Mnogo je toga što je svim gradovima od severa do juga u njihovim sadašnjim (ne)prilikama zajedničko, ali svaki ima i prepoznatljivu dušu i pečat. Bez namere da bilo koji grad favorizujemo, na kraju Akcije podsećamo šta su nam otvarajući svoja vrata pokazali, kakvo im je lice i naličje. I to redom kako smo ih posećivali. Uz napomenu da ovo nije takmičenje zarad pobede već zbog poređenja i zbog podstreka drugima.
1. Zaječar
Grad sa novom filozofijom življenja. Shvatili su ovde da od čekanja da se problemi reše sami može biti samo još teže. Krenuli su u akciju i za kratko vreme preporodili čitav grad. Zato kada namernik posle 5, ili posle 10 godina danas kroči u sam centar Timočke krajine biva u pravom smislu reči očaran promenom. Pravi je utisak da se nalazi u nekom evropskom centru. Hronike beleže da je pred 2. svetski rat Zaječar bio 4. po bogatstvu, a prvi po čistoći u Srbiji. Sankcije, krize, ali i neka učmalost ljudi, uzele su svoj danak, postao je to sumoran grad. A onda su počele da se zbivaju takve promene koje Zaječar velikim koracima vode u krug evropskih gradova. Koliko do juče pravo smetlište na obali Timoka - Popova plaža sada je jedan od najlepših sportskih kompleksa u Srbiji. Zovu je s pravom Zaječarsko more.
Na samo kilometar od centra grada otvorena je prava ski staza, decenijama već to je grad mladih, grad kreativnosti i kulture. Na 91. mestu po visini prosečnih zarada među 170 gradova i opština u Srbiji, sve je više on grad kome se ljudi vraćaju. Svesni da bez jake privrede nema ni pravog uspona čelnici su posegli za mnogim rešenjima vođeni time da "ono što imaš moraš i da pokažeš, jer kako će Evropa znati za Zaječar ako se on sam ne potrudi da pokaže da postoji i da ima šta da ponudi".
2. Vršac
Za divljenje svom gradu Vrščani su izabrali samo tri reči koje im je zapisane ostavio njihov velikan Jovan Sterija Popović "Vršac lepa varoš". Kula, grožđe i manastir Mesić obeležja su grada. I "Milenijum", sportski centar koji je i samim simboličnim imenom uveo Vršac "pre roka" u novi milenijum.
Grad umetnosti, sporta i biznisa. Smešten na površini od 10 km kvadratnih, sa 180 ulica, 11 trgova i tri bulevara. Brojna stara zdanja raznovrsnih stilova, crkve i kulturne institucije čuvaju tradiciju, ali ga njegovi ljudi velikim koracima već dugo i pre svih vode u budućnost. Grad pod Kulom jedan je od najstarijih u Vojvodini, a sa oko 40.000 stanovnika je na 8. mestu po veličini. Mnogo se ovde vodi računa i o ekologiji, dobiće uskoro ovaj grad i industrijski tehnološki park na 27 hektara. Gradski park je poznat po svojoj lepoti, jedinstvena je i "Apoteka na stepenicama" iz sredine 18. veka, zatim,Vladičanski dvor, katedrala, vršačka Kula, Sterijina kuća. Pozorišna jesen, Berba grožđa, književne večeri, dečja izložba za nagradu slikara Paje Jovanovića samo su delić kulturnih zbivanja u ovom gradu. Sve što ima Beograd, kažu, ima i Vršac.
3. Valjevo
Tek što se obrete u ovom gradu burne istorije, bogate kulture, sporta, gradu zelenila u kome počinje da teče Kolubara, a krasi ga najbistrija voda reke Gradac, najčistija u Evropi, uveravate se na svakom koraku u otvorenost, neposrednost gostoljubivost domaćina. Kaže se da ovde ne važi ona narodna - svakog gosta za tri dana dosta. A ni tri dana gostu nije dovoljno da vidi Valjevo i okolinu, da mu oseti dušu, da se nauživa u njoj. Vratiće se, a i sami domaćini će ga pozvati da ponovo dođe. I ima mnogo povoda za dolaske i povratke, kao i mnogo razloga da se bezrezervno veruje u odgovor gradonačelnika Zorana Jakovljevića na pitanje da li je i koliko Valjevo zdrav i bezbedan grad: - Pozvao bih odmah svakoga da dođe u Valjevo. Da živi u njemu. Izvanredan je ovo grad za porodični život. Sve se rešava peške i biciklom. Zdrav je ovo i bezbedan grad.
