Porodica

Ni veće sreće, ni većih stresova! Porodična svakodnevica lako može izbaciti iz koloseka i one sa čeličnim nervima, beskrajnim strpljenjem i razumevanjem

Možda se čini kao nemoguća misija, ali postoji rešenje za uspešno balansiranje ličnih potreba sa potrebama i zahtevima partnera, dece, roditelja i posla koji radite. Mali, ali istrajni svakodnevni koraci siguran su put do jake, srećne i zdrave porodice i svakog njenog člana.

1 - Hrana, igra, ljubav: zajednički obedi najčvršći su porodični zagrljaj koji postoji i to druženje za stolom valja iskoristiti za opuštanje, šalu i neopterećujuće razgovore. Sve jedno da li je reč o doručku, ručku ili večeri, smeh je nešto što će deca pamtiti kao najlepše uspomene iz detinjstva.
Bez obzira koliko problema imali, na roditeljima je da ih skrajnu tokom obeda i da potomke ne opterećuju onim što nije njihova briga. Deca se životu i suočavanju sa onim što on donosi uče od mama i tata. Najbolje je da im se te lekcije prenose bez smrknutih, zabrinutih lica i sa dozom humora, najpre na sopstveni račun. Nijedan problem nije nerešiv, a ako se posmatra sa komične strane - rasteretiće decu, pogotovo adolescente u potrazi za ličnim identitetom. Istraživanja pokazuju da u porodicama koje krasi optimizam i duh zajedništva, adolescenti imaju dobre modele identifikacije i u znatno su manjem riziku od upadanja u zamku rizičnih ponašanja, gojaznosti i psihičkih problema.
Kada je porodica na okupu, te trenutke valja iskoristiti za zajedničke aktivnosti, posebno kada su u pitanju praznici. Psiholozi i porodični terapeuti savetuju da se u tim danima isključe mobilni telefoni, pa čak i fiksni, da bi ukućani na miru mogli da se posvete jedni drugima. Ako je reč o porodici sa malom decom, uživanje je zajedno sa njima uz doručak odgledati crtani film. Veća deca imaju drugačija interesovanja, na roditeljima je da ih prepoznaju i učestvuju u onome što zaokuplja njihovu pažnju. U svemu, pa i u ovim aktivnostima treba imati meru, pogotovo ako je reč o pubertetlijama. Njima je potrebno vreme za same sebe i roditeljsko uplitanje u njihov život treba da bude samo onoliko koliko to adolescenti žele. U čitavoj priči važna je ljubav i posvećenost bliskim bićima, a to se lako prepoznaje i bez mnogo reči.

2 - Zaboravite svađe povodom novca: najčešća tema roditeljskih svađa je novac. Nikada ga nema dovoljno, pa nije lako porodični budžet "rastegnuti" za sve što je potrebno domaćinstvu i svakom članu porodice. Deca su svedoci tih malih partnerskih ratova koji u njima izazivaju grižu savesti (i na njih se troši), ali i strah da će se svađa okončati odlaskom iz kuće jednog od roditelja.
Savet stručnjaka je da mame i tate najpre "spuste loptu" i da na vreme preduprede moguće svađe. Roditelji sa malom decom o finansijama i njihovoj raspodeli treba da razgovaraju podalje od očiju i ušiju mališana. U porodicama sa starijom decom poželjno je da se o novcu razgovara zajedno sa njima. Znajući koliki je mesečni porodični budžet, roditelji lako mogu deci objasniti koliko je novca potrebno za domaćinstvo, a koliko preostaje za lične troškove ukućana i šta su prioriteti u tom trenutku. Uključivanjem dece u ovu priču roditelji im šalju poruku da ih doživljavaju kao sebi ravne osobe, odgovorne i zrele da shvate da postoje zajedničke, lične ali i prioritetne potrebe nekog od članova porodice zbog kojih svi moraju po malo da se odreknu svog dela kolača.
Budući da se u životu ništa ne može sa sigurnošću planirati, iznenadni troškovi mogu da poremete mir u kući i poželjno je, ako je to ikako moguće, imati po strani nešto ušteđevine za nepredviđene izdatke. Porodična štednja dobra je motivacija i za decu da od svog džeparca odvajaju po neki dinar. Pre ili kasnije ta ušteđevina će im dobro doći.

