Za one koji su još gajili sumnje, potvrda stiže u obliku nove američke studije: televizija škodi! Što više vremena mališani provode ispred televizora, veći je rizik da bi mogli postati agresivni. Prema istraživanjima, TV je posle muzike najprisutnije sredstvo komunikacije u životu dece. Srbija se tu savršeno uklapa u svetski trend: evropski smo prvaci u gledanju televizije! Istraživanja pokazuju da je 30 procenata dece prati tri do četiri sata dnevno, dok starija populacija svakog dana provede pet i više sati s pogledom prikovanim za mali ekran. Mnogi televiziju i dalje doživljavaju kao neku vrstu bejbisiterke. U najboljem slučaju, dete se posadi sat-dva ispred magične kutije, tek da mama obavi poneki poslić. U najgorem, mališan (ili adolescent) ostaje sam pred TV ekranom celo popodne.
Stvarno ili fiktivno nasilje?
"Televizija je kradljivica vremena", smatra njujorški pedijatar dr Šon Bejli."Svaki sat pred ekranom je sat manje za učenje ili igranje s vršnjacima". Specijaliste posebno zabrinjava nizak kvalitet televizijskih programa. Deca "gutaju" sate i sate svakojakog nasilja, sve krvoločnije borilačke veštine, reklame sa sumnjivim porukama, crtaće koji su daleko od nekadašnjih bezazlenih nestašluka Paje i Mikija, pa su posledice po razvoj njihove ličnosti neizbežne. "Nije čudo što pravo nasilje često pobrkaju s televizijskim", kaže dr Bejli. "Poistovećuju se s lošim momcima i spremni su da prihvate agresivnost kao jedini način da izađu iz neprijatne situacije, bez obzira koliko je to opasno i za njih i za druge".
Iz svega proizilazi da je televizija vrlo podmuklo sredstvo komunikacije, štetno za psihu, ali i za telo. Evo tegoba potvrđenih u najnovijim studijama.
Katanac na TV
Katanci "dole salo"? Upravo tako, sudeći po rezultatima istraživanja u kojem je tri nedelje pažljivo praćena energetska potrošnja kod 36 odraslih gojaznih osoba. Koristeći elektronsku spravicu koja automatski gasi televiziju čim se prekorači vreme dozvoljeno za gledanje, dr Dženifer Oten sa Stendford univerziteta utvrdila je da su osobe s katancem za TV (volonteri koji su mogli da zure u mali ekran sat i po umesto tri) u proseku sagorevale 119 kalorija dnevno više. Američka naučnica kaže da su slični eksperimenti s decom dali podjednako dobre rezultate.
Dete, nauči da gledaš!
"Televizija je lažljivica i za ono malo istine koju prenese moramo da progutamo mnogo toga lažnog i uvrnutog", kaže poznati italijanski pedijatar dr Luka Bernardo. "Tek kad naučimo decu da gledaju s kritičkim duhom, sprečićemo je da zameni roditelje u njihovoj ulozi. Savetujem mamama i tatama da razgovaraju s mališanima o programima, nauče ih kako se gleda TV i objasne im razliku između mašte i stvarnosti". Važnu ulogu u formiranju kritičkog pogleda trebalo bi da ima i škola, smatra dr Bernardo. I - preporučuje učiteljima i nastavnicima da prodiskutuju s učenicima o programima koji se najviše gledaju, a to su ubedljivo rijaliti-predstave svake vrste.
|
Izaziva gojaznost!
Među pasivnim radnjama ubedljivo zauzima sam vrh tabele: gledanje televizije ne sagoreva kalorije, pa je opasnost od nagomilavanja suvišnih kilograma utoliko veća. "Brojne studije pokazuju da su vreme provedeno pred TV ekranom i gojaznost u tesnoj vezi", objašnjava dr Bejli. "Debljanje možemo izbeći jedino ako ugasimo televizor i sate sedenja zamenimo satima hodanja".
Prema istraživanju rađenom na Univerzitetu u Stendfordu, u Kaliforniji, kad bismo svakog dana pred televizorom provodili 90 minuta manje, sagorevali bismo 100 kalorija više. A sto potrošenih kalorija dnevno znači četiri i po kilograma manje za godinu dana.
Ne goji samo sedenje. Provodeći silno vreme ispred računara i televizora, deca neprekidno grickaju/gutaju masne i nezdrave namirnice. Studije pokazuju jasnu redukciju energetskog metabolizma među televizijskim gledaocima. To znači da onaj ko "visi" pred ekranom troši malo energije i više jede.
Usporava jezički razvoj!
