Medicina • Mladi i neželjena trudnoća

Kod nas iz godine u godinu skoro vrtoglavo raste broj školaraca za koje seks nije nepoznanica, niti zabranjeno voće. Raste, nažalost, i broj neželjenih trudnoća...

Iako sve ranije stupaju u seksualne odnose, naši mladi za razliku od svojih vršnjaka u drugim evropskim zemljama nisu naoružani znanjem ni o pravoj zaštiti od trudnoće, ni o drugim rizicima koje ovo uživanje može da donese, poput, na primer, polno prenosivih bolesti. Zato će upravo mladi i iznalaženje najboljeg načina da informacija o savremenoj kontracepciji dopre do njih biti tema Desetog seminara Evropskog udruženja za reproduktivno zdravlje koji će krajem ovog meseca u Beogradu okupiti više od 400 strunjaka iz naše zemlje i čitave Evrope - kaže docent dr Ana Mitrović-Jovanović, predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje.
Ne samo da je seksualna aktivnost među mladima u porastu nego se i dobna granica otkrivanja tajni polnih odnosa i uživanja u seksu unazad 10 godina pomerila znatno naniže. Prvo seksualno iskustvo devojčice-devojke imaju u proseku sa 16 godina, a sve češće se i 14-godišnjakinje javljaju ginekologu zbog neželjene trudnoće, ustvari, zbog abortusa.
Seksualni odnos, a naročito kontracepcija su kod nas i dalje tabu tema. Mladi nerado traže savete lekara pre stupanja u polne odnose, a o tome tek ne pričaju sa roditeljima. Gotovo je alarmantan podatak da kontracepciju koristi veoma mali broj devojaka kako pri prvom seksualnom odnosu tako i kasnije. Osnovni razlog za to je neinformisanost o savremenim kontraceptivnim metodama, a to neznanje za posledicu ima činjenicu da najveći broj mladih zatrudni već posle prvog ili drugog seksualnog odnosa, a najviše u prvih šest meseci seksualne aktivnosti. O trudnoći mladi ne razmišljaju, njima se trudnoća događa. Mada se poslednjih godina dosta čini na edukaciji i približavanju informacija mladima o tome kako najbolje da zaštite i očuvaju reproduktivno zdravlje još uvek je i među njima, kao i među ženama u reproduktivnom periodu abortus najkorišćenije sredstvo kontracepcije.
Namerni prekid trudnoće može ozbiljno da naruši reproduktivno zdravlje, on nosi rizik da mnogi mladi već u adolescentnim godinama sebe osude da ostanu bez poroda i da se pridruže armiji onih parova koji ne mogu da ostvare želju da postanu roditelji. A zna se da svaki deseti par plaća danak nekoj od komplikacija koje su posledica abortusa. Kada se ovome doda i podatak da tri odsto svih namernih prekida trudnoće čine neželjene trudnoće tinejdžerki do 16 godina onda brojke zvone na uzbunu.
Promocijom savremenih metoda kontracepcije može mnogo da se doprinese smanjenju inače ogromnog broja abortusa u Srbiji. Tim pre što nije samo među mladima abortus najrasprostranjenija "pilula" protiv neželjene trudnoće nego je on osnovno kontraceptivno sredstvo i među ženama do 45. godine. I dok, na primer, u Nemačkoj, ali i u ostalim evropskim zemljama najmanje 40-60 odsto žena koristi pilulu kao zaštitu od neželjene trudnoće kod nas je poslednjih nekoliko godina ta brojka dostigla jedva 2,8%, dok više od 60% žena u reproduktivnom periodu od 25. do 34. godine ne koristi nikakvu kontracepciju. Najčešći razlog je neiformisanost i hormonofobija ili strah od neželjenih posledica upotrebe hormonske pilule, što je potpuno neopravdano.
- Predrasude prema savremenoj kontracepciji i danas su, nažalost, prisutne i među mnogim lekarima. Zbog svega ovoga više je nego očigledno koliko seksualnom obrazovanju mladih i uopšte očuvanju reproduktivnog zdravlja mora da se posveti veća pažnja, da se pronađu najbolji putevi da se, pre svega, mladi nauče kako da vode bezbedan seksualni život i kako da na najbolji način planiraju porod - ističe dr Mitrović-Jovanović.