Dragana Strugar (25) iz Beograda, Nada Nikolić (42) iz Požege i Slavka Mitrović (63) iz Kaluđerice u istom danu početkom minulog meseca, kada su se prvi put srele u bolesničkoj sobi Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, imale su toliko toga zajedničkog, ili gotovo sve što je vezano za njihovo srce. I delile su iste strahove i nadanja. Njihova nada je i ostvarena.
Rođenjem su već ove tri žene u nasleđe dobile ozbiljnu srčanu manu, svaka od njih se na svoj način borila s teškom bolešću, a u danu kada smo se sreli u bolesničkoj sobi sve tri su iščekivale trenutak da krenu u operacionu salu u kojoj će im svetski priznati kardiohirurg profesor dr Afksendios Kalangos, zajedno sa našim stručnjacima, skalpelom ozdraviti srce.
- Ovo će mi biti treća operacija srca. Dve prethodne nisu donele veliki boljitak. Iako imam veliku tremu, nemir, ipak verujem da će profesor Kalangos, koga ću upoznati tek u sali, učiniti pravo čudo. Da će se najzad ostvariti moja nada za normalan život - reči su mlade Dragane Strugar.
Nada Nikolić nam kaže da srčanu manu ima od rođenja, ali da je dijagnoza postavljena tek pre 3 godine. Zahvaljujući srećnoj slučajnosti da je stigla do profesorke Dimitre Kalimanovske, koja je inače, rukovodilac Odeljenja za urođene i stečene srčane mane, biće prvi put operisana.
Majka dvoje dece, baka troje unučadi Slavka Mitrović priča nam da su joj pre 14 godina, kada se izuzetno loše osećala, lekari saopštili da je operacija srčane mane nemoguća i da jedino lekovi mogu da je održavaju u životu. U poslednje vreme ozbiljno su me ugrožavale aritmije i gušenja, nikakva terapija nije donosila olakšanje. Slučajno sam dospela ovde i imala sam sreću da se nađem među onima koje će danas dr Kalangos operisati. Ubeđena sam da će to za mene biti pravi spas. Ne bojim se jer će operaciju uraditi najbolji stručnjak za srčane mane, a imam izuzetno poverenje i u lekare ove kuće.
Orden za humanost
Profesor Afksendios Kalangos je od Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja dobio odlikovanje, orden svetog Save SPC prvog stepena za humanitarni rad i dostignuća za Srbiju.
Vredan poklon
Prilikom ove posete dr Kalangos je, zajedno sa Fondacijom princeze Katarine, Kliničkom centru Srbije poklonio veštačku srčanu pumpu, Excor Berlin Heart veštačku srčanu pumpu. Reč je o uređaju vrednom 150.000 evra koji omogućava da se urade složene kardiohirurške operacije, ali i da se premosti vreme čekanja do transplantacije srca kod najtežih bolesnika.
- Veštačka srčana pumpa je najnovije tehnološko dostignuće u oblasti asistirane cirkulacije i predstavlja mehaničku, spoljnu pumpu koja preuzima funkcije oštećenih srčanih komora i obavlja restauraciju protoka krvi kroz srce. Uređaj će omogućiti tretiranje pacijenata sa urođenim srčanim manama, takođe i spasavanje više od 60% pacijenata koji imaju problem sa progresivnim poremećajem funkcije srca. Uvođenjem ove metode Klinika za kardiohirurgiju stiče uslove za pripremu realizacije programa transplantacije srca, takođe i za uključivanje u programe ugradnje veštačkog srca kao terapije budućnosti i uopšte za unapređenje kvaliteta rada,- ističe profesor Velimirović.
Inače, u Srbiji ima 25.000 bolesnika sa urođenim srčanim manama, ali se broj iz godine u godinu povećava.
|
Ozdravljeno 12 srca
Tog, kao i narednih nekoliko dana srce 12 pacijenata, koje je sa prvim otkucajima imalo i nadalje razvijalo urođenu manu, našlo se u glavnoj ulozi. I to ne samo u Beogradu, nego i u Sremskoj Kamenici. Pravi virtuoz sa skalpelom profesor Afksendios Kalangos, zajedno sa našim kardiohirurzima i kardiolozima, rešavao je u operacionim salama i ono što je izgledalo nerešivo, uvodio je i značajne novine, tehnike koje su naši lekari imali priliku da "ukradu" od najboljeg. Ovaj čuveni kardiohirurg, poreklom Grk, šef kardiohirurgije Univerzitetske bolnice u Ženevi, veliki je prijatelj naše zemlje, i do sada je u Srbiji operisao 30 pacijenata.