3 - Negujte partnerski odnos: nema srećne porodice bez zadovoljnih bračnih partnera. I domaće i svetske statistike beleže porast razvoda brakova kojima su prethodile višegodišnje nesuglasice, svađe i loša kućna atmosfera. U takvim okolnostima najveće žrtve su deca, bez obzira kog uzrasta bila. Porodični terapeuti savetuju mamama i tatama da neguju ljubav i bliskost koja ih je i odvela u bračne vode. Mali znaci pažnje, reči razumevanja i podrške, zagrljaj i intimna večera van kuće, vraćanje lepim zajedničkim uspomenama - odlična su brana nesuglasicama, svađama i neadekvatnom suočavanju sa porodičnim, ličnim ili partnerskim problemima. Rutina svakodnevice ubija bliskost, udaljava partnere i vremenom produbljuje jaz koji ih deli. To stalno treba imati na umu i kada se upali crvena lampica - valja odmah reagovati, a ne gurati pod tepih nezadovoljstvo koje buja. Osim što će partnerima povratiti poverenje i bliskost, to je dobra lekcija i za decu koja o braku i odnosima između muškarca i žene ponajpre uče od svojih roditelja i iz njihovog međusobnog ponašanja.
Veliki ispit i test partnerskog odnosa je dolazak na svet prvog deteta. Do tada okrenuti samo jedno drugom, muž i žena ne samo da dobijaju još jednu ulogu, onu roditeljsku, već pažnju preusmeravaju na novog člana porodice. Ne retko u takvim okolnostima muškarac se oseća zapostavljenim, pa se mladim mamama savetuje da tatu što više uključe u zajedničku negu i brigu oko bebe. To je produktivan način i očuvanja partnerskog odnosa i pomaganja mužu da na valjan način preuzme očinsku odgovornost.

4 - Raspodela kućnih obaveza: ono što unosi najviše nervoze u porodičnu svakodnevicu su na izgled sitnice: razbacana garderoba, ostavljen prljav tanjir posle jela na stolu umesto u sudoperi, na pod bačen peškir u kupatilu, nepotrta bara ispred kade... U patrijarhalnim porodicama, a naše su mahom takve, podrazumeva se da je briga o domaćinstvu i ukućanima "domaći zadatak" žene, sve jedno da li je ona zaposlena ili ne. Ne mora tako biti i ne treba tako da bude, ali pravila porodičnog ponašanja postavljaju se odmah po stupanju u brak. Ako partneri tada naprave jasnu podelu poslova u domaćinstvu, kasnije će i deca lako prihvatiti svoje obaveze. Zajednička briga o domu ne samo da rasterećuje mame i supruge, već jača i osećaj zajedništva među članovima porodice, a deci je dobar model za njihov parterski život koji im predstoji.

5 - I roditelji su nečija deca: ne mali broj mama i tata, uz sve obaveze koje imaju u porodici i na poslu, pre ili kasnije dođu u situaciju da neguju svoje roditelje, ili jednog od njih. Ako ne žive zajedno to je značajno psihičko opterećenje, ali i stalna trka sa vremenom da se odgovori mnogobrojnim porodičnim zahtevima. I u ovim okolnostima psiholozi savetuju podelu obaveza. Bez obzira o čijem je roditelju reč, najbolje je da oba partnera, prema dogovoru, preuzmu brigu o najstarijem članu porodice. To će im pojedinačno olakšati svakodnevicu, ali i obezbediti vreme neophodno da se partneri posvete jedno drugom. U ovom životnom dobu deca su već poodrasla, uskoro će napustiti dom i zasnovati svoje porodice, penzija je na vidiku i životni krug se polako zatvara - muž i žena ponovo će, kao u mladosti, biti okrenuti prevashodno jedno drugom.
Kada je bakama i dekama reč, deca treba da budu u toku dešavanja, posebno kada su informacije o zdravstvenom stanju u pitanju. Od njih ne treba kriti ništa i varka je da će manje patiti ako ne znaju istinu. Kada je saznaju - osetiće se prevarenim i izneverenim. Osim toga, poželjno je i njima prepustiti deo obaveza i brige za bake i dede. Prijaće i jednima i drugima.