Nema "hoću-neću"
- Sa ovim gripom nema šale, jer i za nekoliko sati dovodi do ozbiljnih pogoršanja, naročito kod osoba koje imaju bilo kakav problem sa plućima. Kako su trudnice oduvek najugroženija kategorija, jer tokom trudnoće dolazi do pada opštih odbrambenih sposobnosti organizma, a bebe istog trenutka po rođenju mogu da budu životno ugrožene novim gripom, to svi koji dežuraju u porođajnim salama i na odeljenjima za prihvat beba moraju da prime vakcinu protiv pandemijskog gripa. Uz svo poštovanje ljudskih sloboda, u ovom slučaju ne možemo odluku prepustiti principu "hoću-neću". Svakog dana na pedijatrijskom odeljenju imamo 30 beba i ne možemo da rizikujemo da i jedna beba dobije novi grip, jer ćemo onda imati ozbiljan problem sa svih 30 beba - izjavio je novinarima profesor dr Dušan Stanojević, direktor Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front".
Vrtići i astma
Što ima više drugih mališana u vrtiću u kome boravi dete do navršene treće godine manji je rizik da će oboleti od astme - tvrde američki istraživači sa univerziteta Virdžinija.
Ovaj najnoviji nalaz predstavlja još jednu potvrdu tzv. "higijenske hipoteze" po kojoj rano izlaganje imunskog sistema deteta mikrobima, životinjama i drugoj deci može da bude prevencija astme.
Odrastanje "leči" bolest
Kod dece se astma javlja rano, kod većine pre pete godine. Za utehu može da bude činjenica da je to bolest koja uglavnom nije za čitav život. U odraslom dobu bolest može da se povuče. Procenjuje se da astma sa odrastanjem nestaje kod polovine do dve trećine dece. Kod mnogih se to događa kada uđu u tinejdžerske godine. U nekim slučajevima s godinama simptomi mogu da postanu manje izraženi. Nema razlike u polu, ali težu astmu imaju dečaci do puberteta, a devojčice u pubertetu ili kasnije.
Nije hendikep
Tri četvrtine pacijenata sa astmom normalno žive, koriste povremeno terapiju, sposobni su za svaki sport, pa i onaj vrhunski. Uz pravilnu terapiju astma može da se drži pod kontrolom tako da bolest minimalno utiče na svakodnevni život dece. Najbolji sport za astmatičare je plivanje, jer vlaga i isparenja povoljno utiču na bronhije.
Nove brojke
Do kraja druge nedelje ovog meseca u Srbiji je potvrđeno 448 slučajeva novog gripa, na lečenju je više od 550 osoba sa oboljenjima sličnim gripu, od kojih su 22 na respiratoru. Grip je odneo 32 života, uglavnom su to bili hronični bolesnici, a među njima ima i trudnica i tek rođenih beba. Najveća učestalost oboljevanja je u uzrasnoj grupi između 5 i 14 godina.
|
Zato ljudi koji pate od ove bolesti, ili roditelji mališana kod kojih je dijagnostikovana astma ako misle da su dobili novi grip, ili su bili izloženi virusu treba odmah da se obrate svom doktoru, da se testiraju na ovaj virus i ukoliko lekar predloži da odmah započnu antivirusnu terapiju. Kod ovih pacijenata treba da se koristi jedino lek tamiflu - kategoričan je dr Dejvid Rozentstrič, direktor odeljenja za alergologiju i imunologiju Medicinskog centra u Njujorku.
Iz mnoštva informacija, ali i nejasnoća, o tome da li astmatičari treba više nego drugi da budu zabrinuti zbog svinjskog gripa izdvajamo i mišljenje dr Majkla Andersona, pedijatra Univerzitetskog medicinskog centra u Klivlendu i predsednika američke Nacionalne komisije za brigu o deci.
- Istina je da svaki virus ukoliko imate tešku astmu može da dovede do pogoršanja bolesti, ali to nije uvek slučaj. Zbog preteće pandemije novog gripa astmatičari ne treba da se "zatvore u kuće". Mi aktuelni virus svinjskog gripa još uvek ne poznajemo dovoljno i mislim da niko sa sigurnošću još ne može da tvrdi da li je opasniji za ove ljude. Ipak, vakcina je, kao i kod sezonskog gripa, najbolja zaštita - smatra ovaj stručnjak.
