Vreme je za... letnje boljke

Sezona sunčanja, odmora, tropskih žega, večera pod vedrim nebom ali, nažalost, i tipično letnjih tegoba i čestih odlazaka u Hitnu pomoć. Podsećamo na udarne neugodnosti i najbolje načine da sačuvate zdravlje porodice

Teško je i pomisliti da leto, uz takvo obilje sporta, zabave i lepih trenutaka, može ugroziti zdravlje porodice. A da li ste znali da ga medicinski stručnjaci nazivaju "kritičnim godišnjim dobom" zato što u junu, julu i avgustu urgentni centri i stanice hitne pomoći imaju više posla nego u bilo koje drugo doba godine!
U želji da vam ništa ne pokvari letnje zadovoljstvo, pripremili smo ovaj mali priručnik prve pomoći za najčešće (i najdosadnije!) letnje boljke.

Opasnost: sunčane opekotine
I vrapci znaju da se na plažu ne ide bez debelog sloja losiona za sunčanje sa zaštitnim faktorom (SPF) od 30 naviše. A šta ako ste zaboravili da se namackate i sad ste crveni kao rak? Pomažu anestetici u spreju. Tu su uvek i stara dobra hidrokortizonska krema i rashlađujući gel aloja vera. Deluju i kvalitetni preparati za hidrataciju kože. Ipak, kad se "zaigrate" na suncu, potrebno je i nešto više da se ugasi požar.
Pomoć: namočite gazu u mleko (odličan lek protiv opekotina!), držite oblog na opečenoj koži 20 minuta i ponovite svaka dva do četiri sata. Mleko treba da bude na sobnoj temperaturi ili malo hladnije, ali nikako "frižiderski" hladno. Duplirajte uobičajenu dozu tableta protiv bolova (aspirin, brufen). Iako bolne, sunčane opekotine najčešće ne traže medicinsku pomoć. Pojave li se jeza, mučnina, visoka temperatura, nesvestica ili neprirodni umor - pravac kod lekara!
Prevencija: koristite zaštitno sredstvo i po oblačnom vremenu. Ako nameravate da plivate ili vežbate, neka bude vodootporno. Ukoliko izlazite po najvećoj vrućini (od 11 do 15 h), nosite košulju dugih rukava, duge pantalone i šešir širokog oboda. Imajte na umu da neki lekovi (antibiotici, pilule za kontracepciju, retin-A) povećavaju osetljivost kože na opekotine.

Opasnost: groznica na usnama
Eto nepozvanog gosta! Nekad ste mirni mesecima ili čak godinama...a onda se samo pojavi, uvek u najgore vreme, i ostaje duže od vikenda. Kad se jednom zakači virus herpes simpleks-tip 1 (HSV1), kod nas poznat i kao groznica, teško ga se trajno oslobađamo.
Pomoć: sunčana svetlost uzrokuje jedan od četiri slučaja groznice kod nosilaca virusa. Najčešće prolazi sama, ali simptomi se mogu ublažiti nekim od lokalnih antiviralnih lekova. Ne dirajte krasticu tri dana od pojavljivanja jer se može proširiti na genitalije, otvorene rane ili mukozne membrane. Koristite nove aplikatore za nanošenje ili skidanje šminke da se infekcija s usta ne prenese na oči. Ako ste pipnuli ranicu, isperite dodirnu tačku vodom i sapunom. Oblog od punomasnog mleka (ima više proteina!) stavljen direktno na plik ubrzava iscelenje. Isto dejstvo ima i led. Pazite šta jedete. Virusu je potreban arginin: uskratite mu namirnice bogate ovom aminokiselinom (čokolada, kola, cerealije, grašak, kikiriki, želatin, indijski orah i pivo) dok traje groznica.
Prevencija: koristite ruž/sjaj sa visokim zaštitnim faktorom i ne dozvolite da vam usne ispucaju od sunca i vetra. Zdrav imuni sistem prorediće buduće napade, zato ga jačajte pravilnom ishranom, izbegavanjem stresova i dugim, zdravim snom.

Opasnost: toplotni udar
Tegobe uzrokovane vrućinom su letnja boljka broj 1, a rizične kategorije starije osobe i deca. Dani sa visokim procentom vlažnosti vazduha (a takvih je sve više!) povećavaju opasnost od toplotnog udara jer vlaga sprečava isparavanje znoja, izazivajući "kvar" na rashladnom sistemu organizma. Ugroženost raste kad se ne unosi dovoljno tečnosti!
Pomoć: ako ste se "skuvali" dok ste radili, vežbali ili jednostavno boravili napolju, popijte vodu ili sportski napitak, nađite prohladno mesto i - predahnite. Ako povraćate, imate košmar u glavi, osećate da vam je skočila temperatura ali se ne znojite, smesta potražite lekarsku pomoć. Ako ste vi taj koji pomaže, žrtvu treba što pre smestiti u hladovinu i dati joj malo vode. U sledećoj fazi, kese s ledom ili hladne mokre peškire stavljamo blizu prepona, ispod kolena i oko vrata (mesta gde telo zadržava najviše toplote), a osobu hladimo lepezom ili ventilatorom. Stanje za tren oka može postati kritično! Ukoliko je telesna temperatura visoka, koža vrela i suva, a žrtva smušena ili čak halucinira, treba pozvati Hitnu pomoć.
Prevencija: "navodnjavanje"! Pijte 8 do 12 čaša vode dnevno, a gledajte da vam pri ruci budu i sportski napici: obezbeđuju vitalne minerale (natrijum i kalijum) da bi organizam mogao da funkcioniše na toploti i suncu. Telu je potrebno mnogo tečnosti da bi se znojilo i hladilo. Fizičku aktivnost ostavite za rano jutro ili veče kad je temperatura blaga. Nosite šešir i udobnu pamučnu odeću i ne izlažite se velikom naporu kad je napolju nenormalno toplo i vlažno.

Opasnost: ujed pčele i ose
Zbog njihovih žaoka milioni ljudi na planeti svake godine završe u Hitnoj pomoći; hiljade njih od ujeda umiru jer nisu znali da su alergični na otrov insekata. Pčelu, osu i stršljena (ima najveću žaoku koja najviše i zaboli) privlače svetla odeća, miris parfema, losiona i "maža" za sunčanje i slatkasta hrana i sokovi.
Pomoć: žaoku treba sljuštiti tupom stranom noža, noktom ili kreditnom karticom (pinceta ne dolazi u obzir jer bi se ostatak otrova istisnuo u kožu). Isprati i naneti antiseptičko sredstvo. Kalaminski losion ili hidrokortizonska krema smanjuju iritaciju, otok i svrab. Ako niste sigurni da li je žrtva alergična, držite je na oku i na prvi znak anafilaktičkog šoka - vrtoglavica, glavobolja, umor ili isprekidano disanje - odvedite u bolnicu. Dok ne stignete, dajte joj da sisa kockice leda.
Prevencija: nosite neutralne boje i izbegavajte jake mirise. Kad ste napolju, hranu i piće držite u ručnom frižideru. Ako se ustanovi da vi ili vaše dete imate alergične reakcije na otrov insekata, moraćete da nosite na izlete pribor protiv ujeda pčela koji uključuje špric napunjen epinefrinom (hormon koji sprečava anafilaktički šok).

Opasnost: sportske povrede kod dece
Klinike su leti pune mališana koji su nadrljali vozeći bicikl ili rolere: razderotine, posekotine, ogrebotine, slomljene kosti, razbijene glave...
Pomoć: manje posekotine i ogrebotine treba isprati sapunom i vodom, naneti antiseptik i preko toga staviti zavoj. Ako krvarenje ne prestane za 10 minuta ili rana izgleda tako loše kao da neće lako zarasti, verovatno su potrebne kopče. Ako je kost slomljena, povređenog smesta odvesti u bolnicu. U slučaju da je povređena glava, pozvati Hitnu pomoć - žrtva mora da miruje dok ne stigne ekipa.
Prevencija: u prigodnim izveštajima stoji da više od 50 odsto biciklista (dece i odraslih) ne nose kacigu iako statistike pokazuju da šlem smanjuje rizik od povreda glave za čak 85 procenata. Insistirajte da svaki član porodice koji vozi bicikl zaštiti glavu. I - koristi štitnike za članak na ruci, lakat i koleno.

Opasnost: plikovi
Čuli ste za govor tela? E, pa plik je više psovka tela - odgovor kože na nepodnošljivi pritisak ili trenje. Budući da će uvek biti novih cipela koje treba razgaziti, biće i plikova - ukoliko ne pribegnete merama predostrožnosti.
Pomoć: pokriti plik zavojem i pustiti da prirodno zaraste, što može da potraje i nekoliko nedelja. Ukoliko vam plik ne dozvoljava da obujete cipele ili hodate, nežno ga probušite sterilizovanom iglom i nanesite antibiotičku mast (sterilizuje se tako što se drži 10 sekundi na otvorenoj vatri i očisti alkoholom). Mesto mora da bude čisto, bez otoka i crvenila koji bi ukazivali na infekciju.
Prevencija: plikovi nastaju trljanjem oznojenog stopala o cipelu ili kaiš na sandali, zato vodite računa da vas obuća koju nosite ne žulja. Ako su neki delovi stopala posebno osetljivi, ušuškajte ih pre izlaska flasterom ili štitnikom iz bogatog programa Dr Scholl.

Opasnost: salmonela
"Jedan deo naših turista otrovao se salmonelom", "Novi slučajevi trovanja opasnom bakterijom", "Salmonela na svečanoj maturskoj trpezi". Ovo su samo neki od naslova koji leti zaređaju na stranicama štampe. Reč je o uobičajenoj bakterijskoj infekciji creva, a najčešće žrtve su bebe i deca.
Pomoć: većina se oporavi bez ikakvog lečenja. Osobe koje imaju težak proliv, posebno deca i stariji ljudi, treba da se obrate lekaru.
Prevencija: nije čudo što je ima u sirovom mesu, jajima i siru, ali salmonela u bademu? Da, u bademu, a to nije jedino neuobičajeno mesto gde bakterija čeka u zasedi. Nedavno je pronađena i u paradajzu i prokelju. Srećom, vaša porodica će biti bezbedna ako dobro operete najpre ruke, a zatim i paradajz i drugo povrće. Ne treba vam sapun: dovoljno je trljati 30 sekundi ispod mlaza hladne vode. Da znate: u procesu pripreme i najsvežija piletina, meso i riba mogu da se zaraze salmonelom. Srećom, termička obrada eliminiše svaku opasnost. Studije pokazuju da pored toplote bakteriju uspešno tamane i začini koje stavljamo u jelo: kurkuma, cimet, korijander i crvena paprika.