Saveti • Gljivična oboljenja

Većina gljivičnih infekcija nastaju usled slabljenja imuniteta, prisustva drugih bolesti ili dugotrajne terapije antibioticima. Pogoduje im i visoka temperatura, vlaga, znojenje, poremećen Ph faktor… Neka su zarazna, a neka ne, napadaju pojedine organe ili čitav organizam, lečenje je dugo, ali se mora sprovesti do kraja

Gljivice su uobičajeni "podstanari" u čovekovom organizmu, na njegovoj koži i sluzokoži, ali u određenim okolnostima počinju da se preterano razmnožavaju i tada mogu da stvore probleme, bilo lokalno, na organu na kojem su se razvile, bilo sistemski, kada ugrožavaju čitav organizam.
Tokom leta, usled velikih vrućina, znojenja i velike vlage česte su gljivične infekcije kože, stopala, noktiju, kose. Neke od ovih infekcija nisu zarazne - gljivice koje se javljaju na telu, u vidu svetlih ili tamnih fleka, najčešće se ne mogu preneti sa jedne na drugu osobu - ali ponekad su vrlo lako prenosive, pogotovo gljivična oboljenja stopala ili noktiju na nogama, te je jako važno preduzeti sve preventivne mere kako bismo zaštitili i sebe, ali i ljude u našoj okolini.

Uticaj ishrane Smatra se da razvoju gljivične infekcije doprinosi i povećana kiselost organizma, kao i način ishrane. Zbog toga se osobama koje imaju problema sa gljivicama savetuje da "učine svoj telo lošim domaćinom" za razvoj ovih mikroorganizama. To, osim adekvatne higijene podrazumeva i promenu načina ishrane. Pre svega, treba smanjiti unos ugljenih hidrata, a pogotovo šećera, a sasvim izbaciti belo brašno. Treba jesti crni beskvasni hleb, semenke suncokreta i budneve. Smanjiti upotrebu alkohola, kafe i čaja, kao i kikirikija. Obavezno treba uvesti beli luk u svakodnevnu ishranu (sa malo maslinovog ulja) jer on inhibira rast i ramnožavanje Candidae albicans. Isto dejstvo ima i hladno ceđeno maslinovo ulje. Treba jesti što više zelenog povrća zbog biotina, vitamina H koji takođe uništava gljivice. Sirće treba zameniti limunovim sokom, a šećer ječemenim ili pirinčanim sladom. Sve češći su primeri rezistencije na postojeće antigljivične lekove, pa se savetuje i konzumacija biljnih proizvoda sa antigljivičnim djestvom: beli luk, taheboo, kaprilna kiselina, ulje origana, ljuska crnog oraha… Namirnice koje sadrže gljivice i plesni: hleb, pecivo, industrijski voćni sokovi, sirće, ukiseljeno povrće, dimljena hrana, alkohol, fermentisana hrana, zrnasta hrana, sušeno meso i voće, gljive… Brojni i raznovrsni simptomi Gljivice, najčešće one iz roda Candida, mogu biti prisutne u usnoj šupljini, ždrelu, na jeziku, u nosu, bronhijama, plućima, digestivnom traktu, urinu, ušima, u vagini, na noktima, u krvi. Zbog toga su i simptomi brojni i nespecifični: bele naslage na jeziku, suvo kašljucanje, "knedla" u grlu, otežano disanje, zapušen nos, hronično kijanje ili kašljanje, česte prehlade, crvenilo grla, nadutost trbuha, gubitak apetita, naizmenična opstipacija ili proliv, povraćanje. Javlja se i zadržavanje tečnosti, muka, glavobolja, neredovni ciklusi, pojačan vaginalni sekret, svrab i peckanje, utrnulost udova, slaba memorija, nesanica, vrtoglavica, nedostatak koncentracije, uznemirenost. Nisu retki ni zvonjenje ili svrab u ušima, slabost mišića, oticanje zglobova, poremećaj čula mirisa, ukusa, vida i sluha, slani ili metalni ukus u ustima, zamagljeni vid, neodoljiva glad za slatkišima, intolerancija prema alkoholu, neobjašnjivo niske vrednosti gvožđa odnosno cinka, hronično niska vrednost leukocita…

