku ili osipa u ustima. Nekoj deci oteknu kapci ili usne. Ređe se javlja astma, čak i anafilaktički šok (poremećaj cirkulacije i disanja).
Simptomi takođe mogu biti hronični: alergija na hranu je uzrok u 30-50 % slučajeva dermatitisa, kao i u 5 % slučajeva hronične koprivnjače.
Kod odojčeta, alergija na hranu se može manifestovati kroz usporeni rast (visina i težina), hroničnu dijareju, refluks koji traje i pored lečenja.
U slučaju sumnje, treba brzo konsultovati lekara-alergologa. On će vas najpre pitati o slučajevima alergije u porodici, o okruženju i o vrsti simptoma. Zatim će uraditi kožni test, koji se lako sprovodi, nije bolan i daje brze i sigurne rezultate.
Treba izbaciti odgovornu namirnicu iz ishrane
Trenutno, lečenje alergije na hranu počiva isključivo na izbacivanju dotične namirnice iz ishrane. Način ishrane mora da odredi dijetetičar kako bi se dete adekvatno i uravnoteženo hranilo. Svake godine treba probati sa ponovnim uvođenjem namirnice u ishranu, ali, po mogućstvu, pod lekarskim nadzorom u slučaju da je potrebna brza reakcija.

Život nije nimalo jednostavan
Alergija na hranu je problematična kako za dete tako i za roditelje. Mališan mora da prihvati da je drugačiji od svojih vršnjaka, da ne može da jede sve što i oni. Veliki problem je i odlazak na rođendan ili izlet.
Što se tiče roditelja, kupovine postaju noćna mora. Čitanje svih etiketa je obavezno, naravno pod uslovom da roditelji mogu da "dešifruju" sve termine, kao na primer ovalbumin za jaja, laktalbumin za mleko, itd.
Da biste se lakše snašli, evo nekih termina. Proizvod može sadržati:
- kikiriki, kad na etiketi piše: kikiriki, praline, nugat…
- jaja, kad se na etiketi spominje ovomukoid, konalbumin, ovoglobulin, ovalbumin…
- mleko, ako je na etiketi prisutan neki od ovih termina: laktoglobulin, laktalbumin, laktoza, laktoserum…
- gluten, kad se na listi sastojaka nalazi: gliadin, pšenični amidon, globulin, skrob, glutenin.
Ponegde se mogu naći proizvodi specijalno namenjeni deci sa alergijom, ali njihova cena baš i nije pristupačna.
Međutim, kako alergija na kikiriki, koštunjavo voće, ribu i ljuskare, obično ostaje, druge alergije nestaju u prvim godinama života, i dete može normalno da jede.