Lekovi koji se nabavljaju bez lekarskog recepta (OTC preparati) u najvećem broju slučajeva pružaju veliku pomoć u borbi s prehladama, alergijama, bolovima i drugim "manjim" oboljenjima. S druge strane, ovi preparati i sami ponekad mogu biti uzrok problema, odnosno mogu dovesti do pojave tzv. neželjenih efekata, koji se ispoljavaju kao interakcija s drugim lekom ili interakcija sa hranom.
Zbog mogućih štetnih efekata OTC terapije, treba dobro proučiti uputstvo za upotrebu i prethodno se posavetovati s lekarom.
Alergijske reakcije
Pojava reakcije preosetljivosti na lek nije čest, ali je itekako moguć scenario. Ako ste bilo kada imali alergijsku reakciju (svrab, ospa na koži, stomačni grčevi, napadi kašlja i gušenja i druge), vodite računa o tome da i ubuduće izbegavate preparate sličnog sastava. Ako mislite da imate alergijsku reakciju, neodložno pozivite lekara!
|
Svaki lek ima manje ili više izražene "sporedne" efekte, u koje spadaju oni efekti leka koji nemaju uticaja na simptome bolesti. Propratni efekti obično nisu nimalo prijatni, jer uključuju mučninu, vrtoglavicu, krvarenje u gastrointestinalnom traktu itd. Ponekad, sporedni efekti mogu biti i korisni. Recimo, neki antihistaminici (lekovi za suzbijanje simptoma alergije) izazivaju pospanost, pa pomažu uspavljivanju, kada se uzimaju u večernjim satima. Praktično sve grupe OTC preparata (analgetici, dekongestanti, antitusici, antacidi, laksativi, antiemetici) imaju specifičnu lepezu sporednih efekata, koji su uredno navedeni u deklaraciji leka.
Interakcija između dva leka podrazumeva pojavu neželjenih efekata koji su rezultat istovremenog uzimanja dva ili više preparata. Naše telo svaki lek metaboliše na drugačiji način, ali ako se u cirkulaciji u isto vreme nađe više lekova, način njihovog metabolizma se može bitno promeniti. Kada se to dogodi, raste i rizik za pojavu sporednih efekata. Drugi vid interakcije između lekova javlja se u slučaju kada koristimo OTC preparate koji su po sastavu slični lekovima koje već unosimo. Tako dolazi do predoziranja aktivnim supstancama koje se nalaze u oba leka, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje.
Rekacije između lekova i hrane nisu ništa bezazlenije. Interakcije sa hranom mogu se javiti kako kod OTC preparata, tako i kod lekova "na recept". Ponekad sastojci hrane utiču na biohemijska svojstva leka i tako remete njegovo dejstvo, rezultujući učinkom koji je manji od očekivanog. To može biti opasno. Recimo, ako lekovi za regulaciju krvnog pritiska nemaju učinka, to može dovesti do porasta tenzije i potencijalno veoma ozbiljnih stanja. U drugim slučajevima, kombinovanje lekova s nekim namirnicama dovodi do jačeg ispoljavanja neželjenih efekata. Na primer, neki OTC antihistaminici u kombinaciji sa alkoholnim pićima jako potenciraju pospanost. Ponekad, hrana u želucu ometa apsorpciju leka, i tako umanjuje njegov efekat (zbog toga se neki preparati uzimaju "na prazan stomak"), dok u drugom slučaju prisustvo hrane ima upravo suprotan efekat.
Neki OTC preparati zahtevaju dodatan oprez pri sprovođenju pojedinih aktivnosti. Na primer, postoje lekovi koji izazivaju pojačanu osetljivost na sunčevo zračenje, tj. smanjuju otpornost kože i pospešuju nastanak opekotina i osipa. Recimo, neke masti sa kortikosteroidima tokom sunčanja na koži mogu izazvati trajnu pigmentaciju.
Nekada je teško proceniti da li su novonastali simptomi posledica sporednih efekata leka ili same bolesti. Svaku neobičnu reakciju zato treba prijaviti lekaru, koji će umeti da proceni da li se radi o neželjenom dejstvu leka.
Pod pojačanim rizikom od pojave neželjenih efekata terapije nalaze se osobe koje boluju od disajnih poremećaja (astma, emfizem, bronhitis), poremećaja koagulacije krvi, dijabetesa, uvećane prostate, epilepsije, glaukoma, gihta, srčanih bolesti, imunoloških poremećaja, oboljenja bubrega i jetre, Parkinsonove bolesti, psihijatrijskih oboljenja i poremećaja u funkciji štitaste žlezde.
