Hana Klark, šesnaestogodišnjakinja iz Velsa iako sa društvom izlazi u provode, kupovinu, bavi se sportom, nije obična tinejdžerka. Dva puta je do sada ušla u istoriju medicine, a njen normalni i zdravi život danas ne bi bio moguć bez jedinstvene kardiohirurške operacije. Bila je jedina devojčica na svetu koja je 10 godina živela sa dva srca, i jedina čije se srce posle uklanjanja donorskog potpuno oporavilo.
Kada je Hana imala samo osam meseci, lekari su joj dijagnostikovali kardiomiopatiju, upalu srčanog mišića koja je dovela do njegovog slabljenja. Njeno srce je bivalo sve slabije i slabije, postalo je duplo veće od normalnog, pa je, kada je imala samo dve godine, presađivanje bilo jedina šansa da preživi.
Duže od veka
U istoriji kardiohirurgije ostaje zabeleženo da je pre više od veka, tačnije, 1903. godine urađena prva eksperimentalna transplantacija srca na psu, delo stručnjaka Karela i Gatrija sa čikaškog Univerziteta. Prvu humanu transplantaciju ksenograftom (korišćeno je srce šimpanze) uradio je 1964. Džejms Hardi u Misisipiju, pacijent je umro posle nekoliko sati. Dr Kristijan Bernard je 3.decembra 1967. uradio prvu humanu ortotopičnu transplantaciju srca, srce jednog čoveka presadio je drugom.
|
Jedinstvena intervencija
Umesto da obolelo srce uklone i zamene ga novim, lekari su posegli za, u tom trenutku očajničkim, ali jedinstvenim rešenjem - srce donora, petomesečne devojčice, "dodali" su Haninom srcu, spojivši dva organa na četiri mesta. Donirano srce je pumpalo krv u sve delove tela i tako omogućilo da se Hanino srce "odmara".
Iako je operacija bila uspešna, Hana je morala da pije punu šaku lekova, čak i po 17 različitih tableta, kako ne bi došlo do problema sa imunološkim sistemom. Ova terapija učinila je osetljivom na infekcije i druge bolesti, tako da je u bolnici boravila mesecima. Morala je da uzima i imunosupresivnu terapiju protiv odbacivanja donorskog srca.
Deset godina kasnije devojčica sa dva srca je, pretpostavlja se zbog agresivnih lekova - imunomodulatora, dobila rak limfnih žlezdi. Bila je neophodna hemoterapija zbog koje je Hana prestala da pije druge lekove, a donorsko srce počelo je, odnosno organizam je počeo da ga odbacije. U jednom trenutku, mala Hana je bila u tako teškom stanju da su joj lekari predviđali još samo 12 sati života.
Još jedna rizična intervencija
Da bi je spasli od kancera, lekari se tada odlučuju na još jedan rizičan potez - obavljaju takozvanu obrnutu transplantaciju - uklanjaju presađeno srce. Ova operacija obavljena je u Londonu 2006. godine.
- Nismo očekivali da će Hanino srce da se oporavi, a kada smo videli da se to dešava bili smo više nego oduševljeni. Sada srce koje gotovo da uopšte nije kucalo radi potpuno normalno. Bio je to rizičan potez, ali se ispostavilo da se Hanino srce dovoljno oporavilo da može da funkcioniše i bez pomoći. Ovo je dokaz da je srce moguće potpuno oporaviti i to je revolucionarno otkriće za medicinu - izjavio je britanskim novinarima Hanin hirurg dr Magdi Jakub iz Kraljevskog koledža u Londonu.
Opisujući agoniju kroz koju je porodica prolazila u trenucima kada je davala pristanak na ovakvu operaciju, Hanin otac Pol Klark kaže: "Da to nije urađeno tako, danas Hana ne bi bila među nama. Bilo je mnogo teško, posebno zbog toga što takva intervencija nikad do sada nije rađena. Ali, mi smo morali da preuzmemo rizik da prihvatimo i najmanju šansu za spas deteta. I doktori su bili u pravu. Evo, tri godine kasnije Hana više ne mora da uzima nijedan lek". A majka Elizabet dodaje da nema reči kojima bi mogla dovoljno da se zahvali roditeljima devojčice čije je srce uzeto za transplantaciju. Takođe, ona apeluje na sve ljude da podrže program transplantacije, jer nikada se ne zna kada će nekom detetu ili odraslom tuđe srce ili drugi organi biti jedini lek, jedina šansa za spas života.
