- Velika njiva koja treba da se zaore, kako su mnogi nazivali novi sistem kapitacije u zdravstvu Srbije, ustvari, plaćanje lekara primarne zdravstvene zaštite po učinku, neće početi krajem januara meseca, kao je, inače, planirano. Dosadašnji način obračuna plata u većini domova zdravlja, po kome svi dobijaju isto bez obzira na kvalitet rada, odnosa prema pacijentima i sveukupnog zalaganja na poslu, potrajaće bar još narednih šest meseci. Jer, Ministarstvo finansija je minulih dana dalo negativan odgovor na predlog izmene zakona o zdravstvenom osiguranju koji definiše plate u zdravstvu.
Da podsetimo, kapitacija treba da omogući da svaki građanin ima svog izabranog lekara opšte prakse, pedijatra, stomatologa i ginekologa i da "pamti njegovo ime kao što pamti ime svog učitelja ili profesora". Sistem podrazumeva da lekar bude plaćen prema broju pacijenata koji su opredeljeni za njega, a opredeljenje pacijenata prema određenom lekaru zavisi od kvaliteta pružene usluge, jer će pacijent birati lekara koji za njega ima više vremena i koji bolje brine o njegovom zdravlju. Lekari koji više i bolje rade biće i više nagrađivani.
Bez obzira na ovo privremeno odlaganje novog sistema plata u mnogim kućama primarne zdravstvene zaštite uveliko rade na "dubokom oranju" koje treba i lekarima i pacijentima da donese veće zadovoljstvo, prvima kroz adekvatniju nagradu za uloženi trud, drugima kroz veću brigu za njihovo zdravlje. Međutim, mnogi u tom nastojanju i ozbiljnom radu nailaze na "pretvrdu zemlju, pa i kamen o koji plugovi mogu da se slome", zbog čega će, po svemu sudeći, i sistem kapitacije morati da se dorađuje i prilagođava stvarnim potrebama, pre svega, pacijenata.
U to smo se uverili i u beogradskom Domu zdravlja "Dr Milutin Ivković", jednom od većih u Srbiji, jedinom koga reka deli, sa 150.000 stanovnika o čijem zdravlju mora da brine, iz grupe je onih koji su puni specifičnosti koje kapitacija nije u ovom trenutku predvidela. Direktorka dr Slavica Kalezić- Milošević u zakazano vreme za razgovor prekida sastanak sa kolegama koji je upravo posvećen "našoj" temi - kapitaciji.
- Intenzivna su događanja ovde, svakog dana se suočavamo sa ogromnim problemima, morate neretko da sečete i gde je nepopularno, a znate da ćete zbog toga imati probleme u organizaciji. Mnogo je ovde specifičnih zahteva, srećom i kapitacija ih polako prepoznaje - koja se teritorija pokriva i koliko stanovnika gravitira ka domu zdravlja. Tu, moram da istaknem, imamo stalnu komunikaciju sa nadležnima, naročito poslednjih nekoliko meseci baš zbog naših specifičnosti. Nastojimo da sve probleme ne samo prepoznamo već i da ih prevaziđemo.
Dopunski rad
Pacijenti ovog Doma zdravlja uskoro će moći kasno uveče ili subotom i nedeljom da obave mnoge preglede kod doktora. Naravno, uz plaćanje. Naime, pripremaju se ozbiljno u ovoj kući za dopunski rad već krajem ovog ili od narednog meseca, što zavisi od dozvole Ministarstva zdravlja. Cena će, kaže direktorka, biti prihvatljiva za pacijente, a dopunski će moći da rade svi doktori koji su ispunili plan.
- Počećemo sa fizikalnom medicinom, ali i sa drugima, da poboljšamo službu, da sem znanja pružimo i nove metode. Predviđeno je da za početak domu zdravlja ostaje 35% zarade, ostalo da dele timovi.
Bez dodatnih para
Kapitacija ne iziskuje dodatna sredstva za plate lekara, jer iz iste mase više treba da dobijaju oni koji bolje i više rade. Ovaj sistem podrazumeva da 70% plate lekara u primarnoj zaštiti ostane svima isti, a ostatak je varijabilan. Koliko će lekar od tog kolača da dobije zavisi od broja opredeljenih pacijenata, broja usluga, pruženih preventivnih usluga. Oni koji najbolje rade moći će da zarade platu za 30% veću od sadašnje.
|
Dajte da budemo lekari!
U ovom Domu zdravlja gotovo 70% pacijenata je izabralo svog lekara kod koga žele da se leče, što znači da još nije dostignuto onih potrebnih 80% opredeljenih da bi se dobila dobra ocena. Predviđeno je da lekar opšte prakse u domu zdravlja maksimalno vodi 2.000 pacijenata, specijalisti i više.
