Jun u "Vivi" • Daj nam sunca!

Nešto nas u ovim toplim, usporenim danima tera da se zdravije hranimo, dinamičnije krećemo i više brinemo o sebi. Evo malog priručnika koji će pomoći da se dobro osećate i još bolje izgledate pod suncem žarkim

Na početku iznenađenje: priroda u torbici za prvu pomoć! I -lepa prilika da uobičajene letnje tegobe sprečite lekovima u kojima nema ni traga hemije.
Kora od banane. - Ne, nije šala! Unutrašnja strana kore sadrži polisaharide, skrobaste sastojke koji ublažavaju svrab i bol od ujeda i uboda insekata, kaže profesor farmakognozije na Institutu medicinskih nauka u Filadelfiji dr Aron Marderozijan.

Preti li vam opasnost? Što se više sunčate, veća je šansa da dobijete rak kože koji poslednjih godina poprima razmere epidemije. Neki faktori dodatno povećavaju rizik. Morate se krajnje savesno kloniti sunca ako: • Imate plavu, crvenu ili svetlu kosu. • Vaša koža lako izgori na suncu. • Imate više od 50 mladeža. • Imate plave, zelene ili sive oči. • Već postoje znaci oštećenja kao što su pege ili tamne mrlje na koži. • Uzimate lekove koji povećavaju osetljivost na sunce: pojedini antibiotici, preparati protiv akni, antidepresivi i pilule za kontrolu rađanja (razgovarajte sa lekarom). • Imate rak kože u porodici. • I ranije su kod vas primećivane čudne promene na koži. • Živite tamo gde ima mnogo sunca. Zaštita u brojkama Isecite i zalepite ovu listu na frižider da vas podseti kako ćete bezbrižno uživati na suncu. 1 mazanje nije dovoljno. Da biste se zaštitili kako valja, za telo vam je svaki put potrebno 30 g preparata za sunčanje; za lice i vrat pola kašičice. 2 sata sme da prođe između dva mazanja ako ste napolju. Čak ni kad je SPF maksimalno visok, niste zaštićeni celog dana. 3 godine traje "maža" za sunčanje na polici; losioni koji stoje u vrelim kolima ili na suncu ni toliko. 6 sati u toku dana (između 10 i 16 h), kad je sunce najjače, držite se hladovine ako je moguće. 20 procenata je "velika" šansa da dobijete rak kože. Ako ste izrazito svetle puti i ne možete da pocrnite - ta šansa je 33 %. 30 minuta pre izlaska na sunce treba naneti zaštitni preparat. Ne čekajte da stignete na plažu! 40 minuta vas "mazalica" otporna na vodu štiti dok plivate. Posle svakog brisanja peškirom zaštitni sloj mora da se obnovi. 80 procenata je manji rizik od raka kože ako su vas u detinjstvu štitili od sunca. 100 procenata je tačno da vam je potrebno sredstvo koje odbija štetne sunčane zrake ako je dan i ako ste napolju. UV zraci padaju na vas i kroz oblake i odbijaju se od vode, peska, snega, betona i drugih sjajnih površina koje reflektuju dodatno zračenje. Znaci za uzbunu Rano otkrivanje je najsigurniji način da pobedite sve vrste raka kože, uključujući najopasniju - melanom. Stoga je dobra ideja da se vi i vaša porodica svakih 6 do 12 meseci podvrgnete kontroli. Svaka promena na mladežu, bubuljici, bradavici, svaka nova izraslina ili fleka, traže pažnju lekara. Znaci za uzbunu su: • Svaki mladež koji raste, krvari ili svrbi. • Ranice koje teško zarastaju i uvek se vraćaju. • Promene na koži koje su postale bolne ili osetljive. • Grozd svetlucavih, rozikastih ili crvenih ljuspica ili krastica. • Bubuljica na licu koja ne prolazi. • Ogrubela, sivkasta površina koja se ljušti. • Pink mrlja sa krastom u sredini. • Mesta slična ožiljku sa hrapavim ivicama. • Bradavica koja krvari ili se na njoj stvara krasta. • Mladeži koji su asimetrični, neravnih ivica, višebojni ili veliki kao rezač.

