Januar u "Vivi" • Praznični stres i dosada

Svi obuzeti pretprazničnom groznicom, jedino se vi osećate usamljeno? Ili vas, možda, nerviraju lažna veselost i prisilno porodično okupljanje? Ako ste rešili da ove godine okrenete list, evo ideja za razmišljanje

Ko bar jednom u životu nije pomislio: "Ne! Za Novu godinu i Božić nemam više živaca!" neka digne ruku. Želja da se prespavaju praznici i sladunjava atmosfera koju sobom nose spada u zdrave nagone, a bes, ogorčenje, melanholija, nostalgija normalne su pojave. Ipak, onaj ko je sam teško će izbeći oblačak tuge i jedva primetno stezanje oko srca dok su svi zaokupljeni prazničnim pripremama i porodičnim feštama. Kako izaći čitav iz "okićenog" odmora? Razgovarali smo sa različitim ljudima - evo njihovih priča među kojima je, nadamo se, i ona koja će vas inspirisati.

Može i drugačije! Evo pet alternativnih predloga koji će vas spasti lažnog veselja. • Ako imate sreću da možete da radite, samo napred! Prijavite se za "najčupavije" termine u zamenu za slobodne dane u neko drugo doba godine. • Pripremite što bolje slatkiše i razglasite svima: prijatelji će pohrliti da vas posete kako bi pobegli od dosadnih rođaka. • Rentirajte "vruće" filmove i, za promenu, ne budite "najbolji od sve dece". • Poklonite sebi nešto šašavo: saunu, masažu, gala-večeru, lumperajku na splavu, obilazak rodnog grada sa grupom stranih turista. • I na kraju, ako možete, budite turist i... stvarno otputujte! Ublaži nemir moj Novogodišnji i božićni praznici? Više od 40% vazda veselih Italijana u njima vidi razlog za zabrinutost, tužne misli i melanholično raspoloženje! Evo šta je još pokazalo istraživanje rađeno na uzorku od 500 osoba između 25 i 55 godina. • 20% anketiranih mrzi nametnuto druženje sa bližim i daljima rođacima. • 18% silno strahuje od samoće, još teže i neprihvatljivije za vreme porodičnih praznika. • 16% užasava pomisao na višak ili manjak hrane u danima fešte. • 15% misli da su praznici "smrtno dosadni". • 15% doživljava krizu mozgajući kako da obezbede poklone za sve, i šta da pripreme za svečani božićni ručak. • 10% je u stresu od same pomisli da bi mogli izgubiti posao. • 6% razdire dilema da li će se u "najluđoj noći" stvarno ludo provesti!

Vera, neudata, 36 godina, nastavnica:
- Posao je efikasan ventil oduška za samoću, pa mi nije svejedno kad zatvore školu zbog raspusta. Da se ne bih gurala po radnjama sa celim porodicama, što me, priznajem, ispunjava setom, poklone kupujem mnogo pre drugih. Lepo je otići na doček, pod uslovom da je društvo dobro, u protivnom više volim da sedim kod kuće, pa makar i sama. Ne, ne tugujem! Nemam uvek vremena za takvo opuštanje, pa koristim priliku, a kad "zaboli" samoća, izađem da prošetam. Božić provodim kod sestre koja živi u drugom gradu. Ona i njena deca moja su porodica, s njima sam srećna žena.

Ana, razvedena, 40 godina, fizioterapeutkinja:
- Posle razvoda, ovi mi praznici baš teško padaju. Borim se kako znam i umem da deca ne osete da se porodica raspala. Dosad smo uspevali da izbegnemo varijantu "nova godina sa tatom, Božić sa mamom", pa smo oba praznika slavili zajedno, kao nekad. Meni nije bilo svejedno što muža viđam u takvim okolnostima, ali deca su se radovala što smo bar jednom godišnje na okupu. Samo što ove godine on ima novu partnerku koja pri tom čeka bebu, pa ne znam šta će biti dalje. Obećao je da će voditi decu na zimovanje a ja ću se, valjda, najzad odmoriti.

Marko, udovac, 55 godina, fotograf:
- Ne vidim ništa posebno u ovim vezanim praznicima. Najviše mi smeta atmosfera licemerja koja se oseća već od prvih decembarskih dana. Da sam sasvim sâm, verovatno bih vreme provodio u bioskopu. U stvari, sam živim, ali imam prijatelje, braću i sestre: na dobru večeru mogu da ih pozovem bilo kog dana u godini. Melanholija pritiska one koji se osećaju isključeni iz porodične atmosfere, pa se na našim božićnim okupljanjima uvek nađe i neko ko je odskora sam. Da imam para, novu godinu bih čekao u toplim krajevima, na obali mora.