- Za pacijenta je predviđeno 15 minuta. Ali, mnogi naši lekari dnevno imaju i do 60, ponekad i 70 pacijenata. Znamo da mora da se standardizuje sve, ali je zato potrebno ne samo vreme nego ne sme da se ide na uštrb struke i pacijenata. Mi smo svesni da je neophodno, ustvari, da mora da se štedi, uostalom, elektronski recept je već doneo ogromne uštede. Ali, krenulo se u sve samo sa uštedom, a trebalo je da krene istovremeno ili i pre toga pravna regulativa. Potrebna je kapitacija do određene granice, ali dajte da budemo lekari. Evo, mi smo ubeđeni da su naši doktori, kada je reč o prepisivanju recepata, samo valjano radili svoj posao, međutim, neki su morali (na osnovu odluke RZZO) za pojedine recepte da daju pare iz svog džepa. A lekovi su bili neophodni pacijentima. Ni jedan naš prigovor tu nije usvojen, iako su svi, prema našim ocenama, bili opravdani. I tu, smatramo, mora sistem da bude fleksibilniji. Svi pozdravljamo uštede, ali ne preko naših bednih plata nego tamo gde se više i nepotrebno troši.
Vruć krompir je i medicina rada koja se više ne finansira iz zdravstvene kase. Hoće li zbog kapitacije ovi doktori ostati bez posla, a njihovi pacijenti bez svojih doktora?
- I tu sada imamo ozbiljnih problema za koje tražimo najbolje rešenje. Medicina rada, imamo u ovoj službi 17 lekara, "nešto" zarađuje, pa mi smo od tih para slali mlade lekare na specijalizaciju. Kako ih sada prevesti u izabrane lekare sa dovoljnim brojem pacijenata? Ispred mene su spiskovi koliko lekari u medicini rada imaju pacijenata. Dok u ostalim ambulantama lekari imaju od 1.200 do 2.000 pacijenata u medicini rada imaju po nešto više od 400. Tražimo način da ove ljude preraspodelimo da pripadaju opštoj medicini, da objedinimo kartoteke da dođu do zadatog broja i da imaju dovoljno pacijenata da zadrže radno mesto- objašnjava dr Kalezić-Milošević.
Zbog toga pacijenti u ambulantama medicine rada ovog doma zdravlja neće ostati bez lekara. Njih će zameniti doktori koji u ovoj kući već rade na određeno.
- Mi, inače, za ljude koji rade na određeno ne dobijamo novac već ih sami plaćamo. Njih ćemo zato prebaciti u medicinu rada, jer je ona, kao i ovi lekari, uostalom, potrebna domu zdravlja i pacijentima, a specijaliste medicine rada koji odluče da budu izabrani lekari prevešćemo u opštu medicinu. Ovo nije idealno rešenje, ali je rešenje da za sve što manje bude loše, da zadržimo te ambulante dok bude i minimalnih uslova za njihov rad. Problema je mnogo, ali se ozbiljno pripremamo se za njihovo prevazilaženje.
Na drugoj strani u pojedinim delovima našeg doma zdravlja imamo i po 2.500 prijavljenih pacijenata po jednom lekaru, a prosek u Srbiji je 1.200. Polako ćemo dovoditi te brojke do cifre koja će biti prava za racionalno poslovanje.
Nisu prepoznati
- Pored toga, ni neodložna pomoć i kućno lečenje nisu prepoznati od novog kapitacionog sistema i na tim mestima ću držati ljude koji rade na određeno. Mnogi od njih, a ukupno ih je 71, od toga 11 čistačica, su primljeni bez saglasnosti komisije za racionalizaciju, jer na bezbrojne naše zahteve nismo dobili ni jedan odgovor.
A kada je o čistačicama reč samo tu je dom zdravlja ostvario ogromne uštede, jer je prekinuta ranija "moda" da i u ovim poslovima posreduju agencije, zbog čega je samo taj izdatak dostizao ogromnu sumu.
Kada su uštede u pitanju jedna od novina koju je naša sagovornica uvela je i nova procedura za sve nabavke, koje su, kako kaže, usitnjene, uključeno je u to mnogo više ljudi i sve je transparentno. Presečena je time mogućnost da neko zarađuje na provizijama, ili da na račun doma zdravlja trpa novce u svoj džep. Ali i to je "koštalo" dom zdravlja, jer je baš zbog nabavki, odnosno, odlaska na tender doktorka dozvolila da pacijentkinja na pregled čeka čitav sat, zbog čega je usledila, blago rečeno, prava bura.
- Prvi smo na udaru i za opravdano i za neopravdano nezadovoljstvo. Ali, i sa jedne i sa druge strane su ljudi i svi treba da imaju malo više razumevanja. Potrebno je malo strpljenja jer, tvrdim, mnogo se čini da bi bilo bolje i zaposlenima i pacijentima - od sistema zakazivanja pregleda, preko prepisivanja recepata, preventivnog rada, do boljeg nagrađivanja onih koji više i bolje rade. Ovo su životne teme i sve su u korist pacijenta, ali i da mi imamo osećaj da radimo pravi posao,- ističe dr Slavica Kalezić-Milošević.
