Mama nije bila iznenađena kad joj je četvorogodišnji sin postavio pitanje: "Pa, zar krava nije ljubičasta?". Činjenica da gradski mališani kravu zamišljaju kao onu iz TV spota za čokoladu najbolje govori koliko su daleko od prirode. Studije, međutim, pokazuju da približavanje biljkama i životinjama doprinosi njihovom razvoju i da boravak u zelenilu izoštrava pamćenje i koncentraciju.
To, razume se, znači da bi mališana trebalo povesti na neko seosko imanje gde bi koze, krave, ovce, veverice video izbliza. "Kontakt sa prirodom deci izuzetno prija", kažu stručnjaci za psihologiju razvoja. "To je iskustvo koje ih stimuliše i uči kako (ne)prolazi vreme. Dan na seoskom imanju, u znaku sunca koje izlazi i zalazi i poslova kao što su sejanje i žetva, omogućava mališanu da na licu mesta sagleda ciklus života. A kad vidi koliko je truda potrebno da bi zemlja rodila, znaće i kako da čuva prirodu. Ne treba zaboraviti da je posmatranje životinja u njihovoj životnoj sredini za mališane nepresušni izvor prijatnih iznenađenja".
Naravno, nije lako ubediti male lenjivce da odustanu od televizije i interneta zbog izleta u šumu ili selo. "U tom slučaju, odrasli moraju da ih zaraze entuzijazmom i ubede da će uz malo napora dobiti mnogo", objašnjava dečji psiholog Marko Karenti. "Treba ih naučiti da pažljivo prate svaki šum i trag i uveriti da strpljivo čekanje često biva nagrađeno pojavom srne i jelena. I da se na kraju duge šetnje može nabasati na šumske jagode ili grm kupina". Evo nekoliko predloga.
Seoski turizam. - Izlet izvan grada je dobra prilika da se isprobaju novi pokreti. Hodanje po neravnom terenu, penjanje i silaženje sa brežuljka, preskakanje potoka - sve su to efikasni načini za razvijanje motorne sposobnosti i koordinacije. A ako biste rado naučili mališana da pomuze kravu, uzjaši konja, nabere voće i povrće iz bašte i vidi kako se mesi hleb ili pravi domaći pekmez - ništa bolje od vikenda na seoskom imanju (salašu, ranču, farmi, etno selu, vajatu - ponuda je više nego bogata).
Savet. - Važno je da deca tom prilikom ostvare i "fizički" dodir s prirodom. Dozvolite im da isprljaju ruke zemljom (ona to vole!) i mirišu travu. Pustite ih da prilaze domaćim životinjama i kad nisu najčistije, ali ih upozorite da uvek traže dozvolu osobe s imanja pre nego što ih pomiluju ili im daju nešto za jelo.
Zeleni dan. - Seoski turizam u Srbiji počinje da cveta. Iz dana u dan raste broj sjajno opremljenih domaćinstava spremnih da ugoste porodicu za ručak ili produženi boravak. Nude raznovrsne sportsko-rekreativne sadržaje, zanimljive i poučne obilaske, ali i mogućnost jednodnevnog ili višednevnog učešća u svim segmentima seoskog života. Veoma su popularni i dečji programi "Škola u prirodi".
Iskustvo prema uzrastu. - Kad povedete mališana u obilazak, poštujte njegov bioritam. Maršruta treba da mu bude "po meri" da se ne bi dosađivao ili previše umarao.
Od 3 do 5 godina. - 1. Obilazak seoskog imanja je prilika da pobliže upozna životinje u dvorištu i sazna gde raste voće i povrće. 2. Izbegavati duge i naporne ture: zahtevno pešačenje unervozi dete i to je onda propali izlet. 3. Idealne su šetnje po šumovitim brežuljcima koje razvijaju motorne sposobnosti i koordinaciju pokreta.
Od 6 do 8 godina. - 1. Penjanje po drveću u tim godinama može biti zabavno, pod uslovom da ga nadgleda stručno lice. 2. U redu su i izleti biciklima po obeleženim stazama. 3. Preporučuju se kampovi (škole u prirodi) sa sportsko-istraživačkim aktivnostima u društvu vršnjaka. Pored otkrivanja prirode, doprinose socijalizaciji.
Svi sanjaju isto: da se popnu na drvo!
- Jedan poznati sportista svojevremeno je izjavio: "Uvek sam voleo da se verem po drveću. Smatram da je penjanje na trešnju dovoljno izazovno da jednog dana postane olimpijska disciplina". Zanimljivo je da sva gradska deca maštaju da se bar jednom popnu na drvo. Za neiskusne ta avantura može biti opasna, pa je i tu poželjan instruktor koji će mališana, pod uslovom da je stariji od sedam godina, uputiti u tajne penjanja i, što je još važnije, silaženja s drveta. Zaštićena kacigom i drugom prigodnom opremom, deca se s uživanjem veru po hrastovima i odmaraju na granama, posmatrajući biljni i životinjski svet odozgo, iz nove i uzbudljive perspektive. Savet: ako mališan pruža otpor, nemojte ga terati. Neka gleda kako druga deca savladavaju veštinu penjanja: "zaraziće" ga oduševljenje drugara.
Oči u oči sa životinjama u zaštićenim oazama. - Najizazovniji istraživački poduhvati su obilasci nacionalnih parkova i specijalnih rezervata prirode kojih ima širom Srbije. Mnogi su u programu Uneska za zaštitu svetske kulturne i prirodne baštine kao najlepši i najbogatiji u svetu. Nacionalni parkovi Tara, Đerdap, Fruška Gora, Kopaonik, Prokletije; Parkovi prirode Ovčarsko-kablarska klisura i Stara planina; Specijalni rezervati prirode Deliblatska peščara, Obedska bara, Gornje Podunavlje, Stari Begej-Carska bara; Prvi rezervat biosfere Golija-Studenica; Spomenik prirode Đavolja varoš - svi ti i mnogi drugi čudesni ekosistemi nalaze se uz reke, potoke, jezera ili na planini. I - do svih se lako stiže.
S obeleženim stazama i brojnim osmatračnicama, plene pažnju mališana koji iz "prvog reda" prate pokrete životinja i osluškuju zvuke prirode. Savet: za ovakve ekspedicije potrebne su udobne i nepromočive cipele (ako je oaza u vlažnoj zoni) i, po mogućnosti, maskirna odeća. Svakako treba poneti dvogled, fotografski aparat i neko blokče: jedini način da se zajedno s detetom kod kuće setite šta ste sve videli!
