Lekari i medicinsko osoblje njujorške bolnice "Presbyterian/Weill Cornell" koriste reč čudo: spasli su čoveka čije srce nije radilo neverovatnih 45 minuta! "Bio sam klinički mrtav posle srčanog zastoja, a onda sam se vratio. Ko bi mogao da zamisli srećniji kraj?", izjavio je pedesetšestogodišnji profesionalni vozač Džozef Tiralozi.
Vantelesna oksigenacija
Dve cevčice se ubacuju u venu i arteriju velikog kalibra. Krv teče u mašinu za vantelesnu oksigenaciju preko neke vrste veštačkih pluća koja je obogaćuju kiseonikom. Posle toga se vraća u arteriju čiji je zadatak da je "reintegriše" u krvotok.
|
"Gospodin od čudesa" za sebe slobodno može da kaže da je dete sreće. Poznato je da samo jedna od četiri žrtve srčanog zastoja preživi. A što srce duže ne kuca, manje su šanse da unesrećeni izvuče živu glavu, kaže Suzan Stinbaum iz Američke asocijacije za srce. "Nikad nisam videla ili čula da pacijent sa tako dugim srčanim zastojem napusti bolnicu živ i zdrav. Ovo je pravo medicinsko čudo", kaže ona.
Dr Flavio Gaudio, lekar iz Hitne pomoći jednog od pet najavangardnijih medicinskih centara u SAD, kaže da je Tiralozijevo izlečenje utoliko neobičnije što nije zabeleženo ni najmanje oštećenje mozga. "Uredni neurološki nalaz posle 45 minuta kliničke smrti ekstremno je retka pojava", kaže dr Gaudio. "Čovek koji je doslovce bio bez pulsa vratio se iz mrtvih".
Smrt je bila blizu
Dan kad je srce Džozefa Tiralozija prestalo da kuca počeo je kao svaki drugi. Otac dvoje odrasle dece upravo je preuzeo kola iz servisa za pranje kad ga je oblio ledeni znoj. "Izgledalo mi je da lebdim u vazduhu, da to više nisam ja", priča Tiralozi koji radi za legendarnog magnata sa Vol strita E.E. (Bazija) Gedulda. Pokušao je da stigne do bolnice "Vejl Kornel", ali nije mogao. Zaustavio je kola i s poslednjim atomom snage pozvao kolegu koji je dojurio i odvezao ga u bolnicu.
Nekoliko minuta kasnije, Tiralozi je "kolabirao, pomodreo i izgubio puls", kako kaže dr Gaudio koji je vodio njegov slučaj. Primenjena je kardiopulmonalna reanimacija, a lekarima nije trebalo mnogo da utvrde kako srce više ne pumpa krv. Pokušavali su čak osam puta da ga pokrenu uz pomoć defibrilatora. Ništa! Grozničavo su masirali grudni koš, ali srce i dalje nije radilo. Lekari su počeli da gube nadu. U većini slučajeva, srčani zastoj posle samo nekoliko minuta uzrokuje oštećenje mozga, a posle 10 minuta smrt! Tim lekara preduzeo je poslednji očajnički pokušaj. Ubrizgan je rastvor za razbijanje ugrušaka u krvnim sudovima. To je pomoglo! Tiraloziju se vratio puls, doktori su snizili temperaturu tela da spreče oštećenje mozga i odgurali pacijenta u operacionu salu.
Kardiolog Dmitri Feldman iz "Perlmanovog instituta za srce" locirao je i odstranio tromb i u Džozefovu arteriju ugradio stent - telo je sve vreme ostalo hladno. A onda se dogodilo čudo: srce je proradilo!
Tiralozi je tri dana držan u farmakološkoj komi, dok su supruga Dženet i deca Kristina i Džozef mlađi bdeli kraj njegovog kreveta. Ubrzo se oporavio i posle dve nedelje napustio bolnicu. "Duboko sam im zahvalan: vratili su me u život!", rekao je novinarima koji su s velikom pažnjom pratili ovaj slučaj.
Dve nevolje - isto zlo
Iako se razlikuju, infarkt i srčani zastoj često mešamo zato što su oba podjednako dramatična i redovno uzrokovana srčanim tegobama.
Srčani zastoj je iznenadni prestanak rada koji nastaje zbog nemogućnosti srca da upumpa dovoljno krvi u mozak i telo. Zaustavljena cirkulacija sprečava dotok kiseonika u tkiva. Kad srce prestane da kuca, u krvotoku postoje zalihe za još tri do četiri (neki misle čak i pet) minuta da moždane ćelije ne bi umrle. Novi metodi, pre svega indukovana hipotermija, produžili su ovo vreme. Pojava je gotovo uvek nepredvidljiva i najčešće uzrokovana anomalijama električnog sistema srca koje najpre izazovu potencijalno smrtonosne aritmije (kao što je ventrikularna fibrilacija) a zatim, ukoliko se brzo ne interveniše, i smrt. Dovoljno je, naime, i nekoliko sekundi da kod osobe pogođene srčanim zastojem dođe do iznenadnog gubitka svesti i pulsa. Krivci mogu biti i teške plućne bolesti, opstrukcija disajnih puteva ili uzimanje toksičnih materija (na primer, nekih opojnih sredstava).
