Nadomak Grocke, u selu Brestovik već više od pet decenija radi Geomagnetski zavod, ustanova od izuzetnog strateškog značaja o kojoj se relativno malo zna. Zavod je osnovan 29. novembra 1957. sa ciljem da postavi opservatorijska merenja magnetskog polja Zemlje i da izvrši geomagnetski premer na celoj teritoriji tadašnje Jugoslavije. Bila je to prva i do danas jedina takva institucija na celom ovom području. Pre nego što je osnovana podatke o geomagnetskom zračenju i promenama dobijali smo od zemalja u okruženju.
Godine velikih geomagnetskih poremećaja
1999. dogodio se takozvani black-out u Kanadi i Americi, kada su ove dve zemlje ostale bez struje. Veklika energija je udarila u magnetno polje i to je dovelo do poremećaja distributivnih elektrosistema, pa su kanadski građani tri dana bili bez struje, a građani Njujorka su bili bez struje više od šesnaest sati.
1945. godine, odmah po završetku Drugog svetskog rata ustanovljeno je da su avijatičari tokom leta u jednom delu svog koridora, iako su se kretali po zadatoj ruti, ostali bez ikakve komunikacije sa kontrolom leta. Nisu mogli da shvate otkuda taj prekid niti šta ga uzrokuje, a tek kasnije je otkrivenio da je u pitanju bio snažan solarni geomagnetski poremećaj - bura.
Biološka frekvencija
I čovek je nosilac biološke frekvencije, rodio se u magnetskom polju i može da oseti njegovo delovanje. Osoba koja je dobro stabilisana i ima svoje kompaktno magentsko polje manje oseća te uticaje, od nekog drugog ko to nema.
Mišljenje je takođe jedan energetski i elektromagnetski proces. Zahvaljujući tome i delfini komuniciraju između sebe. Ptice preleću velike daljine i uvek nepogrešivo idu tamo gde treba, upravo zahvaljujući tome. Ali, ako dođe do poremećaja u tom polju,one se izgube.
|
Geomagnetni zavod ima vrlo tesnu saradnju sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom, kao i sa zdravstvenim ustanovama, jer se prati, na jednoj strani uticaj magnetnog i elektromagnetnog polja Zemlje na klimu, a na drugoj kako se ova prirodna polja i zračenja odražavaju na život i zdravlje ljudi.
- Sve što se dešava u geomagnetnom polju ima uticaja i na čovekovo ponašanje, kondiciju, koncentraciju, raspoloženje, ali i na njegov kardiovaskularni sistem, metabolizam, bioritam, ističe dr S.J. Mihajlović. - Mi svi osećamo u toku dana promenu radne sposobnosti ili psiho-fizičke kondicije (mentalne kondicije), a često nismo ni svesni odakle te promene i uticaji potiču. Za pojedine profesije, pogotovo za pilote, ovaj uticaj je izuzetno veliki. Naravno, i sam čovek funkcioniše u okviru svog sopstvenog magnetnog polja, i što je to polje elektromagnetski kompatibilnije i stabilnije, utoliko su i uticaji geomagnetnog zračenja manji. Samim tim što utiču na klimu, ova prirodna zračenja utiču i na sva bića koja su meteoropate, a čovek to jeste.
Geomagnetni zavod je moderna i tehnološki razvijena institucija, koja u redovnim opservatorijskim, terenskim, laboratorijskim i eksperimentalnim istraživanjima koristi automatizovane digitalne instrumente i opremu, od kojih su mnogi aparati iz najnovije generacije. Promene intenziteta magnetskog polja registruju se protonskim magnetometrima velike preciznosti i velike rezolucije snimanja, a pojedini parametri se mere nekoliko puta u sekundi. Sve njihove opservatorije, laboratorije i kućice za geomagnetska merenja smeštene su na posedu od 4 hektara, u impresivnom naučno-istraživačkom parku, koji je pokriven gustom, uređenom šumom.
Uticaj Sunca i sunčevih pega
- Imamo kvalitetnu opremu kojom možemo da beležimo promene u svakoj sekundi. Pratimo te promene u vremenu i prostoru, ali i kroz geološku istoriju, tokom koje se menjalo magnetno polje Zemlje. Ono u najvećoj meri, čak 90 odsto zavisi od procesa u jezgru i zemljinoj kori. Međutim, onih ostalih 10 odsto zavisi od eksternih izvora, a najvažniji eksterni izvor je Sunce i njegovo magnetno polje. Magnetsko polje Sunca sastoji se od čestica koje su na temperaturama od nekoliko milijardi stepeni, i koje su u stalnom procesu fisije i fuzije. Takvi termonuklearni procesi pretvaraju ogromnu masu u ogromnu količinu energije, koja iz unutrašnjosti Sunca, iz jezgra, putuje ka površinskim slojevima (sferama) Sunca, a zatim odatle biva "izbačena" preko sunčevih hromosferskih erupcija i vulkana, u magnetsko polje sunčevih pega. Najmanja Sunčeva pega ikad izmerena, a Kinezi ih prate još od 2000 godine p.n.e. bila je veličine Evrope. A te pege gotovo uvek se javljaju u grupama. To nam samo govori da energija koja odatle krene ima ogromnu snagu, koju potom Sunčev vetar izuzetnom brzinom nosi prema magnetskom polju Zemlje i stvara geomagnetske bure, koje su i najtipičniji geomagnetski poremećaji.
