|
Vreme je za... nova saznanja
Koliko je loše stvarno loše?
Slatkiši za večeru, seks za jednu noć, alkohol za vesele devojke, lekovi za svaki bol, cigareta za izlaske i žurke... Prepoznajte nezdrave navike s kojima možete/ne možete da živite.
Ko od nas nije bar jednom poželeo da malo zastrani ili se ogluši o pravila? Ako ne mislite tako, bolje je da ćutite. Važi, i šta još? Nikad ne zovite muškarca dva puta ako nije odgovorio ni na vašu prvu poruku. Ko mi kaže? Verovali ili ne, imate vi dara da izvrdate ne samo ljubavna već i zdravstvena pravila. Dakle, pre nego što osetite grižu savesti što ste opet zaobišli teretanu ili smazali kutiju slatkiša ili (ovde ubaciti ličnu zdravstvenu ispovest), saznajte koji prekršaji najviše brinu stručnjake, a koji i nisu nezdravi kao što izgledaju.
Dosije • Ženski alkoholizam
Pijanstvo u potaji
Bilo da su domaćice ili zaposlene, neobrazovane ili visoko obrazovane, piju u potaji, pa njihov alkoholizam dugo ostaje skriven čak i u krugu najuže porodice. Prihvatanje muške zavisnosti od alkohola kao "normalne", a ženske kao sramne, moralno i etički neprimerene i neprihvatljive - sprečava ih da potraže pomoć.
Nina M. fakultetski je obrazovana, zaposlena, udata, majka dvoje dece. Sada ima 54 godine, a sedam minulih svrstava se u kategoriju zalečenih alkoholičarki. Zalečenih - jer opasnost od recidiva ne miruje. Od alkoholizma se lečila dva puta. U prvom pokušaju imala je 40 godina, apstinirala je nekoliko narednih, pa ponovo propila. U drugom pokušaju uspela je da izađe iz pakla zavisnosti od alkohola.
- Alkoholizam nije bio samo moj lični problem, u šta sam godinama bila ubeđena. Odbijala sam i činjenicu da je reč o bolesti, mislila da je prestanak pijenja pitanje volje. Tokom prvog, pa i početkom drugog lečenja, nisam prihvatala da je moje pijenje problematično, da ugrožava i mene i bližnje. Pretnja otkazom me je odvela u dnevnu bolnicu Klinike za bolesti zavisnosti beogradskog Instituta za mentalno zdravlje, uz osećanje nemerljivog stida i straha od odbacivanja od strane porodice, prijatelja i kolega - priča naša sagovornica.
|
I slušanje je umetnost
Osobe koje posvećuju punu pažnju sagovorniku lakše uspostavljaju konstruktivnu saradnju i dobre međuljudske odnose. Saznajte tajne efikasnog dijaloga, sugestivnog pogleda, zavodljivog glasa...
Komunicirati znači podeliti s drugima iskustva, informacije ili emocije. Tek kad primimo sve verbalne i neverbalne signale osobe koja je pred nama, moguće je sagraditi most koji će povezivati dva ljudska bića i voditi ih prema autentičnom dijalogu. Jedni imaju prirodnu predodređenost, drugi moraju da ulože mnogo truda i treninga kako bi savladali umetnost virtuozne komunikacije u kojoj neće biti mesta za nerazumevanja, razočaranja ili banalnu zaboravnost. Kako se to postiže? Prevazilaženjem svih prepreka koje ometaju - slušanje.
Treće doba • Teorije starenja
Starost kao posledica infekcije
Starost je kompleksan fenomen i teško bi se mogla objasniti samo posledicom infekcije. Postoje istraživači i ugledni gerijatri koji smatraju da je i arterioskleroza, neizbežan pratilac starenja, bolest uzrokovana infekcijom.
Što bi neki rekli: "Ima tu nešto". Kao i uvek u medicini, problem nastaje kada istraživači, zaljubljeni u svoj domen rada i u svoje rezultate, istaknu svoju hipotezu kao jedinu i jedinstvenu. A opet, kao i uvek u medicini, uzroci svake bolesti su mnogobrojni.
Vratimo se infekciji i nedvosmislenoj činjenici: starost, kancer, poremećeni imunitet i infekcija - u tesnoj su međusobnoj vezi. Deficit imuniteta u osnovi je i starenja i kancera i čestih infekcija. S druge strane, promenjen imuni odgovor organizma, u smislu preterane reaktivnosti, uzrok je kardiovaskularnih i mnogih drugih bolesti - autoimunih, na primer.
Ćelija, čija je funkcija poremećena često pominjanim slobodnim radikalima, može da postane kancerozna, da naglo ostari ili izumre. U samoj ćeliji postoji sistem popravke i oporavka, a njen osnovni zadatak je samoobnavljanje. Dakle, kada utrošak energije za oporavak premaši limit potreban za samoobnavljanje, ćelija ide ka svom kraju, a ako preživi, stari ili postaje kancerozna. Imuni sistem bi trebao da prepozna i uništi takve ćelije, ali i on sa godinama starosti postaje "zaboravan" i ne reaguje adekvatno.
|
