Ako kola ipak krenu nizbrdo
U slučaju da pandemija novog gripa poprimi neželjene razmere, stručnjaci savetuju dodatne mere prevencije:
- Svakog jutra pre polaska u školu roditelji treba da izvrše pregled svoje dece, da im izmere telesnu temperaturu i zadrže ih kod kuće ukoliko je ona povišena; sličnom pregledu đake treba podvrgnuti i na ulazu u školsku zgradu;
- Ako član porodice oboli od novog gripa, đaka ne treba slati u školu najmanje pet dana od pojave prvih simptoma kod ukućana;
- Nastavu treba organizovati tako da u učionici boravi manje đaka, da stolovi budu na što većoj međusobnoj udaljenosti i da se izbegavaju ili otkazuju časovi na kojima se "ukrštaju" deca iz različitih odeljenja;
- Kada lokalna samouprava proceni da je zatvaranje škole u interesu zdravlja učenika i zajednice, nastava će biti obustavljena u trajanju od pet do sedam kalendarskih dana;
Preporuke za škole
U cilju prevencije širenja virusa novog gripa epidemiolozi preporučuju sledeće mere:
- Učenici i nastavno osoblje treba da sprovode striktne mere lične higijene koje uključuju redovno pranje ruku sapunom i toplom vodom, pokrivanje nosa i usta tokom kašaljanja i kijanja maramicom ili rukavom košulje (koje prati obavezno pranje ruku);
- Kada se posumnja na grip obolelog treba što pre sprovesti lekaru, a oni koji su naročito ugroženi (trudnice, hronični bolesnici, oboleli od astme i dijabetesa) što ranije treba da počnu s antivirusnom medikacijom;
- Škole moraju imati akcioni plan za slučaj epidemije gripa, uključujući i prostorije za izolaciju inficiranih osoba i rezervno osoblje za zamenu obolelih zdravstvenih radnika škole;
- Preporučuje se da učenici i nastavnici oboleli od drugih, negripoznih kapljičnih infekcija, tokom boravka u školi nose hirurške maske;
- Zdravstvenu edikuaciju treba proširiti i na obolele koji se nalaze na kućnom lečenju, putem telefonskih razgovora ili Interneta;
- Učenici i nastavnici koji su preležali grip u školu se vraćaju tek kada su bez povišene temperature najkraće tokom 24 časa, čak i kada uzimaju antivirusnu terapiju;
- Odabrane škole sa velikim brojem đaka i škole za decu s posebnim potrebama u slučaju epidemije treba da razmotre mogućnost privremene obustave rada.
Hoće li se epidemija razbuktati?
Pretpostavke po kojima relativno blaga epidemija novog gripa koja je zabeležena proletos najavljuje daleko masovnije oboljevanje tokom jeseni, mnogi stručnjaci osporavaju. Prema istorijskim podacima, promene u transmisivnosti (prenosivosti, virulenciji) i patogenosti virusa tokom evolucije pandemije zapravo nisu neizbežne. U analizi koja je objavljena 12. avgusta u "Žurnalu američkog medicinskog udruženja", dr Dejvid Morens i dr Džefri Taunberger sa Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti navode da je ideja o "najavnom talasu" nastala na osnovu toka smrtonosne pandemije gripa iz 1918. godine, odnosno "Španske groznice". Za nju se veruje da je počela blagom prolećnom epidemijom koja se posle niza virusnih mutacija tokom letnjeg perioda pretvorila u pošast koja je odnela između 20 i 40 miliona ljudskih života.
Morens i Taunberger tvrde da virus uzročnik prolećnog "najavnog talasa" do danas nije identifikovan i da je razvoj pandemije gripa 1918. godine tekao savim različito, u zavisnosti od zahvaćenih regiona, pri čemu u mnogim oblastima uopšte nije zabeležena zloslutna prolećna epidemija. Iz ove i analize još 14 velikih epidemija gripa, ova dva naučnika zaključila su da nema osnova za strah od eksplozije H1N1 pandemije tokom jeseni. Sa ovim stavom slažu se mnogi epidemiolozi, tvrdeći da je u većini analiziranih epidemija koje su se dogodile tokom 20. veka prvi epidemijski talas uvek bio veći od drugog. Kada se tome pridodaju dobra prokuženost i kolektivni imunitet, kao i relativno slaba virulencija novog virusa, razloga za optimizam itekako ima.