Infarkt je, međutim, posledica opstrukcija u samim arterijama koje dopremaju krv u srce. Kiseonik zbog blokade ne stiže u srčani mišić, oštećena tkiva gube sposobnost kontrakcije, raste opasnost od srčanog zastoja. Simptomi su u oba slučaja slični. Infarkt je gotovo uvek praćen bolom u grudima koji se širi u ruke, osećajem mučnine i otežanim disanjem. To su znaci koje ne smemo potceniti već odmah treba pozvati Hitnu pomoć. Iste tegobe najčešće se javljaju i kod srčanog zastoja, ali dogodi se i da sasvim izostanu. Osoba u tom slučaju gubi svest, teško diše, a lice joj je belo kao kreč ili modro zbog nedostatka kiseonika.
Saveti za prvu pomoć. - Infarkt i srčani zastoj su najdramatičnije situacije sa kojima se suočavaju lekari, ali i građani. Najčešće pogađaju "iz čista mira", dok se osoba bavi rutinskim poslovima. U takvim slučajevima, odlučuje samo brza intervencija kako bi se izbegli neurološki ispadi i smrt. Evo šta se može preduzeti kad se posumnja na primarni srčani zastoj: > pozvati Hitnu pomoć > proveriti stanje svesti, dozivati osobu po imenu i blago je drmusati > položiti je na čvrstu i ravnu površinu > pobrinuti se da grlo i disajni putevi budu slobodni, a ne zagušeni, na primer, povraćanjem ili stranim telima > opipavanjem pulsa proceniti stanje krvotoka > primeniti spoljnu masažu srca (samo ako ste u tome vešti) dok ne stigne pomoć.
Reč stručnjaka
Neobično izlečenje Džozefa Tiralozija objašnjava profesor Đino Đeroza, direktor Centra za kardiohirurgiju pri Univerzitetskoj klinici u Padovi koji je u Italiji presadio prvo veštačko srce.
• Tričetvrt sata sa srcem koje je prestalo da kuca, a onda povratak u život. Kako je to moguće?
- Očigledno je da su pomogle srčana masaža i pravilna ventilacija kako bi u krv stiglo što više kiseonika. Samo 5 minuta od prestanka srčanog rada dolazi do trajnog oštećenja mozga i ugrožavanja svih neuroloških funkcija. Ni ostatak organizma nije pošteđen: štetu trpe bubrezi, jetra i samo srce. Sa glavnim junakom ove priče to očigledno nije bio slučaj, što još jednom potvrđuje tezu o delotvornosti srčane masaže.
• Šta se čoveku, u stvari, dogodilo?
- Imao je infarkt koji je oštetio tkivo, onemogućio kontrakcije srca i uzrokovao ventrikularnu fibrilaciju (jedan od najčešćih uzroka zastoja srca). Reč je o nepravilnom broju otkucaja koji od jakih, ritmičkih i pravilnih postaju slabi i vrlo "približeni". Srce više ne može da upumpava krv, kiseonik i hranljive sastojke u celo telo. Ventrikularna fibrilacija je najava potpunog srčanog zastoja, ali u toj fazi još postoji minimum električne aktivnosti, što znači da se pomoću srčane masaže i veštačke ventilacije osoba može održati u životu. Presudan je defibrilator, aparat koji emituje električne impulse i vraća srčanom mišiću pravilne otkucaje.
• Da li je na vašem odeljenju bilo sličnih slučajeva?
- Ukoliko posle hirurškog zahvata na srcu dođe do ventrikularne fibrilacije, primenjuju se kardiopulmonalna reanimacija i defibrilacija kako bi se sprečio smrtni ishod. Treba delovati brzo jer svaki minut koji prođe bez pružanja pomoći smanjuje za 10 procenata šansu pacijenta da preživi. I kad se rad srca potpuno normalizuje, osoba ostaje nekoliko dana pod strogim nadzorom lekara. Ukoliko je srce pretrpelo neko oštećenje - mi to zovemo kardiogeni šok - rad srčanog mišića podržava ECMO, prenosivi aparat koji se koristi i u lečenju najtežih slučajeva gripa A/H1N1. ECMO, od vantelesna oksigenacija membrane, pomaže srcu i plućima da pravilno rade dok se ponovo ne osposobe za samostalno obavljanje "posla".