Nekada snažan industrijski grad Valjevo se suočilo i sa gotovo pravim sunovratom i sa sijaset problema na svakom koraku koje nastoje da rešavaju. Izgrađena je najsavremenija toplanu, dobiće ekološku mernu stanicu, postoji plan upravljanja otpadom, predstoji izgradnja regionalne deponije, ali su i velike muke s divljim deponijama. Težište u ovom gradu je na školstvu, bezbednosti, sportu, jedan od najvažnijih strateških dokumenata je lokalni plan akcije za decu. Nadaleko prepoznatljiv po kulturi, po preventivi koja im je najbolje ulaganje u budućnost.
4. Čačak
Krasi ga bogatstvo i lepota prirode, ali i spremnost da u mnogim oblastima bude prvi, poznat je po privatnoj inicijativi, rekordnom broju auto kuća, među prvima je objavio rat otpadu, prvi započeo korišćenje solarne energije. To je, ali i mnogo više od toga, grad Čačak, jedan od najstarijih gradova u Srbiji, opevan u pesmama, poznat po burnoj istoriji i prebogatoj kulturi, prepoznatljiv po istaknutim sportistima, znamenitim ljudima i znamenitostima, po gotovo neverovatnom bogatstvu i lepotama kojima priroda obiluje, poznat po kulturnom, društvenom životu. Po restoranima i kafanama. Grad je to u kome se mnogo stvara, mnogo radi, mnogo toga dešava. Ima u njemu i mnogo problema, ali ih ne guraju pod noge, nego strpljivo rešavaju ili se spremaju da to učine.
Biti u Čačku a ne videti s Kablara čačansku kotlinu, grad na dlanu, jedinstvene meandre, ne osetiti čari nedirnute prirode i duh srpske Svete Gore - gubitak je to jedinstvenog doživljaja. I u samom gradu mnogo je toga za oko i dušu - arhitektura starih zgrada, galerije, spomenici, arheološki lokaliteti, restorani, čuvene pečenjare, čak ih je 150. A tek raznih kulturnih i drugih manifestacija, grad je sporta.. Zaštitni znak kulture je manifestacija "Disovo proleće". Čačak se razvija u više pravaca i nije klasičan industrijski centar, već grad u kome je izuzetno razvijen sektor malih i srednjih preduzeća.
5. Vranje
Grad koji voli čoveka, jedan od najvažnijih i najinteresantnijih gradova od Beograda do Soluna u kojem su se u oštrom kontekstu sudarili Istok i Zapad, Sever i Jug. Moderan grad koji čuva sećanje na prošlost, običaje, spomenike, pesmu, dijalekt, dušu, ali koji krupnim koracima ide u budućnost i ka tome da koliko sutra bude najbolji ekološki grad.
U Vranju je, kažu, mesečina magična, poigrava se ljudskom dušom, umom. U ovom se gradu tuguje pevajući, a raduje kroz jecaj i suze. Grad sa dušom, stvoren da bude voljen.
- Da ubedimo nekoga da dođe u Vranje, pa to i nije teško. "Prva lekcija" je upoznavanje s tradicijom, grad smo sa posebnim mentalitetom, muzika, pesma, igra, pa naša hrana. Ovde su ljudi otvorenoga srca. Imamo, govori gradonačelnik, razvijenu i infrastrukturu, pre svega, rešili smo problem vodosnabdevanja za narednih 100 godina, eksperti tvrde da nema potrebe da Vranjanci lutaju za izvorima kad imaju fantastičnu vodu sa slavine. Prvi smo u Srbiji rešili odlaganje smeća po evropskim standardima, imamo prvu uređenu ekološku deponiju, sada sledi druga faza.
Grad je bio industrijsko čudo, poznat po nedirnutoj prirodi, puno ovde čine da, kako kažu, Vranje bude primer, da bude najčistiji grad u Srbiji. Prvi su doneli odluku o izbacivanju plastičnih kesa koja je uzdrmala čitavu Srbiju. Poznat po Bori, Koštani, Mostu ljubavi, hamamu, Simpu....
6. Kragujevac
Danas grad budućnosti, a do pre pet godina bio je besperspektivan. Lane je proglašen za grad budućnosti. Mnogi investitori su ovde došli, poput velikih tržnih centara, pa Fijat, na svakom koraku se zida, a ono što je nesvakidašnje za naše prilike ljudi se vraćaju, ili dolaze iz drugih krajeva da žive u Kragujevcu. Proglašen je za najbezbedniji grad.
