Vest stiže iz istraživačkih laboratorija Univerziteta u San Francisku: pitanje je dana kada će bez muke moći da se prepozna šta je običan mladež, a šta smrtonosni oblik raka kože melanom. Nova tehnika, koja je upravo počela da se primenjuje, zasniva se na merenju razlika u genetskim markerima. Značajna novina kad se zna da se dijagnoza najzloćudnijeg tumora kože dosad bazirala na mikroskopskom pregledu i biopsiji tkiva koji mogu i da zavaraju. Pored toga, postoje atipični slučajevi kad je teško utvrditi da li je reč o dobroćudnim ili zloćudnim mladežima. Čim iskrsne sumnja, lekari hirurški odstranjuju izraslinu kao da se radi o melanomu. Zahvaljujući novom testu, više neće tako olako pribegavati skalpelu jer će otprve imati preciznu dijagnozu.
Opet genetika!
U toku istraživanja, objavljenog u časopisu "Proceedings of the National academy of sciences" (PNAS), američki naučnici su proučili oko hiljadu gena, uzetih kako od osoba obolelih od melanoma tako i od onih sa dobroćudnim mladežima. Iznenađeno su otkrili da je metod procene validan. Dobroćudni mladeži tačno su dijagnostikovani u 95 odsto slučajeva, kancerozne lezije u 91 odsto, dok je u najzamršenijim slučajevima, kad je dijagnoza tradicionalno otežana, marker bolesti dao 75 odsto tačnih rezultata. Genetika će ubuduće i ovde imati poslednju reč. Istraživanja su nastavljena na još većem broju osoba, ali već sad je jasno da ljudsko oko, sklono greškama i kad gleda kroz mikroskop, ima na raspolaganju novo moćno oružje.
Kad smo kod melanoma, i to usred sezone sunčanja, pomenućemo i najnovije istraživanje Američke akademije za dermatologiju koje zvoni na uzbunu. Za poslednjih 20 godina, broj obolelih od melanoma u SAD se povećao za 55 procenata. Ni u mediteranskim zemljama stvari ne stoje bolje. Pre 30 godina registrovano je pet do sedam slučajeva na svakih 100.000 stanovnika; danas ih ima od 10 do 13. "Kriva je želja za bakarnim tenom po svaku cenu i nekontrolisana upotreba solarijuma. Nije slučajnost što je rak kože u najvećem porastu među mladim ženama", kaže potpredsednik italijanskog Udruženja kliničkih dermatologa profesor Roberto Basi. U Srbiji godišnje oko 500 osoba oboli od malignog melanoma, žene češće od muškaraca.
Da Vinčijev skalpel
Robot koji iz godine u godinu unapređuje kvalitet operacija, sve brži testovi za procenu agresivnosti tumora, inovativne hirurške tehnologije, biološki lekovi koji gađaju u metu, spektakularni rezultati u oblasti istraživanja. Sve su to vesti koje ohrabruju jer da njih nema, ne bi bilo ni nade u ozdravljenje.
Neprikosnoveni protagonist vodećih onkoloških instituta Amerike i Evrope danas je robot Da Vinči, nazvan po italijanskom umetničkom geniju i pioniru mnogih savremenih instrumenata Leonardu. Prošle godine je, na primer, 65 odsto robotizovanih operacija raka prostate (prostatektomija) nosilo njegov potpis. Reč je o prefinjenom i najmanje invazivnom instrumentu koji radi sve što mu hirurg "kaže". A hirurg sedi pred velikim ekranom na kojem je trodimenzionalna slika obolelog organa. Tu je i konzola, odakle doktor izdaje komande koje pokreću sve tri robotove ruke i navode ih gde treba. Ekstremiteti mašine se okreću za 360 stepeni (za ljudsko biće nemoguća misija!) i lako dopiru do krvnih sudova. Robot ima čak i anti-tremor program koji obezbeđuje apsolutnu preciznost.
Prednosti ovakvih intervencija su mnogobrojne. Nema postoperativnog krvarenja, pa su transfuzije postale gotovo nepotrebne. Vreme oporavka je maksimalno skraćeno i pacijent se za desetak dana vraća u normalan život, što je od velikog značaja na psihološkom planu. Čak 75 odsto operisanih od raka prostate nastavlja i seksualnu aktivnost, što je doskora bilo nezamislivo.
