Partnerski odnosi

U patrijarhalnim sredinama kao što je naša, zaposlene žene udajom dobijaju još jedno radno mesto sa punim radnim vremenom - domaćinstvo. A njihovi muževi, do juče puni razumevanja za poslovne ambicije i radne obaveze svoje lepše polovine, preko noći menjaju ćud

Malo je onih koji će pristati da dele kućne poslove sa ženom, da sami sebi operu i ispeglaju košulju ili da skuvaju ručak. Teško će tolerisati i popodnevne ili večernje poslovne sastanke i večere, jer - već je opšte mesto - ženi je mesto u kući, a njen najpreči posao da brine o porodici.
U takvim okolnostima priče o potomstvu postaju prava noćna mora. Podrazumeva se da žena treba da brine o detetu, a tatin posao je da se sa njim poigra kada ima vremena i kada nije umoran od svog posla. Podrazumeva se i da majci dete i dom treba da budu na prvom mestu, a karijera u zapećku.
Iskustvo većine zaposlenih žena i majki pokazuje da na klackalici posao - brak i materinstvo, jedno od to dvoje trpi. Nije, stoga, čudno što se današnje mlade, ambiciozne žene odriču braka zarad karijere, a one udate odugovlače sa rađanjem. Pitanja koja sebi postavljaju su: šta će se dogoditi ako na godinu dana nestanem iz poslovnog sveta? Imam li šanse da se vratim na radno mesto na kojem sam bila pre porođaja? Hoću li uspeti pored malog deteta da nastavim usavršavanje i dalje gradim karijeru?
U našim uslovima ta dilema se usložnjava. Mnogi privatni poslodavci traže od mladih žena da se ugovorom obavežu da neće rađati, a nije retkost i da bez pardona daju otkaz ženama koje koriste bolovanja zbog nege deteta. Tako pitanje roditi ili ne - postaje pitanje egzistencije.
No, ništa bolje nije ni u razvijenim zemljama. U Americi, na primer, zakonom nije predviđeno porodiljsko odstustvo i najveći broj žena posle rađanja prestaje da radi. U Velikoj Britaniji majke koje zbog nege bebe ostaju kod kuće nekoliko meseci bivaju - po sopstvenim rečima, odbačene kada se vrate u radnu sredinu. Zbog toga i odustaju od posla i posvećuju se porodici. Stav da je ženama mesto u kući postaje preovlađujuće razmišljanje, što potvrđuje i Džaklin Skot, profesorka sociologije na Kembridžu. Ona kaže da i muškarci i žene nisu sigurni da li je moguće da majka radi, a da to ne izazove probleme u funkcionisanju porodice. I veruje da bi majkama bilo lakše da nastave da grade karijeru kada bi im poslodavci omogućili da rade skraćeno radno vreme. Ali - oni to ne čine.
Da nije nemoguća misija biti dobra mama i uspešna poslovna žena pokazuje primer Švedske. Ova zemlja ima jednu od najviših stopa rađanja u Evropi, a pri tom je većina Šveđanki zaposlena. Tajna je u ovdašnjem zakonu o roditeljstvu, veoma darežljivom i najstimulativnijem u svetu. Švedski bračni parovi imaju pravo na 13 meseci porodiljskog odsustva i još tri dodatna meseca - u slučaju potrebe. Kada se porodi, po zakonu prva dva meseca odsustva uzima majka, a naredna dva otac. Ostatak dele po dogovoru. Ovome valja dodati i podatak da švedski muškarci u proseku 30 sati nedeljno obavljaju kućne poslove i poslove vezane za brigu o deci. I žene smatraju potpuno sebi ravnima.