Stigla jesen, a mi...

Kažu da je proleće vreme ljubavi, leto druženja, a zima porodičnog okupljanja, ali niko nam nije rekao šta je jesen! Možda zato što je to jedino godišnje doba bez odmora, pa mu ne pridajemo poseban značaj. Greška! Iako može da bude nezgodna, jesen i te kako ima šta da ponudi!

Postoje vremenski periodi kad nam odjednom ponestaje snage: oktobar je jedan od njih! Stručnjaci pojavu smatraju "prirodnim stanjem", ali mi se osećamo dovoljno neprirodno da nam ništa ne polazi za rukom. Noću ne možemo da trenemo, danju su nam potrebne čačkalice za oči (jedini način da ostanu otvorene). Boli glava, olenjila se creva, do seksa nam je stalo kao do lanjskog snega.
A onda taj kamen oko srca i umor koji ne prolazi. Jesenja bolest? Ne biste verovali, ali od nje pati 70 % ljudi koji žive u oblastima sa četiri godišnja doba. Uzrok? Povratak starim navikama (dosadi?) posle dugog letnjeg raspusta, kraći dani, naglo zahlađenje, sve manje svetlosti i boja - sasvim dovoljno za epidemiju jesenje depresije koja pogađa više-manje sve.
"Na odmoru menjamo način života, kasno ležemo, jedemo šta hoćemo, uživamo u provodu i slobodi", kaže šef katedre za medicinu sna na rimskom Univerzitetu dr Đoakino Menuni. "Prekid letnje euforije i povratak u stvarnost mnogima teško pada. Prvi i najvažniji korak je podešavanje našeg biološkog sata kako bismo što pre ponovo uspostavili stari red vožnje".

Jeste li "jesenopata"?
Sledeći simptom na koji u oktobru treba obratiti pažnju jeste gotovo neizbežni pad seksualne želje, pojava više vezana za godine i psihološko stanje nego za samo godišnje doba. Sasvim je razumljivo da kraće izlaganje sunčanim zracima, posebno smanjeni broj sati koje provodimo napolju, ubija entuzijazam među krevetskim čaršavima. Ovo se posebno odnosi na osobe između 40 i 50 godina koje su i najosetljivije na sezonske hormonalne promene.
Za razliku od nekih drugih verovanja, koje najnovije studije demantuju, negativni uticaj jeseni na raspoloženje potkrepljen je naučnim dokazima. Brže zamaranje, slabija koncentracija i veća razdražljivost, kao posledice neispavanosti, uobičajeni su simptomi ne samo za takozvane "jesenopate" (osobe koje u ovo doba godine podležu depresiji, nekontrolisanom jedenju i prolaznom "alkoholisanju") nego za sve. Evo saveta koji pomažu da se lakše prebrodi "ta prokleta jesen".
1) - Upražnjavajte seks kao letos: ne vraćajte ponovo odnose sa partnerom na onih deset "mukotrpnih" minuta pre spavanja. Uživanje će biti veće ako ljubav i dalje budete vodili bezbrižno, po mogućnosti izvan spavaće sobe...
2) - Ne zatrpavajte se TV programom! Televizija je najveća opasnost dugih sivih dana između četiri zida. Nađite "za po kući" nešto bolje. Ako ništa drugo, ćaskajte sa članovima porodice.
3) - Pokušajte da sačuvate visok nivo svetlosti. Prelaz sa sunčane na veštačku hemijski menja raspoloženje. Nagore, razume se. Budite što više na svežem vazduhu.
4) - Uživajte u malim stvarima. Napravite feštu čak i od pauze za kafu.
5) - Zamišljajte da ste ponovo na letovanju. Pržite ribu ako ste bili na moru, kupite mango i papaju ako se vraćate iz egzotičnih krajeva. Nije bogzna šta, ali - deluje.
6) - Promenite nešto u stanu. Ofarbajte drvenariju, okačite nove zavese, ispomerajte nameštaj. Učinite sve da vam "pećina" za zimsku letargiju bude što udobnija.
7) - Razmislite o svom životu. Jesen je vreme za akciju. Ako vam se učini da su stvari krenule neželjenim tokom, menjajte ih.
8) - Organizujte se. Englezi tu nemaju nikakve sumnje: spisak stvari koje treba uraditi čini vas efikasnijim.
9) - Nađite hobi ili ne napuštajte taj koji već imate.
10) - Ugađajte sebi. Bavljenje sportom, negovanje tela masažama ili tretmanima na bazi algi, lekovitog bilja i aromaterapije čuvaju blagodeti stečene na letovanju i pretvaraju ih u rezervu za kišne dane.
11) - Ne jurite kući posle posla da bi vam dan izgledao duži i ispunjeniji. U Australiji su plaže najposećenije od 17h nadalje, dakle posle radnog vremena. U nedostatku boljeg, dovoljno je pićence sa prijateljima ili prva popodnevna bioskopska predstava.
12) - Sačuvajte prednosti. Ako ste, kojim čudom, na letovanju smršali, ne duplirajte porcije čim naiđu hladni dani. Imajte na umu da sa nestankom bronzane boje kukovi i noge izgledaju - deblji.
13) - Osmislite vikende. Čim se ukaže prilika, strpajte u torbu najneophodnije stvari i krenite na dan-dva opuštanja, kulture ili zabave.
14) - Upražnjavajte fizičku aktivnost na otvorenom, po mogućnosti u prvim jutarnjim satima.
15) - Kontrolišite ishranu, unos alkohola i pušenje koji se pretvaraju u "lavinu" čim pažnja malo popusti. Držite se prirodnih lekova za obnavljanje energije kao što su ginseng (ženšen), papaja i med.