Fleke na koži
Usled visokih temperatura povećava se koncentracija ugljen-dioksida na površini kože što je, u kombinaciji sa obilnim znojenjem i vlagom, kao i sa nošenjem sintetičke odeće idealna podloga za bujanje gljivica. Njihov rast se manifestuje u obliku fleka koje su najpre boje bele kafe, a kada se izlože suncu, postaju tamne, dok nakon tuširanja opet pobele. Neprijatno svrbe, a svako može sam da proveri da li je fleka koja se pojavila na telu upravo gljivičnog porekla. Dovoljno je ovo mesto blago zagrebati, pa ako se pojavi perut baršunaste boje, onda su u pitanju gljivice. Naravno, treba posetiti dermatologa, koji će mikroskopskim pregledom utvrditi o kojoj je vrsti reč i dati adekvatnu terapiju. Gljivice mogu izazvati i ljuštenje kože oko obrva, na ivici nosa, čela ili iza ušiju, ili perut na kosmatom delu glavu. Ove gljivice najčešće nisu infektivne, odnosno ne prenose se s jedne na drugu osobu.
Tokom leta su česta i gljivična oboljenja na preponoma - kod muškaraca, odnosno ispod grudi - kod žena, kao i na stopalima, odnosno između prstiju nogu - kod oba pola. Ove gljivice su lako prenosive, zbog čega obolela osoba treba da vodi računa da ne inficira druge. To prvenstveno znači da ne treba da ide bosa, niti da menja čarape i obuću sa drugim ljudima, kao ni donji veš, odnosno šorts.
Gljivična oboljenja se po pravilu dugo i sporo leče, a osim kože između prstiju mogu da zahvate i nokte. Terapija najčešće podrazumeva nanošenje različitih preparata - antimikotika na ugroženo područje, ali i na deo oko njega, jer gljivica ima čak i tamo gde se golim okom ne vide. U pojedinim slučajevima potrebno je uzimati i oralnu terapiju. Ponekad, čak i kad nestanu spolja vidljivi simptomi, gljivice su i dalje prisutne u povećanom broju, pa je važno terapiju izgurati do kraja. To ponekad može da traje dva, tri pa i više meseci.

Atletsko stopalo
Atletsko stopalo (Tinea pendis) uzrokuju gljivice Trichophyton mantagrophytes, Trychophyton rubrum, interdigitale, Epidermophyton flocosum, Candida albicans. Na oštećenoj koži mogu se namnožiti i bakterije (superinfekcija), pogoršati simptome i otežati lečenje. Ono se češće javlja kod osoba koje se pojačano znoje, a pogotovo kod onih koje stalno nose patike ili neadekvatnu obuću.
Zahvaćena koža najpre postaje crvenkasta i svrbi. Zatim nastaju pukotine u dnu pregiba među prstima, i tu je koža crvena i upaljena, a okolo bela. Može se javiti i bol pri hodanju. Pojavljuju se i mali mehuri, a kad puknu, tkivo ispod njih počinje da otiče i boli. U kasnijim fazama koža se zadebljava i ljušti. Ukoliko se proširi na nokte, oni promene boju (postaju žuti ili smeđi), dobijaju pege, neprijatno mirišu, postaju zadebljali i ispod njih se skupljaju odumrle ćelije. Leči se antigljivičnim proizvodima (kreme: klortimazol, mikonazol, ketokonazol, ekokonazol ili olaminska krema), a ako nema efekta, treba preći na oralne tablete. Stopala treba prati najmanje jednom dnevno sapunom i toplom vodom, dobro ih uvek posušiti i biti što češće i što duže bos. Ali, ne treba hodati bos, kako se infekcija ne bi prenela na druge. Dobro je nositi otvorenu obuću, a ko mora da nosi čarape, neka onda budu pamučne ili vunene, nikako sintetičke.
Prevencija: ne hodati bos po vlažnim i mokrim podovima, ne deliti obuću ni sa kim, u slučaju pojačanog znojenja, čarape menjati više puta u toku dana, voditi računa o higijeni stopala, a povremeno ih posipati puderom u prahu kako bi bila suva, redovno provetravati i čistiti obuću, ne ići kod pedikira za koga niste sigurni da steriliše instrumente.

Kandidijaza
Kandida (Candida albicans) je sve češći izazivač gljivičnog oboljenja kože, sluzokože, noktiju i unutrašnjih organa. Ova gljivica se nikada ne nalazi kao slobodna u prirodi, a normalni je stanovnik čovekovih organa za varenje. Kod zdravih može da se nađe u ustima ili vaginalnoj sluzokoži, ali samo u obliku spore.
Kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije tj. infekcije gljivicama koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati. Najčešći razlozi su: prekomerna upotreba antibiotika širokog spektra, kortikosteroida, imunosupresiva, upotreba kontraceptivnih tableta, prekomerna higijena polnih organa upotrebom alkalnih sapuna koji uništavaju normalnu floru sluzokože, trudnoća, menstruacija, neadekvatan veš, neadekvatni higijenski ulošci, neregulisana šećerna bolest… Loša regulacija šećerne bolesti smanjuje otpornost organizma na infekcije.