Stručnjaci tvrde da bar jednom godišnje treba uraditi seriju rutinskih pregleda i videti kako stojimo sa zdravljem. I sami ste mnogo puta čuli koliko uporno ponavljaju rečenicu: "Prevencija je najbolji lek za sve bolesti".
Ukoliko, međutim, kod osobe postoje specifični faktori rizika (na osnovu starosti, načina života ili genetske sklonosti prema određenoj bolesti) ili oseća konkretnu tegobu, potrebni su dodatni testovi i analize. Pored uobičajene kontrole pušačima se, na primer, preporučuje i pregled pluća sa proverom disajnih sposobnosti; radiografija toraksa (kako bi se isključile kancerozne izrasline), kolor dopler ultrazvuk karotidnih arterija (skenira krvne sudove, arterije i vene, radi prepoznavanja eventualnih oštećenja) i elektrokardiogram pod opterećenjem (da se proceni rad srca i otkrije moguća bolest).
Pored rutinskih pregleda, žene u menopauzi treba da urade i kompjuterizovanu koštanu mineralometriju (MOC), to jest pregled kojim se utvrđuje gustina kostiju. Poznato je da se ta gustina sa godinama smanjuje, a jedan od razloga je i prestanak stvaranja estrogena. Zahvaljujući tom pregledu, smanjuje se rizik od osteoporoze i lakih preloma kostiju.
Pravac lekaru!
Opšte zdravstveno stanje proverava se na dva načina. Glavni i najčešći je onaj kad odemo lekaru koji nas leči kako bi nam, na osnovu uzrasta i eventualnih faktora rizika koji se menjaju od osobe do osobe, preporučio preventivne kontrole i, ukoliko je potrebno, dalja ispitivanja. Na kraju kruga, rezultate će pročitati vaš lekar.
Može se otići i na pravi sistematski pregled, takozvani check-up, onaj koji bi trebalo uraditi jednom godišnje. Sve je više zdravstvenih ustanova u kojima vrhunski stručnjaci, uz korišćenje najsavremenije medicinske opreme, u zakazanom terminu obave sve pretrage.
Reč je o pažljivo isplaniranoj "turi" koju vodi lekar internista. On obavlja prvi razgovor s osobom kako bi proučio anamnezu (zdravstveno stanje, genetska sklonost prema određenim bolestima, klinička istorija, itd.) i, na osnovu postojećih faktora rizika ili životnog doba, predložio analize i specijalističke preglede koji se obavljaju za jedan dan, na tom istom mestu. Rezultati na kraju ponovo stižu kod interniste koji, na osnovu stanja, predlaže način života, ali i neophodnu terapiju za poboljšanje ili praćenje rizičnih situacija.
Rutinske analize
Prvi korak je pregled krvi koji nudi niz podataka o zdravstvenom stanju osobe. Pored toga, bar jednom godišnje treba ispitati i urin i stolicu.
Hematokrit. - Otkriva moguće bolesti krvi kao što su anemija i mnoge druge.
Holesterol i trigliceridi. - Utvrđuje se prisustvo masti u krvi.
Transaminaze (AST, ALT, Gama GT). - Pokazuju rad jetre.
Azotemija i kreatininemija. - Pružaju uvid u rad bubrega.
Sideremija. - Meri količinu gvožđa u organizmu, neophodnog za zdravlje tkiva i organa.
Traženje antigena protiv hepatitisa B i C i antitela protiv HIV virusa odgovornog za AIDS. - Ove analize preporučuju se svima koji ih dosad nisu radili, a posle toga najmanje jednom godišnje ako postoje faktori rizika kao što su promiskuitetni ili slučajni seks ili kontakt sa zaraženom krvlju.
Pregled urina. - Služi da bi se isključile bolesti kao što su dijabetes ili disfunkcija bubrega.
Traženje skrivene krvi u stolici. - Preporučuje se posle 45-50 godina zbog ranog otkrivanja tumora debelog creva, budući da rizik sa godinam raste.
Specijalistički pregledi
Kardiološki. - Preporučuje se svima bar jednom godišnje, pogotovo ako su rešili da se bave nekim sportom. Obavezno uraditi i elektrokardiogram (EKG) kako bi se proverio rad srca.
Očni. - Potrebna je godišnja kontrola vida i zdravlja očiju, posebno za one koji dugo sede i rade za računarom ili imaju slučajeve glaukoma u porodici.
Dermatološki. - Osobe sa mnogo mladeža moraju da posete dermatologa bar jednom u godini. Reč je o najvažnijoj kontroli za prevenciju melanoma (zloćudni rak kože).
Za decu i adolescente
Deca idu na preglede samo kad je neophodno (na primer, kada dođe do zastoja u razvoju) ili iskrsnu konkretne tegobe kao što je, recimo, pogoršanje vida. U svakom slučaju, za njih je do osamnaeste zadužen pedijatar. Ukoliko nema specifičnih zdravstvenih tegoba, počevši od dvanaeste rade se normalne analize krvi svake 2-3 godine. Devojčicama se preporučuje ginekološki pregled između 12 i 14 godina, tačnije sa pojavom prve menstruacije.
Samo za nju
Postoje specifične pretrage koje žena treba da obavi jednom godišnje. Da vidimo koje.
Ginekološki pregled. - Obavezan za sve žene koje održavaju redovne seksualne odnose. Nezavisno od uzrasta, preporučuje se i kad se pojave: vaginalni ili pelvični bol, nenormalno krvarenje, nelagodnost iznad karlične kosti (pelvični pojas) i bol ili otok vagine.
Papanikolau (ili Pap) test. - Otkriva promene na grliću materice. Reč je o ključnom pregledu za prevenciju karcinoma tela ili grlića materice. Obezbeđuje i korisne podatke o hormonalnom statusu žene i signalizira moguće bakterijske, virusne i gljivične infekcije.
Transvaginalni ultrazvuk. - Pregled kojim se proverava zdravlje materice i jajnika.
Ultrazvuk dojke. - Preporučuje se jednom godišnje posle 30-35 godina zbog ranog otkrivanja eventualnih čvorića ili fibroma (cistične formacije).
Mamografija. - Najčešće se uradi posle četrdesete, ali i mnogo ranije ako su u porodici zabeleženi slučajevi raka dojke. Omogućava detaljnu pretragu i rano otkrivanje kvržica i anomalija čak i tako malih dimenzija kao što su mikrokalcifikacije. Mamografija je udarna zaštita od karcinoma dojke.
Samo za njega
Specifični pregledi za muškarca preporučuju se počevši od 45-50 godina. Posebno je važna analiza PSA (od specifični antigen prostate), test krvi koji otkriva postojanje tumora na "kritičnom" muškom organu.
Urološki pregled. - Obavezan za muškarce posle pedesete koji istovremeno treba da urade i ultrazvuk mokraćne bešike kako bi proverili zdravstveno stanje urinarnog aparata (bešika, prostata i bubrezi) koji sa godinama lagano popušta.
