Psiha utiče i na imunitet
- Informacije o gripu moramo da pratimo, onoliko koliko svakodnevno pratimo i druge vesti, savetuje doc. dr Jasna Veljković, klinički psiholog. - Postoje stvari na koje možemo i one na koje ne možemo da utičemo. Okrenimo se onim prvim, na koje možemo da utičemo, to će nam dati izvesno osećanje moći i sigurnosti: uzimajmo vitaminsku zaštitu, izbegavajmo visokorizične skupove, vodimo računa o svojoj hroničnoj bolesti i slabim tačkama... Jednom rečju brinimo o sebi, ali ne zato što je epidemija gripa, već zato što je to prirodno. Nastavimo da živimo život... Svako od nas ima određeni nivo imuniteta, ali taj nivo često zavisi upravo od načina na koji razmišljamo i kako se odnosimo prema okolnostima i iskušenjima.
|
Od kada je u Srbiji prva osoba preminula od posledica gripa A H1N1, strah je počeo da se uvlači u svest naših sugrađana. A zatim se dogodio drugi smrtni slučaj, pa treći... Novi grip doneo je i novu vrstu panike koja, na žalost, postaje masovna, a ljudi se svakodnevno muče pitanjima na koja ne nalaze pravi odgovor: smem li da izađem bez maske na licu, da li je među kolegama neko već zaražen virusom, mogu li da zaštitim dete, treba li da primim vakcinu, kako da budem siguran da ovo moje kašljuckanje nije samo obična prehlada, šta će biti sa mnom ako se razbolim...
Dobar sluga, zao gospodar
Strah od bolesti i strah od smrti je deo ljudske prirode, normalan pratilac u svim našim životnim fazama i njegovo prisustvo, smatraju stručnjaci, doprinosi da se štitimo od opasnosti, pa čak i podstiče kreativnost. Međutim, kada ovaj strah prevlada nad svim ostalim emocijama, kada postane okosnica svih naših aktivnosti, postupaka i razmišljanja - tada počinje da nas blokira, koči, frustrira, ne dozvoljava nam da racionalno mislimo, reagujemo, funkcionišemo. Epidemija novog gripa, kao i velika polemika koja se oko njega podigla u javnosti i medijima, preti da među ljude unese tu vrstu panike.
- Novi virusu AH1N1 se polako ušunjao u naše prostore i prve žrtve su "pale", kaže doc. dr Jasna Veljković, klinički psiholog. - To je proizvelo strah kod ljudi za sopstveni život i živote onih najbližih i to je normalna i očekivana posledica. Ono što pojačava ovaj strah je sama neizvesnost da li ćemo oboleti ili ne... Najcrnje fantazije o smrti se bude. Srednji vek je nosio kugu koja je sejala smrt, 20. vek je doneo AIDS i strah od seksa.. Seks i smrt... Sada imamo virus gripa i smrt. U ovakvim okolnostima indukcija strahom je velika među ljudima.
Taj strah zahvatio je veći deo planete, ali ono što naše podneblje i zemlju razlikuje od ostatka sveta jesu drugačije okolnosti u kojima smo živeli prethodnih dvadesetak godina. Mi smo, naime, već dugo izloženi različitim vrstama strahova koji su uvek počivali na realnim osnovama: egzistencijalni strah, strah od ekonomske krize, od rata, od bombardovanja, od sankcija i nestašice...
Da razum prevlada
- Sada su se svi naši strahovi, i bivši i sadašnji slili u ovaj, naizgled jedan jedini, a tako složen fenomen - strah od smrti, kaže Jasna Veljković. - Problem je kako pronaći tananu granicu kada normalan strah od smrti prelazi u oblike koji su patološki, što nosi usložnjavanje psihopatologije i osiromašenje kvaliteta života. Panika nas onemogućava da racionalno mislimo i uvodi nas u lavirint naših strahova, sadašnjih, pređašnjih, dečijih. To nas čini neefikasnim da delujemo u pravo vreme na pravom mestu. Ako se pojavi moramo prizvati i ojačati racionalni deo sebe koji svako od nas poseduje, samo treba da nađe način da ga aktivira.
