Karakteristike lajmske bolesti
Sistemski karakter i vrlo širok spektar kliničkih manifestacija ove bolesti uslovili su multidisciplinarni pristup, tako da su u njeno istraživanje uključeni epidemiolog, dermatolog, infektolog, neurolog, reumatolog, karidolog, mikrobiolog, biolog, veterinar i drugi stručnjaci.
Kriterijumi za postavljanje dijagnoze su: epidemiološki podatak o ubodu krpelja i boravak u endemskom području, klinička slika pacijenta i mikrobiološki nalaz. Serološki testovi za dokazivanje antitela na bakteriju borelija burgdorferi u krvi, likvoru i sinovijalnoj tečnosti samo su pomoćna dijagnostička metoda. Ova vrsta mikrobiološke dijagnostike kao i zdravstveni nadzor nad osobama sa ubodom krpelja obavlja se u Savetovalištu za lajmsku bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, čiji je broj telefona 011/2078-677.
Važno je znati
- Lajmska bolest je izlečiva, ali pripada grupi potencijalno teških oboljenja, zbog mogućeg razvoja hroničnog toka koji može da dovede do trajnih oštećenja nekih organa. Iz ovih razloga je važno početi sa lečenjem što ranije.
- Krpelj je tokom godine aktivan od ranog proleća do kasne jeseni, a najviše u junu.
- Lajmska bolest se ne prenosi sa zaražene osobe na zdravu.
- Posle svakog boravka u prirodi treba dobro pregledati telo (obavezno i kosmati deo glave) i odeću.
- Postoje i sredstva koja se nanose na telo kako bi sprečila ubod krpelja, ali ona nisu sigurna i potpuna zaštita.
|
Lepi prolećni dani i zelenilo koje buja mame nas u prirodu, ali su i upozorenja lekara vrlo jasna: posle boravka u parku, šumi, livadi, izletištu, obavezno se treba pregledati od glave do pete i proveriti da li smo negde usput pokupili i - krpelja. Kako je ubod ovog zglavkara, koji može da nam stvori brojne zdravstvene probleme, bezbolan i neosetan, važno je da se vrlo detaljno i pažljivo pregledamo, čak i ako ne osećamo nikakvu iritaciju na bilo kom delu tela.
Ukoliko otkrijemo krpelja, šta da činimo dalje, pitamo epidemiologa, dr Nevenku Pavlović, rukovodilac Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
- Važno je da se krpelj što pre izvadi iz kože, a najbolje u toku prvih 24 časa posle uboda. I najbolje je da to uradi stručno lice u ambulanti, domu zdravlja ili najbližoj zdravstvenoj ustanovi, kaže dr Pavlović. - One, koji se odluče da sami vade krpelja podsećamo da ne treba da stavljaju nikakva hemijska sredstva (eter, alkohol, benzin, ulje i slično), već da zahvat obave tako što će pincetom uhvatiti njegovu rilicu (usni aparat) što bliže koži i izvući ga napolje. Treba voditi računa da se ne pritiska trbuh krpelja, koji je napunjen krvlju, kao i da se njegovo telo ne gnječi i ne kida. Mesto uboda, posle vađenja obavezno treba dezinfikovati. Takođe, treba znati da ukoliko u koži ostane rilica njeno odstranjivanje isključivo obavlja lekar u zdravstvenoj ustanovi.
Krpelj je jedini prenosilac uzročnika lajmske bolesti - bakterije spiroheta borelia burgdorferi. Infekcija napada ceo organizam, a posebno kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lyme (Konektikat, SAD), a kod nas je prvi put dijagnostikovana na području Beograda 1987.
- Krpelj Ixodes ricinus zaražen borelijom burgdorferi, pri ubodu prenosi ovu spirohetu. Pošto nisu svi krpelji zaraženi uzročnikom lajmske bolesti, ubod krpelja ne znači obavezno i nastanak infekcije, ali treba obratiti pažnju na eventualnu pojavu simptoma i znakova bolesti. Prvi znaci mogu da se jave već posle prvog dana ili u narednih mesec dana. Na mestu uboda javlja se bubuljica (makula) ili kružno crvenilo koje se širi (erythema migrans). To je najčešći i siguran znak početne faze bolesti (I stadijum). Istovremeno se može javiti i povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i uvećanje limfnih žlezda u blizini mesta uboda.
- Tada je neophodno započeti sa lečenjem, ističe dr Pavlović, jer propuštanjem terapije u ovom periodu, posle 6 do 8 nedelja može doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa, što karakteriše II stadijum bolesti.
- Ukoliko ni tada pacijent ne počne sa lečenjem, posle deset meseci ili čak više godina, može da dođe do trajnog oštećenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti, što je već III stadijum oboljenja. Važno je napomenuti da je lajmska bolest izlečiva ukoliko se otkrije na vreme i zato je važno da osoba koja je imala ubod krpelja bude pod medicinskim nadzorom tokom naredna tri meseca. Kontrolne preglede treba obavljati jednom mesečno kod ordinirajućeg lekara ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.
Jednom preležana lajmska bolest ne ostavlja dalju zaštitu i ponovna infekcija je moguća nakon novog uboda zaraženog krpelja.