Čak i kad je u pozadini sasvim bezazleni šum, TV škodi mališanima koji, u svakom satu programa, od roditelja čuju 20 odsto reči manje. Ovo je pokazala studija objavljena u časopisu "Razvoj deteta". Autori su istraživači s Univerziteta u Bostonu koji su pokušali da uhvate vezu između izloženosti televiziji i usporenog lingvističkog razvoja kod beba. Naučnici su snimali kako reči koje su pred upaljenim televizorom izgovarali mama i tata, tako i jezičke pokušaje beba. Kasnije su to upoređivali s onim što se događa kad je TV ugašena. Rezultat: na svaki sat televizijskog programa, novorođenče je od onog što su izgovorili roditelji u proseku zapažalo 770 reči manje.
Oštećuje vid!
U naučnoj literaturi nema mnogo podataka o tome koliko televizijski ekran može da ugrozi vid. "Brojni stručnjaci smatraju da bi slabovidost, nekad pripisivana genetskim ili porodičnim uzrocima, mogla biti povezana s maratonskim gledanjem televizije", kaže dr Endrju Hogan, predsednik Udruženja oftamologa Australije koji je nedavno objavio mali priručnik za spasavanje vida kod najmlađih. Njegovi saveti? Pobrinite se da dete gleda televiziju s udaljenosti od najmanje četiri-pet metara. Uverite se da program ne prati u mraku već pored izvora svetlosti i da se ista ne reflektuje na ekranu. Naučite ga da često ustane i prošeta po sobi da bi se pogled preneo na druge tačke i manje se zamarali očni mišići.
Škodi srcu!
Dovoljna su četiri sata dnevno pred ekranom da se rizik od preuranjene smrti poveća za 46 procenata iz bilo kog razloga, a čak za 80 procenata zbog kardiovaskularnih bolesti. Podatak je uzet iz australijskog istraživanja objavljenog u naučnom časopisu "Cirkulacija" koji je sedam godina (od 1999. do 2006) pratio zdravstveno stanje više od 8.000 ljudi od 25 godina naviše. Volonteri su bili podeljeni u tri grupe na osnovu sati koje su svakodnevno provodili ispred televizora: manje od dva sata, između dva i četiri, više od četiri. Lekari Instituta za srce i dijabetes iz Viktorije zaključili su da se onaj ko gleda televiziju četiri sata izlaže opasnosti od prerane smrti nezavisno od drugih faktora rizika (pušenje, gojaznost i visoki holesterol).
U ovom slučaju, krivica nije toliko do televizije koliko do sedenja, što je potvrdio i jedan od autora studije dr Dejvid Dansten: "Svaki sat sedenja povećava za 18 procenata rizik da se umre od srčane bolesti. Rezultati istraživanja pokazuju koliko je važno prekinuti s takvim načinom života još u detinjstvu. Prelaziti iz kreveta u školsku klupu, iz klupe u kućnu fotelju, opasna je stvar". Dr Dansten kaže da spas donosi svaka aktivnost koja ubrzava cirkulaciju i metabolizam.
Diže krvni pritisak!
Studija objavljena u časopisu "Arhive pedijatrije i adolescentne medicine" pokazala je da dreždanje pred televizorom, računarom i video igricama kod dece može izazvati skok krvnog pritiska. Stručnjaci sa Državnog univerziteta u Ajovi, u saradnji sa španskim Savetom za istraživanja, proučavali su vezu između fizičke neaktivnosti i visokog krvnog pritiska kod 111 mališana između tri i osam godina. Sedenje opserviranih mališana, koje je u proseku trajalo pet sati dnevno, nije značajnije uticalo na promene krvnog pritiska, za razliku od vremena provedenog ispred TV ekrana, kompjutera i video igrica, kada su vrednosti pritiska bile mnogo veće.
Na osnovu ovih podataka moguće su razne pretpostavke o vezi između vremena provedenog ispred TV ekrana i hipertenzije. "Činjenica je da onaj ko satima sedi i gleda televiziju unosi više hrane i kalorija. Prekomerni unos kalorija i visoka zastupljenost masti, šećera i soli u ishrani provereni su faktori rizika za hipertenziju. Još nešto: ono što mladi danas najviše gledaju proizvodi neku vrstu stresa, a stres podstiče lučenje hormona i sastojaka koji mogu da utiču na krvni pritisak", objašnjava dr Dansten.
Podstiče nasilničko ponašanje!
"Što se više vremena provodi uz televizor, veće su šanse da se s godinama razviju agresivne sklonosti". Ovo su reči dr Dženifer Manganelo, naučnice s Univerziteta u Indijani i autorke studije objavljene u "Arhivama pedijatrije i adolescentne medicine". Tim Manganelijeve intervjuisao je više od 3.000 roditelja dece rođene između 1998. i 2000. Pokazalo se da mališani koji nekontrolisano "upijaju" televiziju imaju najveću sklonost prema siledžijskom ponašanju. Agresivnost je pojava koju roditelji ne bi smeli da potcene. Iz nje kreće spirala nasilja koja sigurno ne može doneti ništa dobro.
