Zdrav život • Vreme je za... sezonske infekcije

Mnogo je mikroorganizama u zimskom periodu koji uzrokuju razne nevolje. Iako smo svi u panici zbog pandemijskog gripa, najčešće je reč o uobičajenim sezonskim bolestima. Da vidimo koje su i kako najbrže možete da se izlečite.
Prazne učionice zbog straha od zaraze, mediji koji beleže svaki dramatični slučaj, televizija koja opominje i upozorava - svako se ovih dana oseća pozvanim da kaže svoju. U celoj toj priči o influenci A, uznemirenost i nedoumica rastu, posebno među roditeljima. Kako je prepoznati? Kako izbeći? Treba li decu vakcinisati? I, naročito, koga poslušati? Činjenica je da su deca najpogođenija kategorija, ali kod većine je u pitanju lak oblik gripa, bez posledica.
Dosad se nije događalo da se pri samom pomenu sezonskih bolesti odmah pomisli na grip, tačnije novi grip. Istina je, međutim, drugačija. Stotine drugih virusa koji, kao svake zime, uzrokuju dosadne kijavice, stomačne tegobe, kašalj i gušobolju nisu nestali već su upravo krenuli u akciju. Jeste li spremni za odbranu?

Pretvorite rintanje u fitnes

Stručnjaci imaju zanimljivo objašnjenje zašto treba otpustiti kućnu pomoćnicu. Nije reč samo o uštedi: kad naučite kako se pravilno pere, pegla i čisti, forma se popravlja, a leđa su vam zahvalna.
Seli ste, sveli račune i shvatili da se morate odreći kućne pomoćnice? Bolje što je tako, bar sa stanovišta stručnjaka za fitnes. Pod teretom krize, mnoge žene su odustale od pomoći u kući. Ništa strašno! Iako domaći poslovi nisu zamena za teretanu, sasvim će lepo poslužiti za održavanje kondicije i neće dozvoliti da vam ceo život u sedenju prođe. Pod jednim uslovom: da se rade kako treba. Evo saveta stručnjaka koji su pod lupu stavili one glavne.

Aktuelnosti • Influenca A

Za moguće i opasne promene virusa A/H1N1 lekari kažu da su izolovane pojave i neumorno ponavljaju da sada već svima dostupna vakcina štiti u svim, pa i "mutiranim" okolnostima.
Iz Svetske zdravstvene organizacije je krajem novembra potvrđeno kako istražuju uzorke virusa A/H1N1 iz Norveške jer se veruje da je mutirao i da je kao takav odgovoran za većinu smrtnih slučajeva. Gotovo u isto vreme britanski naučnici su objavili da je taj mutirani virus otporan na tamiflu. Iako su slične promene uočene i u SAD, Brazilu, Kini, Japanu, Meksiku, Ukrajini, Italiji, Francuskoj, norveški naučnici koji ispituju uzorke smatraju da nema mesta panici budući da je reč o izolovanim pojavama. O mutiranom virusu znaju jedino da prodire dublje u disajne organe i uzrokuje opasnu upalu pluća sa visokom temperaturom. Znaju, ali ne govore: ako bi mutacija uzela maha, vakcina i antivirusni lekovi na kojima sa toliko žara rade farmaceutske kompanije postali bi gotovo neefikasni.
U međuvremenu je vakcina ponuđena i potpuno zdravim osobama, od najmlađih do najstarijih (dosad je bila rezervisana za hronične bolesnike i ljude iz struke). Šta bi tačno značio susret sa mutiranim virusom A/H1N1?

Medicina • Autizam

Mališani oboleli od autizma imaju stereotipne pokrete - mašu rukama, klate se, imaju rituale, ograničena polja interesovanja i zanimanja samo za određene teme.
Da li se sećate filma ''Kišni čovek'' i izvanredne uloge Dastina Hofmana? Taj film je pomogao da laici shvate šta je autizam i kako se ponašaju osobe u ovom stanju. One nisu bolesne, već samo drugačije od nas.
Kod autističnog deteta roditelji primećuju poremećaje govora ili socijalizacije, ali ne znajući o čemu se radi. Jer - njihov mališan je drugačiji od svojih vršnjaka. Voli da okreće stvari ili točkiće, kucka u predmete, ljuti se kada neko poremeti redosled ređanja stvari, nikoga ne zove da mu se pridruži u igri...
Autizam se ispoljava do 30-tog meseca života i već u prvoj godini mogu da se primete nespecifična ponašanja kao što su poremećaj ishrane, nedostatak kontakta očima i emocionalnog reciprociteta, poremećaj spavanja. Govor se ili ne razvija kada treba ili nije u službi komunikacije, jer dete samo ponavlja reči. No, autizam nije jedna bolest, već stanje i odraz strukturalnih ili funkcionalnih poremećaja centralnog nervnog sistema, ili drugim rečima, radi se o genetskom, metaboličkom, neurorazvojnom ili imunološkom poremećaju.
- Mališani oboleli od autizma imaju stereotipne pokrete - mašu rukama, klate se, mogu da imaju rituale ( recimo, kada idu na spavanje pižamu okreću tri puta uvis, ili proveravaju da li su poređani kaputi svih ukućana). Ova deca imaju i ograničena polja interesovanja, te ih zanimaju samo određene teme. Takođe, ne vole promene, pa, na primer, traže da u vrtić idu istim ulicama, da nose stalno istu odeću, jedu istu hranu, ne vole nova lica i uopšte promenu prostora, kaže za Vivu doc. dr Ivona Milačić-Vidojević, specijalistkinja medicinske psihologije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju...