Biologija: pri pogledu na loptu, šestomesečna devojčica će samo pogledati tu okruglu stvar i okrenuti se nečemu drugom. Dečak istog uzrasta će se uzbuditi, poželeti da je dodirne, uhvati. Oko druge godine, ako dete vidi loptu u dvorištu, devojčica će je preskočiti, a dečak će je šutnuti. Između treće i pete godine, deca otkrivaju svoj polni identitet i istražuju razlike. Zbog toga im se i sviđaju različite igre.
Mišljenje psihologa: dečaci funkcionišu "kao banda", kolektivno. Fudbal uvek igra više njih i to im omogućava da iskažu svoju agresivnost. Devojčice više vole da se igraju u duetu (pa čak i sa lutkom) ili u manjim grupama. Konačno, dečak uvek želi da bude kao tata, a devojčica će uvek poželeti da bude mama.
Kultura: društvo se menja ali stereotipi ostaju. Ljudi će se uvek zapanjiti kad vide dečaka da se igra sa lutkom. Svi mu radije daju društvene igre, figurice. Danas dečaci više igraju igre na računaru i gledaju televiziju. Vole crtane filmove i sportske emisije, dok devojčice radije gledaju serije. Istraživanja pokazuju čak da se devojčice pre odlučuju za individualne sportove, nego za ekipne kojima je, naravno, neophodna lopta.
Dečaci vole da pobeđuju
Biologija: testosteron koji direktno deluje na mozak čini muške osobe osetljivim na pitanje hijerarhije i takmičenja. "Moj tata je vatrogasac." Ili policajac. Ili ima veća kola. "Ko najdalje piški?" Primeri samo naviru. Kod dečaka se sve vrti oko toga ko je jači, brži, viši, bolji. To se nastavlja i kada odrastu.
Mišljenje psihologa: istraživanja pokazuju - dominacija, hijerarhija, naređenja, hvalisanje i pretnje karakterišu dečake, dok devojčice, manje osetljive na hijerarhiju, češće izražavaju svoje slaganje i radije prepuštaju reč. Muškost se meri uspehom, moći i divljenjem. Čini se da muškarce taj hvalisavi temeprament štiti od depresije i uznemirenosti. Zanimljivo je da dečaci duplo više padaju sa bicikla, ne zato što su nespretniji, već zato što voze opasnije kako bi se "pokazali".
Kultura: hiljade godina lova pružile su muškarcima sklonost ka istraživanju i opasnosti i oni su neprestano morali da prevazilaze svoje strahove. Žene su, branjem, razvile dodir, sklonost ka detaljima i stalnost karaktera. Danas ćete bicikl pre pokloniti dečaku, a lutku ili knjigu devojčici.
|
Devojčice su nežne i osetljive
Biologija: hormoni su takođe važni, ali većina istraživanja pokazuje da u toku prve godine, iako bebe oba pola viču i plaču podjednako često, devojčice pre počnu da se smeju i govore. Njihova mimika je ekspresivnija i bolje odražava odnose sa okolinom. Kasnije, kada odrastu, istraživanja se slažu: žene lakše iskazuju ono što osećaju i bolje primećuju ono što drugi osećaju. One, dakle, nisu emotivnije, već samo lakše ispoljavaju osećanja nego muškarci.
Mišljenje psihologa: devojčicama se često brani da budu ljute, a dečacima da budu tužni ili uplašeni. U očima roditelja, devojčica je uvek osetljiva i potrebna joj je zaštita. Ona zato, vrlo brzo, počinje to da primenjuje na okolinu. S druge strane, dečak mora da bude hrabar kako bi kasnije postao "pravi" čovek. Ovi stereotipi se provlače kroz celokupno vaspitanje. Psiholozi objašnjavaju da u uzrastu od tri do šest godina, između devojčica i dečaka, ima malo razlike u pokazivanju brige. Od sedme do jedanaeste godine, devojčice pokazuju veće interesovanje za druge. Već od dvanaeste godine žele da se bave plemenitim zanimanjima.
Kultura: roditelji najčešće pokazuju različite vrste osećanja prema devojčicama. Ipak, jedno američko istraživanje je pokazalo da ukoliko devojčice bolje pokazuju osećanja to je zbog toga što su majke osetljivije na reakcije dečaka...
Devojčice su pažljivije
Činjenice: u proseku, devojčice imaju bolje školske rezultate i ređe ponavljaju razred.
Biologija: istraživanja su pokazala da devojčice imaju bolji tonus mišića i ranije prohodaju. Testosteron ima svoju ulogu, ali ne zaboravimo da smo svi na početku "XX", tj. ženskog pola. Tek u toku sedme nedelje trudnoće neki dobijaju Y koji će od njih načiniti dečake. Mnogi pedijatri i učitelji smatraju da bi dečaci trebalo da kreću u školu godinu dana posle devojčica, jer je otprilike toliki njihov zaostatak u razvoju. Na primer, na nivou motorike, šestogodišnji dečaci lošije drže olovku. Ova razlika u razvoju može izazvati uznemirenost i agresivnost ili obeshrabrenost.
Devojčice su brbljivice
Biologija: leva polovina moždane kore (odgovorne za jezik) kod beba se razvija sporije nego desna, ali kod dečaka, ovaj razvoj je još sporiji. Uzrok je u testosteronu, dok, s druge strane, ženski hormoni ubrzavaju ovaj proces.
Mišljenje psihologa: ako devojčica ranije progovori, to je zbog toga što privlači majčinu pažnju. Za razliku od dečaka koji odmah pred sobom ima model sa kojim će se poistovetiti (tata), devojčica postoji samo u svojoj budućnosti žene: "Kad budeš dobila menstruaciju, grudi, dete..." Zato ona ima veliku potrebu za komunikacijom - bira lutku koja liči na nju i sa kojom razgovara.
Kultura: od prvih nedelja života, roditelji se različito obraćaju bebi dečaku i bebi devojčici; devojčice prinose do lica i obraćaju im se osećajnim intonacijama, koje već liče na razgovor. Štaviše, devojčice ranije nauče da iskazuju svoja osećanja.
Dečaci su agresivniji
Biologija: agresija je povezana sa nivoom testosterona. Nivo muških hormona je kod dečaka prirodno povišen na rođenju (kao i nivo ženskih hormona kod devojčica) ali se zatim znatno smanjuje. Pojačava se oko druge-treće godine, naročito u pubertetu. Istraživanja pokazuju da, u prvoj godini, dečaci nisu ništa agresivniji od devojčica, ali ako beba devojčica proizvodi više androgena, njeno ponašanje će se približiti ponašanju malog dečaka (u istim uslovima dečak će biti izuzetno agresivan).
Mišljenje psihologa: mali dečaci se štite uz pomoć potencijalno agresivnih igračaka (mač, pištolj, puška...) i poistovećujući se sa veoma moćnim likovima (Supermen, Betmen, čudovišta, dinosaurusi).
Kultura: čitavo društvo ide u tom smeru! Sami roditelji imaju različit rečnik po pitanju agresije ili besa. Kada devojčica ima problem sukoba, roditelji će joj reći: "Budi ljubazna". Dečak uglavnom čuje da mora da se brani i da ne sme da ustukne. Ponašanje dečaka čiji otac ima ulogu u svakodnevnoj brizi o detetu biće manje "mačo". Kada je otac u stanju da prihvati svoju osećajnost, i njegov sin će naučiti da sme da bude tužan, uplašen, ljut i da ga neće ismevati zbog toga. Devojčice čiji je otac prisutan u svakodnevnoj brizi su manje uznemirene.
Devojčice vole knjige, dečaci - matematiku
Biologija: estrogen, dominantni hormon kod devojčica, izaziva brži razvoj moždanih ćelija. Još u materici, desna hemisfera - koja se brže razvija - pokušava da uspostavi vezu sa levom hemisferom. Dečak još nije u stanju da prihvati tu vezu. Njegov mozak obiluje vezama unutar hemisfere, ali ne i vezama između hemisfera. To je jedno objašnjenje činjenice da dečaci imaju bolje rezultate u fizici i matematici, koji u najvećem delu zavise od desne strane mozga.
Kultura: antropolozi objašnjavaju da je tokom istorije čovečanstva muškarac bio primoran da lovi, a samim tim i da se snalazi u prostoru (geometrija). S druge strane, devojčice više čitaju zato što bolje i duže govore, a i bliska su im razna osećanja. Ovo takođe objašnjava i činjenicu da više dečaka ima poremećaje u govoru (mucanje, disleksija). Na sreću, nove moždane veze se stvaraju tokom čitavog detinjstva.