Osiromašenje kvaliteta života ogleda se najpre u tome što ljudi odustaju od nekih uobičajenih aktivnosti, od posete prijateljima, uživanja u kulturnim sadržajima, opuštanja uz smeh i šalu, bezbrižnog čitanja knjige ili slušanja muzike. Gde god da se kreću i ma šta da rade u podsvesti brinu o potencijalnoj opasnosti od zaraze. Neka od ovih ograničenja su opravdana - ne moramo zaista svaki put da se izljubimo sa poznanicima koje srećemo na ulici - ali mnoga su preterana i neobjašnjiva. Tome su uveliko doprineli i napisi u medijima, bombastični naslovi izvučeni iz konteksta i najcrnje prognoze o mogućem razvoju epidemije.
Kada se pre nekoliko meseci prvi put pojavio virus "svinjskog" gripa lekari i psiholozi u Poljskoj su već tada kritikovali domaće i svetske medije što su od eventualne pandemije stvorili senzaciju. "Podsećanje na španski grip koji je ubio milione ljudi je neodgovorno u situaciji kada do sada imamo svega stotinak žrtava svinjskog gripa (izjavio je u vreme prvog udara ovog gripa), a smrtnost je u opadanju. Na početku je bila pet odsto, a sada je smrtnost jedan odsto, što odgovara broju smrti i kod normalnog gripa", kazao je tada psiholog Januš Čapinjski i apelovao na novinare da podsećaju javnost na takve podatke, a ne da od svinjskog gripa prave novi "virusni svetski rat". Neka mediji jure za profitom, ali molim da ne prelaze granicu širenja panike, zaključio je ovaj psiholog. Gostujući pre nekoliko dana u emisiji Replika na TV B92 Žarko Korać, psiholog, takođe je zamerio odgovornima u Srbiji da nisu učinili dovoljno da se spreči stvaranje panike, osećanje straha i bespomoćnosti pred novim virusom.
Mehanizmi odbrane
Raspirivanju nesigurnosti i straha dodatno su doprinele polemike oko vakcine - koliko je pouzdana i da li je treba primiti - kao i nepotpune informacije o tome koliko je obolelih u našoj i zemljama u okruženju, da li treba nositi maske ili ne, hoće li biti zabrane javnih skupova i niz drugih. Prema anketama koje se mogu čuti, najveći broj naših sugrađana se u borbi protiv ovog virusa opredelio za tradicionalno narodno "oružje": beli luk, voće, vitamine... I većina kaže da se ne boji novog gripa.
- Ponekad moramo da pribegnemo mehanizmu odbrane koji se zove otcepljenje, objašnjava dr Jasna Veljković. - Mi imamo svest o tome da se epidemija širi, ali pošto ne možemo da se izolujemo i moramo da nastavimo da živimo sa ljudima koje srećemo, onda vodimo računa o sebi, preduzimamo mere opreza, ali ne pravimo paniku. To znači da emocionalno, u sebi, izolujemo strah od bolesti i strah od smrti da bismo funkcionisali. Ovaj mehanizam spada u grupu patoloških mehanizama odbrane ukoliko se često ili pretežno i neprimereno koristi. Ali, u situacijama elementarnih katastrofa, ratova, pandemija, on je koristan.
Strah koji je A H1N1 probudio u ljudima nosi sa sobom i strah od bliskosti sa drugim ljudima (ne grlimo se, ne ljubimo, držimo odstojanje), ali i separacioni strah - bojazan da ćemo biti odvojeni od bliskih osoba zbog odlaska u bolnicu ili smeštanja u karantin. Reč je o jednom komplikovanom osećanju pomešanih strahova, ali je u njihovoj osnovi već pomenuti strah od smrti.
- Poznati danski filozof Seren Kjerkegor u svom delu "Strah i drhtanje" iznosi svoj stav da je strah od života veći nego strah od smrti. Ovaj virus AH1N1 tera nas da se suočimo sa sopstvenim životima i ako to sada učinimo, strah od smrti tretiraćemo na drugi način, zaključuje dr Veljković i dodaje da je taj strah uvek povezan i sa osećanjem krivice.
