Zdrav život • Vreme je za... zimske bolesti

Sveobuhvatni program spasavanja ne samo od novog već i od starog gripa, pa i najobičnije sezonske prehlade ili ubitačnog gradskog smoga.
Influenca je sezonska, sveprisutna i ekstremno zarazna bolest koja neštedimice pogađa sve uzraste. Pojavljuje se kao akutna disajna infekcija koja posle kratke inkubacije (1 do 3 dana) "grune" sa visokom temperaturom (38-39 Celzijusovih stepeni i više), glavoboljom, jakom astenijom (slabljenje jedne ili više funkcija organizma), bolom u mišićima, a ne zaostaju ni rinitis, faringitis i suv kašalj. Iako bolest najčešće ima ograničeni rok trajanja, mogu se javiti komplikacije, nekad čak fatalne, posebno za hronične bolesnike, stare osobe i decu.
H ime, N prezime
Virusi koji uzrokuju influencu pripadaju familiji Orthomyxoviridae, a prepoznata su tri tipa: A, B i C. Prva dva izazivaju klasični grip (A je opasniji!), a tip C sasvim blagu infekciju sličnu nazebu. Zaraza se prenosi sa čoveka na čoveka vazdušnim putem, preko kapljica pljuvačke koje se rasprše na sve strane kad zaraženi kija i kašlje ili kad dodirnemo površinu na kojoj su respiratorni sekreti obolelog, a zatim ruke prinesemo nosu ili ustima.

Medicina • Mamografija

Povodom novih preporuka Radne grupe SAD-a za prevenciju kojima se dovodi u pitanje opravdanost redovnih mamografija, stručna javnost u Americi i svetu se podelila. Evo njihovih argumenata, ali i mišljenja naših eksperata o tome.
Američku, ali i svetsku javnost, pogotovo ženski deo populacije ozbiljno je uzdrmala vest da je Radna grupa SAD-a za prevenciju (U.S. Preventive Services Task Force - USPSTF) u novim preporukama za prevenciju raka dojke navela da žena koja se odluči na mamografiju pre 50. godine treba da to uradi na sopstvenu odgovornost. Ovi eksperti su, naime, izneli uverenje da šteta od redovne mamografije pre 50. godine života prevazilazi korist takvog pregleda. U prilog ovih tvrdnji izneli su i rezultate istraživanja koji pokazuju da čak 1904 žene između 39. i 49. godine života treba da urade mamografiju, da bi se kod jedne sprečila smrt od kancera dojke. Kada je reč o ženama između 50. i 59. godina, rak dojke je mamografijom otkriven kod jedne od 1399 pregledanih žena. Najveću korist od mamografskog pregleda, prema tvrdnji ove Radne grupe, imaju žene od 60. do 70. godine starosti jer je kod njih rak dojke otkriven kod jedne od 377 žena koje su se podvrgle ovog pregledu.

Saveti • Sindrom očajne domaćice

Peglanje? Uzrokuje tendinitis. Pranje prozora? Alergije. Guranje bebe u kolicima? Lumbago i gojaznost. To su rizici kojima se izlažu milioni žena. Dnevno rade bar 4 sata više od muškaraca, a manje zarađuju. Ima li leka? Ima...
Bol u leđima, migrena, upala tetiva. To su takozvane "kancelarijske bolesti" koje nastaju zbog ponavljanja specifičnih pokreta, na primer pomeranja miša, kuckanja po tastaturi računara ili dugog sedenja za radnim stolom. Statistike pokazuju da stotine hiljada ljudi pate od ovih tegoba i da su žene ugroženije od muškaraca. Razlog? Na radno vreme u kancelariji nadovezuje se radno vreme u kući: 77,7 procenata domaćih poslova - pranje, peglanje, spremanje, sve radnje u kojima se pokreti ponavljaju - pada na nejaka ženska pleća.
Kad se sabere vreme provedeno u firmi i ono što je "odrađeno" između četiri kućna zida, ispada da žene rade gotovo četiri sata više u odnosu na partnere. A jedna od tri prolazi još gore pored muža koji i ne pomišlja da bi mogao da pomogne. Kad dođe s posla, zavali se u fotelju ili seda za sto. Ovi porazni podaci izronili su iz studije "Kako uskladiti posao i porodicu" koja je rađena za potrebe Evropskog zavoda za statistiku. "Najčešće su patologije u gornjim delovima tela: bol i otoci u vratu ili ramenima i neprijatno tištanje u leđima", kaže specijalista medicine rada dr Marko Malori. "Ako ženu noću budi trnjenje u palcu, kažiprstu i srednjem prstu, a tegoba se iz dana u dan pogoršava, verovatno se upalio nerv koji prolazi kroz karpalni tunel u ručnom zglobu. A ako se muči da otvori limenku, odvrne zapušač ili sipa sadržaj iz boce, to je znak da je zapaljenje zahvatilo nerve lakta".

Partnerski odnosi

O krizi muškosti govori se odavno i to ne bez razloga. Emancipacija žena psihološki je duboko potkopala vekovnu mušku dominaciju i superiornost. Da li su muškarci zaista jači pol, ili su slabiji i ranjiviji nego što i sami misle?
Ekonomska kriza, pogotovo na Zapadu, muškarce je pretvorila u izdržavani pol. Uz to, društveni, kulturni i poslovni trendovi poslednjih decenija idu u prilog ženama, pa nije neobično što se sve više govori da polako ulazimo u eru matrijarhata. Žene danas prednjače u stepenu obrazovanja i prema jednoj američkoj studiji, uskoro će na dva fakultetski obrazovana muškarca dolaziti tri žene sa istim kvalifikacijama. Sve ih je više na rukovodećim mestima u uspešnim kompanijama, a u vladama mnogih evropskih zemalja žene su u samom vrhu piramide vlasti. U ovim godinama krize doživljavaju se kao spasiteljke pogubnih posledica muškog korporativnog kapitalizma. Uspešne žene, pokazuju ispitivanja javnog mnjenja, imaju i daleko veći ugled u društvu, oduzimajući polako ali sigurno muškarcima moć i status koji su vekovima imali.