Sve ovo se odražava na dešavanja u geoprostoru, na dešavanja u atmosferi Zemlje, na klimu, temperaturu, funkcionisanje telekomunikacionih sistema, upravljanje letelicama... Jedna od navećih bura zabeležena je u oktobru 2003. godine kada su i aparati Geomagnetskog zavoda «poludeli» i beležili promene intenziteta geomagnetskog polja, do dvadeset puta veće nego što je to uobičajeno.
- To je bio period najintenizivnije solarno-geomagnetske aktivnosti, otkako savremena nauka prati ove parametre, kaže dr S.J. Mihajlović. - Brzina Sunčevog vetra, koja je u normalnim okolnostima 200-300 km/s, u ekstremno jakim burama ide i do 700-800 km/s, te godine je bila čak 1900 km/s! Zanimljivo je da se sve to dešavalo u godini kada je Sunce, na osnovu saznanja o njegovim ciklusima (jedan ciklus traje 11,3 godina), trebalo da uđe u fazu minimalnih aktivnosti. Sateliti tokom tih nekoliko dana nisu radili, došlo je do ometanja u mobilnoj telefoniji, a zabeležene su i izuzetno visoke dnevne temperature.
Usmeravanje talasa
Tokom tih nekoliko dana u oktobru 2003., telefoni u Zavodu su se "usijali" od poziva građana, zainteresovanih šta se to dešava, a pomalo i uplašenih kako će se ova solarna bura odraziti na život na našoj planeti. S izuzetkom ovih vanrednih situacija, laici se malo interesuju za rad Zavoda, čija delatnost je vrlo široka.
- Mi se bavimo i proučavanjem propagacije talasa, kako se prostire talas, kako radi određena stanica i na kojoj frekvenciji, kakve talase ona šalje, koji je kvalitet emisije tih signala, koliko i kako to zavisi od geološke strukture određenog tla što je sve izuzetno važno u telekomunikacijama, objašnja sagovornik Vive. - Mi smo i ta merenja izvršili za celu teritoriju Srbije, pogotovo za određene frekvencije, za srednje frekventne talase. Da bi stanica pravilno radila, važan je projekat o tome gde i kako ona treba da se postavi, koji frekventni opseg je najpogodniji da ga koristi. Poznajući parametre elektromagnetnog zračenja vi možete izvršiti kvalitetno prostiranje talasa u prostoru. Kako ćete izvršiti propagaciju talasa sa jedne tačke, recimo severne hemisfere ne suprotnu tačku? Preko jonosfere i magnetosfere, tako što ćete talas određenih karakteristika poslati preko antene (odašiljača) u medij do jonosfere. Ako poznajete parametre jonosfere i magnetno polje, vi ćete moći da obavite kvalitetno prostiranje, tj. poslaćete taj talas tamo gde treba. A u jonosferi vlada isto magnetsko polje kao i na površini zemlje.
"Gužva" u magnetnom polju
Posle bombardovanja, u periodu od 2003 do 2006 godine Geomagnetski zavod se uključio i u međunarodne projekte čišćenja Dunava i Save, pa su njihovi stručnjaci primenjujući savremene metode istraživanja i merenja otkrivali projektile u blizini mostova koji nisu eksplodirali. Sve bombe koje su bačene na našu zemlju su od magnetičnog materijala pa su upravo zbog toga mogle da budu na ovaj način snimljene i locirane.
- Posle toga smo radili jedan takođe interesantan projekat za Agenciju za kontrolu leta, objašnjava dalje dr Spomenko J. Mihajlović. - Uradili smo za njih premer deklinacije - a deklinacija se kao jedan od osnovnih parametara magentskog polja zemlje - koristi u navigaciji. Usmeravanje letova i postavljanje aviona na određenu rutu u velikoj meri zavisi od deklinacije, a deklinacija je zapravo ugao između magnetskog i geografskog meridijana. U deklinaciji se registruju sekularne varijacije, i taj parametar (elemenat) magnetnog polja Zemlje se periodično "premerava" na teritoriji republike Srbije, svakih 5 godina.
Geomagnetski zavod bavi se isključivo, merenjem i posmatranjem promena, prirodnih polja i zračenja (magnetskog, električnog i elektromagnetskog), a ne i veštačkih, ali je uticaj i isprepletanost jednih i drugih tokom poslednjih decenija sve veća.
- Velika je gužva u elektromagnetskom polju Zemlje, kako od prirodnih subjekata, tako i od veštačkih izvora, zaključuje dr S. J. Mihajlović. - Zemlja se zbog toga više ne vidi iz Vasione kao plava planeta, po čemu je ranije bila prepoznatljiva, nego oko Zemlje postoji neki "čudan i nepredvidiv", potpuno kompleksan elektromagnetski oreol.