A kada je o vakcini protiv svinjskog gripa reč u Srbiji upravo ovih dana počinje sezona rečenice "zagrnite rukave, molim!" Počinje vakcinacija. Deca hronični bolesnici uzrasta do 18 godina su jedna od najosetljivijih grupa kojoj preti novi grip. Posebno su, prema rečima pedijatra profesora dr Predraga Minića, člana radne grupe za pandemiju, ugroženi mališani sa hroničnim oboljenjima pluća, naročito oni sa teškom astmom, kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom.
- Moj savet roditeljima je da obavezno vakcinišu decu sa hroničnim oboljenjima. Iako je reč o gripu za koji mislimo da sve o njemu znamo, ovaj virus je definitivno drugačiji, brže se širi nego sezonski grip, brže dolazi do pogoršanja kod hroničnih bolesnika - reči su profesora Minića.
Astma, zapaljenjsko oboljenje disajnih puteva, danas je vodeća hronična bolest kod dece i njena učestalost poslednjih godina je sve veća ne samo kod nas nego i na globalnom nivou.
Dečja astma, koja se najčešće javlja kod mališana između 2. i 5. godine, objašnjava profesor dr Branimir Nestorović iz Univerzitetske dečje klinike, u većem broju slučajeva izazvana je kućnim alergenima i čestim prehladama. Simptomi astme razlikuju se od deteta do deteta, svaki astmatični napad može biti praćen različitim simptomima, od neujednačenog disanja, kašlja i kijanja do "stezanja" u grudnom košu, posebno tokom noći i u ranim jutarnjim satima.
Od astme boluje svako sedmo školsko dete. Na pojavu ove bolesti, takođe, utiče i duvanski dim i ona je naročito česta kod muške dece čije se majke nisu odricale cigarete ni tokom trudnoće.
Iako je većina dece osetljiva na mnoge pokretače, ipak se smatra da su virusne infekcije, poput obične prehlade, odgovorne za 85% astmatičnih napada kod dece. Najčešće je to obična prehlada izazvana takozvanim retrovirusima. Postoje i drugi "okidači" koji mogu da dovedu do pogoršanja, ili da čak izazovu astmatični napad kod deteta. Trčanje i druge fizičke aktivnosti mogu da budu pokretač napada astme kod više od 80% dece, kod mnogih mališana pogoršanje se javlja usled hladnog vazduha ili drugih vremenskih promena, a napad mogu da uzrokuju i ekstremne emocije kao što su smeh ili plač.
Na pojavu i težinu astme kod dece utiču genetski faktori, hronične i povremene tegobe i socijalni uslovi, pušenje majke u trudnoći i tokom prvih meseci nakon porođaja, gojaznost, kao i izloženost alergenima.
Ukoliko vaše dete ima astmu veoma je važno da identifikujete pokretače oboljenja i da nastojite da svedete na minimum izloženost deteta alergenima ili drugim faktorima koji mogu da izazovu napad astme. S obzirom da je dečja astma sve učestalija to ova bolest opterećuje roditelje isto koliko i decu, kao i čitav zdravstveni sistem. Astmatična deca su često hospitalizovana i dugo izostaju iz vrtića i škole, što neminovno za posledicu ima i često odsustvovanje njihovih roditelja sa posla.
Danas su, objašnjavaju stručnjaci, za lečenje astme dostupni mnogi lekovi, oni za olakšanje simptoma relaksacijom mišića koji okružuju disajne puteve, kao i oni koji deluju na uzrok astme, jer suzbijaju zapaljenje koje uzrokuje simptome, poput otežanog disanja. Osim njih i inhalatorske pumpice tu su i noviji lekovi koji ciljano deluju na zapaljenski proces koji uzrokuje astmu. U svetu se astma kod najmlađih pacijenata, kod onih u uzrastu do pet godina veoma uspešno kontroliše primenom "montelukast" oralnih granula koje se rastvaraju u kašicama. Ali, koja terapija je za dete najbolja i najefikasnija mora da proceni lekar koji prati njegovo zdravstveno stanje.
S obzirom da epidemiolozi najavljuju skori novi talas svinjskog gripa ova priča o astmi i gripu, naravno i o vakcini, još jedna je u onom mnoštvu informacija koja treba da vam pomogne pri odluci da li ćete ili ne sebi i vašem detetu da "podignete rukav".
