|
Medicina • Tema broja: srce
Pumpa života
Srce je središnji deo kardiovaskularnog sistema, mišićna pumpa koja svojim ritmičkim kontrakcijama omogućava stalni protok krvi kroz sva tkiva i tako obezbeđuje normalnu razmenu materija.
Smešteno u sredogruđu (medijastinumu), srce jedne osobe ima veličinu sličnu njenoj stisnutoj pesnici, dok težina varira od 300-350 grama kod muškaraca do 250-300 grama kod žena. Srce je izgrađeno od specifičnog mišićnog tkiva čiji je rad regulisan autonomno ("okidač" za kontrakcije se nalazi u zidu pretkomore - SA ili sinoatrijalni čvor), a trpi uticaje vegetativnog nervnog i endokrinog sistema. Svakoga dana srce se kontrahuje oko 100.000 puta, pri čemu svakoga minuta srce oko 5 litara krvi.
Ovaj šuplji mišićni organ podeljen je mišićnim zidom na funkcionalno različitu levu i desnu stanu - u medicini se često koriste izrazi "levo" i "desno" srce. Svaka strana deli se dalje na dva dela - manji je pretkomora (atrium), a veći komora (ventrikulum). Elastične opne - srčani zalisci (valvule) regulišu prolaz krvi iz pretkomore u komoru. Oni imaju ulogu ventila, jer propuštaju krv u jednom smeru, iz pretkomore u komoru, gde rastući pritisak krvi zatvora srčane zaliske i onemogućava vraćanje krvi. Slične valvule postoje i u velikim arterijskim krvnim sudovima (aorta i plućna arterija), koji primaju krv iz srčanih komora.
Medicina • Halitoza
Neprijatnost ili signal upozorenja
Zadah uzrokuju brojni fiziološki i patološki faktori: hrana, pušenje, karijes zuba, oboljenja desni, oboljenja sinusa i disajnih puteva, dijabetes, leukoza, upotreba pojedinih lekova… U najvećem broju slučajeva može se eliminisati održavanjem dobre oralne higijene.
Ako i posle toga nema željenih rezultata, potrebno je potražiti pomoć stomatologa koji će sprovesti odgovarajuću terapiju, a u slučaju da isključi oralne uzroke, zatražiti i dodatna ispitivanja specijalista drugih grana - gastroenterologa ili otorinolaringologa.
Neprijatan zadah (halitosis, oral malodor, foetor ex ore) predstavlja veliki problem savremenog čoveka. Reč je o neprijatnoj pojavi, ne samo za osobe kod kojih se javlja, već i za njihovo okruženje. Kod osetljivih osoba, ta uporna i dugotrajna bolest ostavlja duboke i neugodne posledice - blaže ili teže oblike depresije, očajanje, pa čak i izbegavanje društva i potištenost.
|
Aktuelnosti
Ne lečim se jer nemam para
Otkako je stegla kriza, štedi se na pregledima, analizama, popravci zuba, pogotovo kad tegobe nisu opasne po život. Samo se u estetskoj hirurgiji na oseća recesija: naprotiv, rade se sve skuplji i složeniji zahvati.
Da je vreme krize oseća se i u medicini, pre svega po sve većem broju onih koji odustaju od pregleda, analiza, lekova i lečenja, ubeđeni da su dobrovoljni, ali ne i neophodni. Ima i onih koji strpljivo drežde u beskrajno dugim redovima po bolnicama i domovima zdravlja jer ne mogu da plaćaju lekare u privatnim klinikama, bez obzira što ih, ljubazni i nasmejani, primaju bez čekanja u besprekorno sređenim ordinacijama. Oni koji se još nisu sasvim odrekli medicinskih tretmana pažljivo biraju šta baš mora da se odradi, a šta može da pričeka neka bolja vremena. Zabeleženo je da je osoba koja najčešće odustaje stara između 45 do 64 godine, živi u velikom gradu i ima nižu školsku spremu.
Znanja nikad dosta!
Vrhunski majstori lepote savetuju...
Armija profesionalaca, među njima umetnici šminkanja, stilisti, frizeri, dizajneri, stručnjaci za lice i telo, top modeli i holivudske dive, otkrivaju male tajne zanosnog izgleda u proleće 2010.
Poznato je da proleće budi želju za promenama, ležernošću i bojama; želju da kad se pogledamo u ogledalo vidimo neku drugu, privlačniju osobu. Trendovi lepote za proleće i leto 2010. traže "nju luk": besprekoran i sav u jarkim bojama! Želja za suncem i morem uočljiva je kako na odeći, oslobođenoj zimskog sivila u korist razigranih nijansi narandžaste, žute, roze, plave i "otrovno" zelene, tako i na licu koje ove sezone krasi luckasta, prenaglašena i zabavna šminka.
Porodica • Briga o bolesnicima
Stres negovatelja
Nije ni malo lako, ni jednostavno s ljubavlju negovati bolesnu blisku osobu. Lekari upozoravaju da su i negovatelji u riziku da, pod uticajem konstantnog stresa, naruše i sopstveno zdravlje. Zbog toga bi bilo dobro da na vreme preduzmu preventivne korake kako bi sačuvali sebe.
Kada o nekome kažemo da je negovatelj, obično to povezujemo sa negom nepokretnih bolesnika. To nije tačno. Negovatelji su svi oni koji su u situaciji da dnevno vode računa o nekome bliskom kome je potrebna nega i nadziranje zdravstvenog stanja. Najčešće su to bračni partner, deca ili roditelji.
|