- Kardiomiopatija je oboljenje koje pogađa jedno od 100.000 dece. Hanin slučaj, jedinstven u svakom pogledu, može da pomogne i drugim pacijentima. Sada imamo mnogo više poverenja u ovaj program. Na stranu lekcije koje smo naučili iz medicine i nauke uopšte. Ipak, najvažnije je da smo dobili još jednu potvrdu da nikad ne treba odustati, da smo dobili očigledan dokaz da srce može da se regeneriše ako mu za to damo priliku - ističe kardiohirurg dr Magdi Jakub.
Most za kupovinu vremena
Postoje dve vrste transplantacije srca. Ortotopična podrazumeva da se srce primaoca izvadi iz tela i ugradi se na njegovo mesto srce donora. Pri heterotopičnoj transplantaciji srce primaoca se ne uklanja, a donorsko srce se postavi u odgovarajuću anatomsku poziciju.
- U slučaju devojčice Hane prvi put je heterotopična transplantacija srca upotrebljena kao most, ustvari, kao kupovina vremena za oporavak sopstvenog srca. U ovakvim slučajevima koriste se, inače, mehaničke sprave za potpomaganje cirkulacije, one mogu biti za jednu komoru, za dve komore ili potpuno mehaničko srce. Njihova je uloga da se premosti vreme do oporavka sopstvenog srca ili do transplantacije srca.- objašnjava za Vivu kardohirurg dr Goran Panić, iz Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS, stručnjak koji je godinu dana proveo na programu transplantacije srca u Hjustonu (bio u timu za 65 transplantacija) i izvesno vreme u Univerzitetskjoj bolnici u Milanu.
Da bi se sprečilo odbacivanje presađenog organa neophodna je primena imunosupresivne terapije. Odbacivanje je hronično (lagano zapušavanje sitnih krvnih sudova u srcu) i dešava se kod svih pacijenata. Ova terapija je prava klackalica - mora da se balansira njen nivo tako da bude korišćena u što manjim količinama, ali dovoljnim da ne dođe do odbacivanja organa. Zato je doziranje individualno, za svakog pacijenta ponaosob. Ali, svako presađeno srce ima vek trajanja i svako biva odbačeno, pre ili kasnije. Podaci pokazuju, navodi naš sagovornik, da 90% pacijenata sa transplantiranim srcem preživi jednu godinu, a oko 50% preživi 10 godina. To ukazuje na značaj i vrednost ove hirurške metode lečenja srčanih bolesnika, tim pre što oni mogu da budu retransplantairani, što znači da dobiju i drugo srce.
- Srčana slabost postoji kada srce kao pumpa nije u stanju da obezbedi dovoljno snabdevanje krvi u skladu s metaboličkim potrebama organizma. Akutna srčana slabost nastaje naglo i preti da ugrozi život pacijenta. Brojni su razlozi za to i takav pacijent završava u intenzivnoj nezi kardiološkog odeljenja ukoliko ne nastupi naprasna smrt - kaže kardiolog dr Ivana Vranić, direktorka specijalne bolnice za bolesti srca "Hertz".
Slučaj devojčice Hane jedinstven je po mnogo čemu. Pre svega po činjenici da je njeno srce ostalo da kuca zajedno sa novim, a to je dalo mogućnost da devojčica preživi odbacivanje tkiva donora 10 godina kasnije tako što je njeno oporavljeno srce preuzelo celokupan i sebi svojstven zadatak. Ovo je prvi put da je tzv. heterotopična transplantacija imala palijativnu ulogu. To otvara mnoga etička i stručna pitanja u oblasti transplantacije srca.
- A za nas lekare je to nauk da je srce jedini organ koji nikada ne odmara pa i kada svi drugi organi to čine, a da mu pomoć ipak dobro dođe - ističe dr Vranić.
