Dogodilo se gotovo preko noći! Granica se, jednostavno, pomerila nadole, pa današnje devojčice sve ranije postaju žene, nekad već u sedmoj, osmoj godini. Iako u dobu kad im je lutka i dalje najdraža igračka, suočavaju se sa preuranjenom transformacijom svoga tela. Šok je popriličan budući da taj neočekivani fizički "zemljotres" dočekuju potpuno nespremne.
Rani pubertet, jedna od tekovina modernog društva, spada u novije fenomene i pretežno se odnosi na ženski pol. Uzroci ubrzanja biološkog sata su mnogobrojni i međusobno različiti: genetski faktori, nezdrava ishrana, zagađena životna sredina. Među novim pretpostavkama odnedavno su i pogrešni televizijski uzori.
Prag alarma
U poslednjih sto godina, pubertet stiže mnogo ranije. Dovoljno je podsetiti da se prosečno doba u kojem devojčice dobijaju prvu menstruaciju spustilo na 12 godina, u odnosu na 16 godina sa početka dvadesetog veka. Godinu ili dve ranije ispoljavaju se i prvi simptomi: rast grudi i dlačica na pubisu i ispod pazuha. Sve je to, međutim, u granicama normale.
Sasvim je druga priča kad prvi znaci osvanu već oko 8. godine. Tada se može govoriti o preuranjenom pubertetu, anomaliji koja zahteva intervenciju ginekologa.
|
Roditelji su zabrinuti, utoliko pre što posledice mogu biti teške. Tu su pre svega fizičke reperkusije, kao što je zaustavljanje rasta, a pridružuju se psihološke traume devojčice koja se iznenada našla "zarobljena" u telu žene. Stručnjaci se trude da smire javnost: ne brinite, sve se danas rešava pomoću lekova, pa i taj rast.
Mogući krivci. - Faktora koji utiču na rano "pupljenje" ima mnogo: jedni su dokazani, drugi još u fazi nagađanja. Svi, navodno, deluju na hipotalamus, deo mozga zadužen za pokretanje pubertetskog sata. "Potrebno je razdvojiti patološke od drugih uzroka. Važno je znati da prevremeni pubertet može biti znak i tako teške bolesti kao što je tumor. Kad se isključi taj uzrok, sagledavaju se ostali faktori", kaže direktorka Kliničkog centra za ginekologiju i seksologiju iz Milana dr Alesandra Graciotin.
Geni. - Na rani pubertet utiče i genetski faktor. "Devojčica se može ubrzano razvijati i zbog porodične sklonosti: u njenoj porodici su, naime, već postojali slični slučajevi", kaže direktor milanskog Centra za endokrinologiju dece i adolescenata dr Đuzepe Kjumelo.
Zagađenost hrane. - Deo krivice treba pripisati zagađenju životne sredine, kako je pokazala belgijska studija koja se bavila ispitivanjem usvojenih devojčica iz nerazvijenih zemalja, odraslih u zdravijoj sredini. Šanse da se prerano razviju povećale su se za 20 do 80 procenata u odnosu na njihove vršnjakinje koje su ostale u postojbini. "Pesticidi sadrže sastojke koji deluju slično estrogenu i utiču na razvoj. Kao hormoni, anabolici, steroidi, stimulansi i antibiotici koji se koriste za uzgoj stoke (podstiču rast!), zagađuju namirnice - pre svega meso, mleko i prerađevine - koje svakodnevno završavaju na našim trpezama", kaže profesor Kjumelo.
Gojaznost. - Studije pokazuju da je sklonost prema ranom pubertetu češća kod devojčica sa viškom kilograma. Masne naslage povećavaju lučenje leptina, hormona koji stimuliše hipotalamus i ubrzava razvoj.
Poruke medija. - U poslednje vreme često se govori i o tome kako ubrzanom razvoju izrazito emotivnih devojčica može da doprinese i prevelika doza televizijskih stimulansa sa jasnom erotskom pozadinom. "Jezik televizije i blokova reklama vrvi od poruka i prizora koji se emituju u svako doba dana i, makar i indirektno, propagiraju seks. A upravo takvi podsticaji aktiviraju deo mozga koji reguliše bioritmove, pa i one koji se odnose na reproduktivnu aktivnost", kaže doktorka Graciotin.
Ko sam ja? - Devojčica koja prebrzo sazreva suočava se sa velikim fizičkim i psihološkim problemima. "Najveća fizička opasnost je činjenica da bi mogla ostati niska, čak 6 ili 7 centimetara ispod norme. Rani pubertet uzrokuje, naime, "zavarivanje" hrskavica, što automatski zakoči rast", upozorava profesor Kjumelo. Tu je i dugi niz psiholoških posledica koje muče osmogodišnje žensko dete, u "klinču" s iznenadnim promenama na telu. "Stvara se nesklad između fiziološkog sazrevanja i nežnih godina vidljivih na dečjim crtama lica. Otud nelagodnost kod devojčice koja se, bez odgovarajućih instrumenata provere, oseća drugačijom od vršnjakinja i reaguje izolacijom. O mogućnosti preuranjenog ulaska u seksualni život da ne govorimo. U nekim slučajevima, te devojčice imaju polne odnose pre vršnjakinja iako za to još nisu spremne", predočava dr Graciotin.
Intervenisati se može, čak mora... - Čim se jave prvi znaci puberteta (nagoveštaj grudi i dlačice na pubisu i ispod pazuha), treba otići ginekologu. Pošto specifičnim testovima isključi eventualne patologije, specijalista učestalim kontrolama proverava brzinu kojom napreduje razvoj. Ako je evolucija spora i postoje znaci da će biti završena oko 12. godine, dakle u fiziološkom razdoblju, nema potrebe za intervencijom. Ukoliko, međutim, telo za nekoliko meseci nabuja, a i psihološka napetost raste, pribegava se ad hok terapiji. "Koriste se lekovi koji privremeno zakoče evoluciju: devojčica ih uzima dok ne zađe u godine koje odgovaraju njenom fizičkom razvoju. Terapija bez kolateralnih dejstava može biti i injekcija na bazi aktivnih principa koji zaustavljaju "bujanje". Daje se jednom mesečno ili svaka tri meseca", kaže dr Kjumelo.
U okviru terapije, lekari roditeljima daju savete koji se tiču ishrane i načina života: kako ograničiti unos mesa, kako menjati svakodnevni jelovnik, kako redovnom fizičkom aktivnošću sprečiti gojaznost. I ono najvažnije: kako pružiti svestranu podršku devojčici koja sve vreme mora da se oseća sigurnom i zaštićenom.