- Četiri godine sarađujem sa bolnicama u Srbiji i primećujem da postoji solidan broj pacijenata koji čekaju na ovakve intervencije. Nadam se da će se i ostale bolnice koje rade kardiovaskularnu hirurgiju uključiti u internacionalni projekat za lečenje ovih veoma komplikovanih pacijenata u saradnji sa Fondacijom princeze Katarine Karađorđević, koja je mnogim donacijama već pomogla opremanje bolnice za lečenje ovakvih pacijenata - istakao je profesor Kalangos pri susretu sa novinarima.
U Srbiji postoje pacijenti sa urođenim srčanim manama kojima bi se, kaže ovaj stručnjak, primenom najsavremenijih metoda lečenja moglo pomoći mnogo ranije nego što je to sada slučaj. Zbog toga sam i došao na ideju da pokrenem zajednički program najznačajnijih kardiohirurških klinika u Srbiji kako bi se lekari obučili i nabavili savremenu opremu da mogu da obavljaju i takve operacije.
- Pacijenti koje će dr Kalangos operisati imaće najveće koristi od njegove posete, ali je ovo ogromna šansa i za naše mlade hirurge da mnogo toga novog nauče. Primera radi, kod jednog mladog pacijenta će biti urađene tri operacije odjednom, biće zamenjen aortni zalistak, napravljena dva bajpasa i otklonjeno suženje grudne aorte. Doduše, intervencija na aorti je rađena kada je bio mali, tada je stavljen i mali graft, u međuvremenu organizam je rastao, rasla je i aorta, ali je suženje ostalo. Sve će to biti rešeno pri jednoj operaciji - objašnjava profesor dr Dušan Velimirović, iz Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, pri kojoj je pre dve godine osnovan Centar za lečenje odraslih pacijenata sa urođenim srčanim manama čiji je stalni saradnik dr Kalangos.
Evropa operiše u Srbiji
Nije bilo preterivanja kada se početkom marta meseca govorilo da Evropa operiše u Srbiji. Najpre je svetski priznati stručnjak profesor Eduar Kifer iz Pariza u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici uradio jedinstvenu i izuzetno komplikovanu operaciju arterijskog luka pacijentkinji kojoj je život bio ugrožen. Samo nekoliko dana posle tog uspeha profesor Kalangos je u ovoj kući 35-godišnjoj Novosađanki oboleli srčani zalistak zamenio humanim homograftom, a takva transplantacija je prvi put urađena u Institutu.
Reč je o pacijentkinji koja je do svoje 10. godine imala dve operacije u Londonu, a život joj je sada bio ugrožen, jer je srčani zalistak onemogućavao normalno snabdevanje pluća krvlju i bila je neophodna reparacija plućne arterije. Pri operaciji je ugrađen homograft koji omogućava njenim plućima da se normalno snabdevaju krvlju. Komplikovani zahvat obavio je profesor Kalangos sa lekarima Instituta. Do sada su u ovoj kući ugrađivani mehanički, ili biološki, ustvari, zalisci od životinja. Prvi put je iskorišćen zalistak drugog čoveka, u ovom slučaju mladog muškarca. Humani srčani zalistak - homograft specijalno je pripremljen za ovu operaciju, doneo ga je dr Kalangos, a donirala Fondacija princeze Katarine.
Profesor Kalangos je istakao da će ova operacija omogućiti pacijentkinji da živi potpuno normalnim životom. Istovremeno, naglasio je da je u Srbiji do sada pregledao nekoliko mladih osoba od 14 i 15 godina kojima je neophodna transplantacija srca. Najavio je da će njihovo zbrinjavanje biti njegov sledeći izazov, s obzirom da ima 30-godišnje iskustvo u hirurškom lečenju urođenih srčanih mana.
Međunarodna saradnja, ističu naši kardiohirurzi, omogućava pomoć bolesnicima koji bi, inače, morali da idu u inostranstvo na operaciju. Stalno se prate svetski trendovi, a dolazak vrhunskih stručnjaka prilika je da se naši lekari na licu mesta upoznaju sa tehnikama i radom velikanima kardiovaskularne hirurgije. Ovakve intervencije mogle bi da postanu rutinske.
