Lekari znaju da prisutnost hrane u želudcu utiče na delotvornost medikamenta i zbog toga pacijentima preporučuju kada treba da ih uzimaju - pre, u toku ili posle jela. Tako se većina antibiotika pije na prazan stomak, dok se, na primer, preparati za smanjenje nivoa šećera u krvi uzimaju tokom jela ili neposredno posle jela. Lekovi koji su potencijalno opasni za sluzokožu želudca (antireumatici i analgetici) po pravilu se piju posle jela, jer hrana tada štiti omotač ovog organa. Na pun stomak uzimaju se i lekovi za lečenje osteoporoze i zapaljenskih procesa.
Vaš lekar će povesti računa o odabiru prave terapije kada je potrebno da zbog različitih tegoba pijete više lekova, jer njihova loša kombinacija može anulirati dejstvo medikamenta ili čak prouzrokovati nove zdravstvene probleme.
Alergija na soju
Zrna soje i proizvodi od nje (komadići, odresci, sos, sojino brašno, belančevine soje u mesnim prerađevinama) mogu izazvati alergijske reakcije kod osoba osetljivih na belančevine iz ove mahunarke.
Nedavna istraživanja su pokazala da čak 15 belančevina soje ima alergena svojstva. Alergija se manifestuje prolivom, povraćanjem i promenama na koži. Astmatičari imaju još burnije reakcije, uključujući i napade astme. Anafilaktički šok je najjača reakcija posle uzimanja sojinih dodataka koji se nalaze u hamburgerima i mesnim prerađevinama, a preosetljivost na soju može prouzrokovati i alergije na druge vrste mahunarki - grašak, pasulj, sočivo i kikiriki.
Lekari preporičuju da se deci do tri godine ne priprema hrana sa sojom i njenim prerađevinama jer je utvrđeno da su alergije u tom uzrastu najčešće.
|
Ono o čemu sami treba da povedete računa je način ishrane tokom uzimanja određene terapije. Lekovi se apsorbuju isto kao i hrana, pa nije retkost da neki njeni sastojci umanjuju dejstvo leka ili da zbog kombinacije sastojaka leka i hrane - izazivaju neželjene reakcije.
Hrana utiče na više načina na delotvornost medikamentne terapije. Budući da podstiče proces varenja, u zavisnosti od toga šta smo pojeli zavisi i brzina apsorpcije sastojaka leka koji uzimamo. Ukoliko je proces brži ili sporiji od onoga što je potrebno sastojcima medikamenta da bi se razložili i dostigli očekivan efekat, može doći do predoziranja leka ili njegovog manjka u organizmu.
Da hrana ne bi bila neprijatelj terapije koju pijete, imajte na umu:
- diuretike koji smanjuju izlučivanje kalijuma ne treba kombinovati sa namirnicama bogatim kalijumom kao što su banane, zeleno povrće, krompir, semenke suncokreta, žitarice i meso
- lekovi protiv visokog krvnog pritiska nikako se ne slažu sa namirnicama bogatim natrijumom i solju
- antidepresivi su nespojivi sa suhomesnatim proizvodima i sirevima
- lekovi koji se uzimaju zbog raznih vrsta tromboza, odnosno preteranog zgrušavanja krvi, neće delovati kako se očekuje ukoliko se jede hrana bogata vitaminom K, a njega ima u ribi, spanaću, kupusu, pasulju i salatama
- alkoholna pića posebno su opasna u kombinaciji sa analgeticima, antihistaminicima, antidepresivima - jednom rečju svim lekovima koji deluju na centralni nervni sistem. Kombinacija alkohola i ovih lekova izaziva pospanost, slabi reflekse i povećava uobičejene nus pojave ovih medikamenata
- đumbir pojačava delovanje lekova protiv raznih upala