Kako se koristi. - Unutrašnjim delom kore direktno se istrlja mesto ujeda radi trenutnog olakšanja.
Med. - Ova slatka stvar dezinfikuje manje rane i pomaže im da brže zarastu. Med, naime, sadrži enzim koji proizvodi za bakterije fatalni hidrogen-peroksid, njegove aminokiseline ubrzavaju zarastanje, a njegovi antioksidanti smanjuju zapaljenjski proces, kaže Piter Molan, direktor Odeljenja za istraživanje meda na Univerzitetu Vajkato na Novom Zelandu. Njegov gusti sastav stvara zaštitnu barijeru na mestu povrede.
Kako se koristi. - Med se malo zagreje i jedna kašika nanese na sterilnu gazu. Stavimo je na ranu i osiguramo medicinskim flasterima ili lepljivim trakama. Zavoj treba promeniti i med ponovo naneti ako je potrebno, najmanje jednom dnevno, do zaceljenja rane.
Papaja. - Kora ovog voća sadrži visok procenat antizapaljenskih antioksidanta koji pomažu da spadne otok, recimo, zbog iščašenog članka na nozi, kaže dermatološkinja iz Merilenda, dr Lin Mekinli.
Kako se koristi. - Oljušti se kora (ne mari ako na njoj ostane poneki komadić pulpe) i uvije oko članka, a mesto zaštiti kuhinjskom krpom. Razlika se oseti već posle 10 do 15 minuta.
Aloja vera. - Ova biljka je odavno poznata po antizapaljenjskom dejstvu, kaže potpredsednica Američkog udruženja estetskih hirurga dr Ranela Hirš.
Kako se koristi. - Povređeno mesto se namaže preparatom koji sadrži ekstrakt aloje. Još bolje: prelomi se list biljke i tečnost stavi direktno na kožu.

Istinu na sunce
Sledeći put kad na policama budete tražili sredstvo za zaštitu od sunca, setite se da su se promoteri pet čuvenih brendova u Americi obreli na sudu, optuženi za obmanjivanje potrošače. Drugim rečima, tvrdili su da proizvodi njihovih kuća stoprocentno štite od ultraljubičastih zraka i sprečavaju oštećenja i rak kože.
Da li nam je stvarno jasno šta "maža" za sunčanje može, a šta ne može? Izgleda da nije. Zato smo uzeli najgromoglasnije tvrdnje i pokazali ih stručnjacima. Ono što su rekli "ponesite" na plažu.
1. Sredstvo za sunčanje sasvim je dovoljno da sačuvate kožu.
Stvarnost: "Losion ili mleko protiv štetnih zraka samo je manji deo priče", objašnjava dr Frančeska Fusko, klinička profesorka dermatologije u njujorškom Medicinskom centru "Sinajska gora". "Naneti ga, a ne preduzeti ništa drugo, neće smanjiti rizik jer čak i sa najkvalitetnijim preparatom šansa da izgorite iznosi i do 50 %". Neophodno je potražiti hlad između 10 i 16 sati, kad je sunčana svetlost najjača, ogrnuti nešto preko kostima, staviti šešir sa širokim obodom i naočari koje zaustavljaju UV zrake, redovno zagledati kožu i jednom godišnje otići na profesionalnu kontrolu.
2. SPF je mera za stepen zaštite i protiv UVB i protiv UVA zraka.
Stvarnost: SPF (od Sun Protection Factor) meri samo nivo zaštite protiv UVB zraka. Neki od 16 aktivnih sastojaka koje je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila za korišćenje u preparatima za sunčanje takođe blokiraju ili apsorbuju UVA zrake, kaže profesor dermatologije sa Medicinskog fakulteta "Džons Hopkins" dr Vorvik Morison. Sastojci uključuju: avobenzone (Parsol 1789), octocrylene, titanium dioxide i zinc oxide, kao i mnogo hvaljeni Mexoryl SX. Proverite da li se neki od njih nalazi u vašoj "mazalici" i da li na proizvodu piše "širokog spektra" (broad spectrum), što je znak da štiti i od UVB i od UVA zraka.
3. Pojedina sredstva za sunčanje ostaju na koži celog dana.
Stvarnost: "Bez obzira na SPF ili ono što piše na etiketi, preparat mora da se nanosi svaka dva sata", kaže dr Morison. "Aktivni sastojci u većini proizvoda pod dejstvom sunčanih zraka počnu da slabe".
4. Neki preparati ne propuštaju vodu.
Stvarnost: FDA ne priznaje termin "ne propušta vodu" (waterproof), stoga ne računajte da će vam se zaštitno sredstvo zadržati na koži i posle plivanja. Na snazi je izraz "otporan na vodu/znoj" (što znači da proizvod obezbeđuje SPF zaštitu posle 40 minuta boravka u vodi). Da biste bili sigurni, obnovite ga posle plivanja ili znojenja.
5. Postoje sredstva za "totalnu blokadu sunčanih zraka".
Stvarnost: "Nema preparata za sunčanje koji zaustavlja 100 % ultravioletnih zraka", kaže dr Fusko. SPF 15 štiti 93 % od UV zračenja, SPF 30 do 97 %, a SPF 50 do 98 %. Nanose se dve kašike losiona (mleka, gela) za sunčanje, pola sata pre izlaska iz kuće, kako bi koža imalavremena da upije preparat.