Medicina • Muzikoterapija u kardiologiji

Muzikoterapijom regeneriše se psihičko, fizičko, emocionalno i duhovno stanje bolesnika, a terapija muzikom kod bolesnika sa infarktom miokarda može se koristiti i u prevenciji infarkta i u postinfarktnom periodu

Svako od nas je primetio da nam, u zavisnosti od raspoloženja, odgovara i slušanje određene vrste muzike. I taj instinkt svakako treba slediti, jer osluškivanjem svog organizma možemo itekako da očuvamo zdravlje. To je naučno dokazao dr Predrag Mitrović, kardiolog Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti KCS, čiji je rad "Efekti lečenja muzikom kod bolesnika sa akutnim infarktom miokarda i prethodnom bajpas operacijom" dobio nagradu na Kongresu Evropskog udruženja kardiologa, nedavno održanom u Barseloni.
Muzika se u lečenju koristi još od antičkih vremena i Pitagore. Međutim, dr Mitrović je prvi put pokušao da kvantifikuje lečenje muzičkim tonovima:
- Probao sam da odredim tačne "vrednosti" kompozicija koje odgovaraju bolesnicima sa akutnim infarktom miokarda. To se pre svega odnosi na tempo, tonalitet i vrstu kompozicije na osnovu čijeg delovanja potom "propišemo" muziku, kao što se to čini sa medikamentima - kaže za Vivu dr Predrag Mitrović, koji inače svira violinu. Dodaje i da je bitno da muzika odgovara svakom pacijentu ponaosob, pa stoga nema univerzalnog delovanja "lakih" ili "teških" nota na kardiovaskularne bolesnike.
Svi znamo da nam muzika prija, ali pitanje je - da li nam u svakom trenutku odgovara muzika koju volimo. To se naročito može osetiti onda kada smo nervozni, kada nam je povišen krvni pritisak, ako imamo šećernu bolest ili anginu pektoris. Drugim rečima, onako kako se menjaju vrednosti krvnog pritiska i šećera u krvi, tako se menja i naš afinitet prema određenoj vrsti muzike. Zato je bitno pustiti adekvatne tonove, jer bi neodgovarajući izazvali samo negativna efekat. A najteže je upravo odrediti koju muziku pacijent preferira, budući da mnogi izbegavaju da odgovore na to pitanje. Razlog: većina se stidi da prizna da, recimo, najviše voli da sluša narodnu muziku.
Da bi izbegao neiskrene odgovore, dr Predrag Mitrović je za istraživanje odabrao 740 bolesnika iz Srbije sa infarktom miokarda i prethodnom bajpas operacijom, koje je pratio tokom 19 godina i koji su, što je najvažnije, pristali da sarađuju. Prva grupa od 370 bolesnika je osim medikamentozne terapije slušala i muziku kod kuće, dok je druga grupa uzimala samo lekove.
- Bolesnici su prethodno brižljivo pregledani, a zatim sam im puštao osam vrsta muzike, kako bi se za svakog pacijenta odredio odgovarajući žanr (klasična, pop, rok, džez, evergrin, lanscape, instrumentalna i narodna). Zanimljivo je da je dosta bolesnika pozitivno reagovalo na klasičnu muziku, iako je do tada nikada nisu slušali - kaže naš sagovornik, dodajući i da je mnogim pacijentima odgovaralo više vrsta muzike.
Zadatak prve grupe pacijenata bio je da tokom dve godine, koliko je trajalo intenzivno praćenje efekata ove terapije, slušaju "propisanu" muziku najmanje dva puta dnevno po 12 minuta, uz obavljanje lakših kućnih aktivnosti koje nisu zaokupljivale njihovu pažnju. Ispitanici su vodili i dnevnik u koji su upisivali vrednosti krvnog pritiska i srčane frekvence. Na pregled kod lekara dolazili su jedanput mesečno, kasnije na tri meseca.
Do kakvih se rezultata došlo nakon dve godine ispitivanja?
Vrednosti srčane frekvence, krvnog pritiska, prisutnosti angine pektoris, ponovne pojave infarkta miokarda ili ponovne operacije, te smrtnog ishoda - bilo je znatno manje izraženo u grupi pacijenata koja se lečila i muzikom. Primera radi, infarkt miokarda zabeležen je u 48 odsto slučajeva kod bolesnika koji nisu slušali muziku, a samo u 22 odsto slučajeva u grupi koja je to činila! Ovi podaci pokazuju da se muzikoterapijom regeneriše psihičko, fizičko, emocionalno i duhovno stanje bolesnika.
- Terapija muzikom kod bolesnika sa infarktom miokarda može se primenjivati i u prevenciji infarkta i u postinfarktnom periodu. Naravno, ako dobijete infarkt lekari vam neće puštati muziku, ali je sigurno da se njom može odložiti taj trenutak. Ako do infarkta već dođe, akordi koji vam prijaju poboljšaće kvalitet života nakon saniranja stanja. Pomenuto istraživanje ću upravo iz tog razloga nastaviti, kako bi još utemeljenije dokazao da je muzika kao terapija kod kardiovaskularnih bolesnika neophodna u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Razlog više da muzikoterapija postane sastavni deo zdravstvenog tretmana ovih bolesnika u Srbiji je i činjenica da na mnogim univerzitetima u Evropi i Americi postoje postdoktorske studije iz muzikoterapije, kao i na mnogim muzičkim akademijama - kaže dr Predrag Mitrović.