|
Stručnjaci širom planete savetuju roditeljima i deci da na vreme preduzmu sve neophodne korake u prevenciji infekcije i širenja virusa H1N1, koji će tokom predstojeće jeseni i zime početi da se širi višestruko brže. Prva na udaru novog virusa biće upravo školska deca koja tokom dana više sati provode u krcatim učionicama, u društvu stotina svojih vršnjaka koji su letnje ferije proveli na različitim lokacijama, i tamo verovatno "zakačili" zarazu. Roditelji moraju da obrate pažnju na ovu činjenicu i da se pre početka školske godine, naoružaju znanjem i svoje mališane instruišu kako da se bezbedno ponašaju dok borave u školi.
Kada je grip u pitanju, dobra lična higijena svakako je prva i najvažnija mera prevencije. Često pranje ruku sapunom i vodom u mnogim školama nije izvodljivo, stoga se na spisku potrepština u školskoj torbi ove godine moraju naći i sredstva za dezinfekciju ruku kao što su tečni sapuni i vlažne maramice sa dezinficijensima. Ruke treba čistiti pre svakog obroka i užine, čak i ako se radi o keksu iz originalnog pakovanja i na tome moraju da insistiraju kako roditelji, tako i nastavnici. Deci to jednostavno treba "utuviti" u glavu, po svaku cenu, a najbolje preko predavanja i specijalnih časova posvećenih problemu prevencije.
Decu koja pokazuju simptome zaraze ne treba slati u školu i treba ih držati podalje od druge dece, naročito ako se uoče visoka temperatura (iznad 38 stepeni Celzijusa), kašalj i curenje nosa, povraćanje i proliv. Ovo "ograničavanje slobode" treba da traje sve do potpunog nestanka simptoma, odnosno najmanje 24 časa nakon povlačenja visoke temperature. Preporuka američkog Centra za kontrolu zaraznih bolesti, koja bi se mogla primeniti i u našim školama, je da se za decu koja pokazuju prve simptome gripa obezbede prostorije za izolaciju u kojima će boraviti dok ne pođu kući. Preporučuje se i nošenje hirurških maski, kojima treba opremiti sve škole.
Ukoliko dete razvije simptome gripa, treba potražiti stručnu pomoć, ali obolelog nikako ne treba odmah povesti kod lekara - dete, naime, možda nije zaraženo virusom novog gripa, ali će u zagušljivoj, bolesnim ljudima krcatoj čekaonici gotovo sigurno "zaraditi" infekciju. Umesto toga, preporučuje se telefonska konsultacija s lekarom, koji će proceniti da li je fizikalni pregled neophodan.
Premda epidemiolozi uglavnom ne očekuju oboljevanje alarmantnih proporcija, u slučaju masovnije zaraze neke škole će verovatno biti zatvorene na određeno vreme, i to je mera koju treba dočekati bez ikakve panike, budući da se radi o standardnoj, po pravilu lokalnoj protivepidemijskoj proceduri koja se sprovodi u cilju suzbijanja nekontrolisanog širenja infekcije. Isto tako, moguće je privremeno smanjenje broja učenika po odeljenjima, radi prostornog odvajanja klupa u kojima deca sede (verovatnoća širenja kapljičnih infekcija drastično opada sa povećanjem udaljenosti od izvora zaraze). Roditelje svakako treba pravovremeno upoznati sa svim ovim merama, kako bi mogli da organizuju svoje vreme i pripreme se za eventualni karantin.
Imunizacija, kada vakcina konačno bude dostupna, može biti od velike pomoći, ali ona će se najverovatnije sprovoditi po strogim indikacijama, najpre unutar ugroženih grupa čiji je imunitet najranjiviji. Idealno bi bilo da vakcinacija počne do oktobra, ali stručnjaci procenjuju da će prve doze vakcine u Americi biti dostupne tek sredinom oktobra (trenutno se H1N1 vakcina testira na oko tri hiljade dobrovoljaca). Vakcinacija će se najverovatnije obavljati u dva maha, s dve doze u razmaku od tri ili više nedelja.
Kao sredstvo u borbi protiv gripa postoje i standardni lekovi za influencu kao što su Tamiflu i Relenza. Nedavne studije, međutim, potvrđuju da ovi preparati ne sprečavaju komplikacije kod dece obolele od "običnog" sezonskog gripa, tako da se postavlja pitanje svrsishodnosti primene lekova u slučaju novog gripa.