Sve me boli
Koliko smo samo puta uzdisali: "Ah, to proleće!" Ali, nije proleće jedino. Sa početkom jeseni, kad bi zbog blagotvornog dejstva odmora baterije morale biti napunjene do vrha, odnekud iskrsnu sve moguće tegobe i bolovi! Da li je kriva smena godišnjih doba ili se organizam teško prilagođava novonastaloj situaciji?
"Nema sumnje da sezonski ciklusi utiču na biološki ritam", kaže direktor Instituta za biometeorologiju u Firenci Đanluka Maraki. "Dokazano je da jesenje klimatske promene - temperatura, vlaga, vazdušni pritisak i svetlost - negativno deluju na pojedine hemijske supstance u mozgu (neurotransmitere). Te supstance, zadužene za prenošenje impulsa između nervnih ćelija, privremeno se "istroše", uzrokujući niz simptoma kao što su depresija, glavobolja, umor, nesanica i slično. Poznato je koliko je depresija prisutna među stanovnicima severnih zemalja gde su temperature najoštrije, a dani najkraći".
A šta ćemo sa bolom? Za osobe koje pate od artroze i reumatizma vlaga i prvi hladni dani postaju noćna mora.
"U ovo doba godine ljudi koje muče zglobovi postaju osetljiviji pa je i bol koji trpe veći", objašnjava dr Marko Matuči, šef katedre za reumatologiju na Univerzitetu u Firenci. "Jesenja hladnoća ne deluje samo na unutrašnji sklop zgloba (kost i hrskavicu) već i na delove koji ga okružuju (tetive, vezivne opne). Upravo oni najviše stradaju zbog pada temperature, uzrokujući oštar bol prilikom svakog pokreta i slabljenje motorne funkcije koje u pojedinim slučajevima postaje dramatično".
I pad atmosferskog pritiska pojačava tegobe. U hladnim, vlažnim i kišnim danima buđenje je zaista "teško". Ima li leka? "Ima i prilično je jednostavan", kaže jedan od vodećih italijanskih reumatologa Marko Matuči. "Ja pacijentima preporučujem vreli jutarnji tuš koji greje kosti i opušta mišiće. Pri ruci treba da imaju tople odevne predmete kako tokom dana ne bi dolazilo do naglog hlađenja ekstremiteta, vrata i lumbalne zone. Jedan od najvažnijih saveta je da se što više kreću. Ne mislim samo na produžene šetnje u najtoplijem delu dana već i na laku gimnastiku, posebno za starije ljude. Danas, razume se, postoje mnogi lekovi protiv bola, ali uvek je bolji pokušaj da se sačuva fizička funkcija, jedini pravi 'hepiend' svake terapije".