Zdrav život • Vreme je za... oktobarsku energiju

Znate li šta se događa u prirodi, a šta u telu? Oktobar je mesec promena u kojem ljudski organizam i te kako oseća metamorfozu prirode. Teško prilagođavanje nameće mu prekovremeni rad koji ubrzano troši zalihe energije stečene na odmoru!
Kad stigne jesen, okrećemo novi list. Svako to radi na svoj način, ali koncept novog početka zajednički je za sve, pa čak i one koji nisu koristili odmor. Kad rad ne prija ili je izrazito stresan, kontraudarac se oseća i sa psihičkog (depresivna i anksiozna stanja) i sa fizičkog stanovišta. Vraćanje u svakodnevicu zahteva od organizma novo, mukotrpno prilagođavanje baš kad se lepo opustio ili navikao na ugodniji ritam ispražnjenog grada. Takav napor nekim organima baš teško pada, a prednjače digestivni trakt (pre svega želudac i dvanaestopalačno crevo) i imuni sistem.
Stanje dodatno komplikuje činjenica da je posle 22. septembra, prvog dana jeseni, dnevne svetlosti sve manje. Dovoljna je i kratka šetnja da primetimo kako Priroda, polako ali nezadrživo, počinje da se "svlači" i priprema za zimski san. Lišće žuti, trava više nije zelena i svetlucava, a noćne kiše kao da prodiru sve dublje u zemlju kako bi je očistile od letnjeg otpada i pripremile za oktobarsku setvu.

Medicina • Aspirin - dragoceno ukrštanje mišljenja

Više od veka nakon otkrivanja aspirina, svojstva tog medikamenta još iznenađuju lekare i farmaceute. Više studija pokazalo je da aspirin i drugi slični preparati koji smanjuju mogućnost zgrušavanja krvi mogu da pruže zaštitu od bolesti kao što su demencija, rak creva ili dojke. Baš to svojstvo da "razređuje" krv, aspirin, čak i u malim dozama, čini potencijalno opasnim jer može izazvati krvarenje u mozgu ili stomaku.
Blagotvorno dejstvo ekstrakta vrbine kore bilo je poznato još u antičko doba. Zbog toga se u nekim sredinama posebna pažnja poklanjala uzgajanju biljaka familije Salix (vrbe), od kojih je nama najpoznatija Žalosna vrba. Ekstrakt bogat salicilatima potvrdio je svoju dominaciju u lekarskoj parksi obaranjem povišene telesne temperature, uklanjanjem groznice i bola i lečenjem upalnih procesa. U doba viktorijanske Velike Britanije ovaj magični beli prašak rado se koristio svuda, pa čak i u avanturama Šerloka Holmsa i njegovog kolege dr Votsona.
U devetnaestom veku razvila se čitava paleta lekova koji u sebi sadrže salicilnu kiselinu. Francuski hemičar Čarls Fridrih Gerhard prvi je izolovao ovu supstancu u čistom obliku. Od tada je više hemičara učestvovalo u hemijskoj modifikaciji salicilata, da bi konačno Nemac Bayer smanjio njegov iritirajući efakat na sluznicu želudačno-crevnog trakta i patentirao Aspirin u današnjem obliku, 6. marta daleke 1899. godine.

Medicina • Primarna zdravstvena zaštita

Izabrani lekar - nova praksa u našim domovima zdravlja donela je i brojne druge promene u radu ovih ustanova. Njen cilj je bio da se poveća poverenje pacijenata u sistem zdravstvene zaštitite, a da se lekarima pruži adekvatna stimulacija za trud i entuzijazam. Koliko se u tome uspelo?
Projekat Ministarstva zdravlja Republike Srbije o primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u koji je od kraja 2007 uključeno tridesetak domova zdravlja trebalo bi da se završi sledeće godine, a njegovu realizaciju finansira Evropska unija. Do tada bi, naime, trebalo da većina građana (bar 80%) koja po mestu stanovanja ili rada pripada ovim domovima zdravlja izabere svog lekara, i o tome da pismenu saglasnost. Ovaj sistem, prema osnovnoj ideji, trebalo bi da vrati poverenje pacijenata u lekare, da im omogući veću brigu i pažnju, a s druge strane, i samim lekarima da donese adekvatnu nagradu za uloženi trud, ne samo moralnu, već i finansijsku, kroz sistem nagrađivanja i vrednovanja u skladu sa brojem pacijenata koji su baš njega odabrali. Istovremeno sa uvođenjem prakse izabranog lekara, većina domova zdravlja prešli su i na sistem zakazivanja pregleda, telefonsko poručivanje recepata (za one koji stalno primaju istu terapiju), i uveli još neke organizacione promene, sa ciljem smanjenja gužvi, čekanja i nerviranja kako lekara i medicinskog osoblja, tako, i pre svega, samih pacijenata. Ove novine su, međutim, u početku izazvale negodovanje brojnih korisnika zdravstvenih usluga (pogotovo onih starijih) ali su vremenom, kako se i sam sistem uhodavao naišle na odobravanje.

Saveti • Dismenoreja

Svaka druga žena trpi velike bolove tokom mesečnog ciklusa. Na svu sreću, pomoć postoji, a na vama je da među savetima koje nudimo pronađete onaj koji će vam pomoći da ove dane lakše prebrodite.
Menstruacija je period u mesecu kojeg se mnoge žene pribojavaju, jer može biti praćen, naročito u prva dva dana, velikim bolovima koji su poznati i pod nazivom dismenoreja. Svaka druga žena, naročito mlađa, oseća grčeve, bolove koji se šire prema bubrezima, mučninu, dijareju, glavobolju, i vrtoglavicu. Stručnjaci objašnjavaju da uzrok nisu jajnici, već velika osetljivost materice i povišen nivo prostaglandina u menstrualnoj krvi. Ovi hormoni koji učestvuju u tonusu krvnih sudova i inflamatornim reakcijama izazivaju kontrakcije materice.