Da Vinči ne pomaže samo u urologiji. "Robotizovane" su i operacije ginekoloških tumora, raka pluća, debelog creva, želuca i pankreasa, da ne govorimo u učinku u drugim oblastima medicine. Prvi hirurški robot po imenu Da Vinči napravljen je u Silikonskoj dolini, a 2000. je dobio dozvolu Američke uprave za hranu i lekove (FDA) za primenu u laparaskopskoj hirurgiji. Prema izveštaju proizvođača, danas se koristi u više od 800 bolnica Amerike i Evrope. Nova usavršena verzija "Da Vinči HD SI", predstavljena u aprilu ove godine, prodaje se po ceni od 1.75 miliona dolara.
Lek koji pogađa cilj
Normalna analiza krvi? Možda je to i bila u prošlosti, ali sad bi mogla postati prava "slika" tumora. Epruveta s uzorkom krvi stavlja se u specijalnu mašinu (prošle godine svrstanu među deset najinovativnijih aparatura medicinsko-naučnog sektora) koja tri i po sata proučava ćelije. Finalni rezultat izdvaja "posebne", one koje u krv oslobađa tumor i od kojih nastaju metastaze. Lekar prema njima određuje agresivnost bolesti. Na primer, broj ćelija od 0 do 4 govori da rak dojke nije agresivan; ako ih je 5 ili više, znači da jeste.
Iako zadovoljni napretkom tehnologije koja im sve češće priskače u pomoć, naučnici sanjaju dan kada će lekovi najzad pogađati metu. Jer, kažu oni, upotreba oružja postaje besmislena kad ne znaš šta gađaš i da li si pogodio cilj. Izjava je istovremeno i jedini način da se jednostavnim rečima objasni složena stvarnost novih bioloških lekova.
- Mnogi misle da biološki znači prirodni, što je daleko od istine - kaže profesor Alberto Mantovani, docent opšte patologije na katedri za medicinu i hirurgiju Milanskog univerziteta, naučni direktor kliničkog instituta Humanitas i istraživač svetskog glasa. - Biološki lek je protein dobijen primenom kombinovanih DNK tehnika. Biološki lek je i antitelo s ubačenim specijalnim programom koji mu pomaže da savlada neprijatelja. Pun pogodak u metu!
Ovi lekovi su trenutno na pola puta između tradicionalnih i stvarno ciljanih preparata.
- Uzmimo za primer jedan od klasičnih načina lečenja tumora kao što je hemoterapija - objašnjava profesor. - To vam je kao da bacite bombu nasred bojnog polja: pobiće mnogo neprijatelja, ali ne znači da neće stradati i poneki saveznik. Onog dana kad prepoznamo cilj, osposobićemo antitelo pomoću DNK da ga nađe i pogodi. Da puca u tumor!
Trenutno postoji petnaestak lekova koji su već u upotrebi i više od hiljadu koji se još ispituju. Prvi značajni rezultati postignuti su sa rakom dojke: herceptin, jedan od prvih bioloških lekova upotrebljenih protiv tumora, smanjuje za više od 50 procenata rizik od recidiva te onkološke bolesti. Nedavno se lapatinib dobro pokazao u zaustavljanju metastaza istog tumora. Postoje molekuli koji su uspešno primenjivani protiv raka debelog creva i drugi koji otvaraju nove horizonte za lečenje zloćudnih bolesti bubrega i jetre za koje doskora nije bilo nikakvog leka. Biološki lek često znači razliku između života i smrti zato što uspeva da spreči širenje malignih ćelija. To ne znači da će u dogledno vreme potisnuti hemoterapiju i zračenje, i dalje neprikosnovene u borbi protiv raka.
- Biološki lekovi su oružje više, ali još nisu u stanju da sami dobiju rat - naglašava profesor Mantovani. - Krećemo se po novom, uglavnom neistraženom terenu. Svi, međutim, živimo u istoj nadi da će vreme i nova istraživanja jednog dana promeniti stvari.
