Zagađenje vazduha, posebno u velikim gradovima, uvek je bolna tema s kojom se nije prijatno suočavati. Može se, međutim, pronaći kakav-takav način da se smanje emisije štetnih gasova iz automobila i poboljša kvalitet života. Upravo s tom namerom na Poliklinici i Univerzitetu Milana, jednog od najzagađenijih evropskih gradova, obavljeno je ambiciozno istraživanje o dejstvu smoga na ljude koji žive u blizini najopterećenijih saobraćajnica.
Stručnjaci su došli do zaključka da zagađenja uzrokuju zapaljenjske procese u predelu pluća koji se zatim šire po celom organizmu, povećavajući rizik od infarkta i drugih bolesti krvotoka, na primer tromboze. Činjenice jasno govore. Svake godine u gradu se registruje najmanje 250 hitnih slučajeva uzrokovanih alarmantnom koncentracijom lebdećih čestica (Pm10). Od toga, 150 se vezuje za respiratorne bolesti, a preostalih 100 za srčane tegobe. Zaključak: u velikom gradu kao što je Milano, u proseku na svakih 36 sati jedna osoba završi u bolnici zbog nevolja koje je izazvao smog.
Kako protiv zagađenja?
Jasno je da ne mogu svi koji žive u velikim gradovima, u blizini najprometnijih ulica, da se presele na selo ili bar na najviše spratove kako bi izbegli opasno dejstvo smoga. Mogu, međutim, da sprovedu određene mere predostrožnosti i smanje štetno delovanje lebdećih čestica (takozvane "fine prašine") na zdravlje. Da vidimo koje.
1 Jedite zdravu hranu. - U borbi protiv oštećenja uzrokovanih lebdećim česticama važno je unositi što više namirnica bogatih antioksidantima, sastojcima koji sprečavaju dejstvo slobodnih radikala i štite tkiva. Agresivne čestice su uvek prisutne u organizmu, ali zagađeni vazduh povećava njihovu koncentraciju. Stručnjaci savetuju da se svakog dana pojede 5 porcija što voća, što povrća, po mogućnosti svežeg i sirovog. Poželjno je kombinovati boje, imajući pri tom u vidu da se najefikasniji antioksidanti protiv smoga nalaze u narandžastim, crvenim i ljubičastim plodovima. Pobrinimo se, dakle, da na trpezi uvek bude paradajza, bundeve, radiča, agruma, šumskog voća i crnog grožđa (može i u obliku soka kad mu nije sezona).
2 Bavite se sportom na pravom mestu. - Redovno kretanje razređuje krv, smanjujući na taj način rizik od tromboze. Ova pogodnost ima, međutim, ograničeno dejstvo ukoliko se sport upražnjava u zoni gustog saobraćaja. Za vreme hodanja, trčanja ili vožnje bicikla/rolera disanje se ubrzava, što znači da udišemo više vazduha, pa i štetnih čestica. Zbog toga treba odlaziti u zelene oaze grada kao što su parkovi ili bašte, u najgorem slučaju u mirne jednosmerne ulice.
2 Menjajte vazduh u najpogodnijem trenutku. - U dobre navike spada i redovno provetravanje prostorija kako bi se sprečilo zadržavanje klica. Dovoljno je da ne otvaramo prozore kad je saobraćaj najgušći, na primer ujutru ili kasno posle podne. Ako je moguće, najbolje je da to uradite pre odlaska u krevet kad na ulici više nema mnogo automobila. Drugi trik se sastoji u otvaranju samo onih prozora koji gledaju na mirniju ulicu ili unutrašnje dvorište. Dobar anti-smog sistem su i dupli prozori koji obezbeđuju bolju izolaciju.
Reč stručnjaka
Profesor Pjer Manuči, primarijus interne medicine na Poliklinici u Milanu i jedan od autora pomenute studije, objašnjava na koji način zagađenje uzrokuje zdravstvene probleme.
. Zbog čega stanovnici najzagađenijih gradova često boluju?
- Zagađenje uzrokuje zapaljenje pluća koje se širi po celom organizmu, od čega krv postaje gušća. Otud i bolesti srca i krovotka. Naše istraživanje je pokazalo da se štetno dejstvo smoga ne ograničava "samo" na disajni aparat kako se nekad verovalo.
. Možete li objasniti kako nastaje oštećenje?
- Svakih novih 10 mikrograma sitne prašine koju svakodnevno udišemo smanjuje za 5 do 8 procenata protrombinsko vreme koje je indikator vremena potrebnog da dođe do zgrušavanja krvi. Ukratko, krv se brže zgrušava i samim tim postaje gušća. Isto se događa i sa homocisteinom (aminokiselina povezana s upalama): sa visokim vrednostima Pm10, aminokiselina raste i stvara uslove za zapaljenjske procese. To stanje uzrokuje srčane tegobe i otvara vrata venskim trombozama i plućnim embolijama.
Zavisi i od sprata!
Istraživanje o zagađenju nastalom iz smoga trajalo je 10 godina i u njemu je učestvovalo više od 1.500 stanovnika Milana. Rezultati objavljeni u naučnom časopisu "Cirkulacija" nisu utešni: ispostavilo se da su osobe koje stanuju na samo 3 metra udaljenosti od prometne saobraćajnice (u prizemlju ili na prvom spratu dvosmerne ulice) izložene dvostrukom riziku od bolesti krvotoka kao što je tromboza, u odnosu na one koji su udaljeni bar 243 metra. U svakom slučaju, za bezbednu razdaljinu od smoga važe pomenuta 162 metra.
|
. Ko je najugroženiji?
- Istraživanje je pokazalo da su osobe koje stanuju u prometnim ulicama imale najviše problema sa venskom trombozom. Rezultati studije su "očišćeni" od drugih faktora rizika kao što su uzrast, pol, indeks telesne mase i hormonalne terapije. Bezbedna udaljenost od smoga procenjuje se na oko 162 metra - što je saobraćaj bliži, rizik od štetnog dejstva je veći. Pored razdaljine, najvećem riziku od bolesti izloženi su muškarci (60 procenata) protiv 30 procenata žena. Kod osoba starijih od 50 godina, opasnost raste čak na 71 odsto. Svake godine, samo u Milanu, imamo 10.000 novih slučajeva bolesti disajnog aparata i 14.000 osoba pogođenih bolestima krvotoka. Mikročestice ne podstiču samo razvoj bolesti već pojačavaju i simptome, pogotovo kad se pridruže faktori kao što su pušenje, nedovoljna fizička aktivnost i neuredna ishrana.
. Možemo li nekako da smanjimo opasnost?
- Možemo, ukoliko se potrudimo da vodimo zdrav život. Ne smemo kriviti samo zagađenja kad se razbolimo. Ishrana bogata vitaminima i esencijalnim aminokiselinama smanjuje štetno dejstvo smoga. Sebi značajno pomažemo i kad prestanemo da pušimo.