I u sport se ovde maksimalno ulaže, a najviši skok je načinjen u kulturi. Kragujevac je grad sa prestoničkim, antiratnim i mirovnim karakterom, grad bogate istorije, kulturne baštine, industrije, grad mladih, tradicije i grad okrenut budućnosti. Ko jednom dođe - zasigurno će se još koji put vratiti. Po mnogo čemu je Kragujevac u istoriji bio prvi, proglašen je 1818. prestonicom obnovljene Srbije, ovde je usvojen prvi srpski ustav - "Sretenjski ustav", brojne institucije prvi put u Srbiji osnivaju se baš u Kragujevcu- prve novine "Novine srbske", prvo pozorište "Knjaževsko-srpski teatar", prva gimnazija 1833. godine, prvi Licej - preteča srpskog Univerziteta, prvi sud, apoteka, muzej, biblioteka, prvi orkestar "Kraljevsko-srpska banda", ovde je nastala i srpska industrija kada je u Topolivnici 1853. izliven prvi top i zasijala prva sijalica 1884.
I kao što je u svemu prednjačio Kragujevac je imao, nažalost, centralno mesto i u tragičnim zbivanjima na ovim prostorima, Svake godine 21. oktobra održava se pomen streljanima i antiratna manifestacija "Veliki školski čas".
7. Pirot
- Naša deviza je ako ne podignemo kvalitet života u Pirotu mladi će odlaziti ne samo iz grada nego iz čitavog ovog regiona, što nije dobro ni za državu ni za ljude koji ostaju ovde. Zato i mnogo radimo, ono što je postignuto to najbolje i potvrđuje, mnogo planova imamo - kaže Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot.
Nazivaju ga kapijom Istoka i Zapada, bio je ćilimarska imperija, prestonica zanatstva i tapiserije, nekada nazivan Mali Jerusalim zbog brojnih manastira i crkava. Danas je, nije preterano reći, čitav grad galerija.
Pravi je ovo i muzej prirode sa brojnim biljnim vrstama, tu raste i najmanji bor u Evropi, sa kejom na Nišavi u centru Pirota i drvoredom gotovo stoletnih lipa, prelepim šetalištem kakvo je prava retkost i u svetu. Između ljudi i voda u ovom kraju veze su duboke, kej je deo pirotske mitologije, svedok ljubavi, posebno na samom mostu ljubavi. Pored ćilima nadaleko je čuven pirotski kačkavalj, svima su znane šale i vicevi o pirotskoj škrtosti, poznat ne samo po gumenom opanku nego po gumarskoj industriji.
Pirot je platio danak krizi mnogo pre drugih, nestale su čitave privredne grane poput drvene industrije, ugašena mnoga preduzeća. Ali je lepota i duša grada ostala, kao i spremnost da se čini sve, pa i više od toga, da grad očuva, da povrati sjaj.
8. Subotica
Uspela je Subotica da sačuva sve stare vrednosti i jednu finu meru poštovanja jednih prema drugima. To je nešto što traje i što nikakvi mešetari, a bilo ih je različitih, nisu uspeli da pokvare. Dugo se u ovom gradu s dušom, koji odoleva vremenu i nekim novim trendovima, za čiju se pešačku zonu slobodno može reći da je muzej secesijske, ali i barokne i klasicističke arhitekture pod otvorenim nebom, koji je bio i veliki privredni centar sa brojnim liderima u proizvodnji, ulagalo u gradsku "fasadu". Sada je pred čelnicima glavni zadatak da ozbiljno porade na jačanju temelja Subotice. Najveća investicija je novi prečistač, od koje se očekuje i da reši najveći ekološki problem - Palićko jezero.
Prvi su u Srbiji doneli lokalni ekološki akcioni plan, počinje ovde da se organizuje i selektivno odlaganje otpada. U poslednje vreme na velika vrata vraća epitet - grad sportova, jer gotovo da nema sporta kojim se neko ovde ne bavi. turizam ima perspektivu, a kultura ponašanja je nešto što daje pečat ovom gradu. Koliko je grad u tome jak pokazuje i to da svako ko ovde dođe vrlo brzo postane pravi Subotičanin. Poslovna i efikasna administracija, posebni popusti za investitore, slobodna zona, dobro obučena radna snaga, odlični turistički potencijali, obrazovne i naučne institucije, prijateljski raspoloženi ljudi i savršena atmosfera za život, zabavu i odmor. I još mnogo toga čeka svakoga u Subotici, koja je i grad festivala i brojih kulturnih dešavanja.
9. Sombor
Ako je jedan grad voljen onoliko koliko je o njemu pesama ispevano, koliko je na slikama oslikan onda je Sombor jedan od najvoljenijih gradova. Grad koji ima nadaleko prepoznatljivo lice, nadasve, grad koji ima dušu. S pravom ga nazivaju i drugim imenom - Zelengrad, "grad u šumi, ili šuma u gradu". Poznat je kao grad kulture, čuven po arhitekturi, istorijskim građevinama, po pozorištu, slikarima, bođošima i kilometarskim drvoredima, mladosti, dobrim ljudima sa uzrečicom "Uvek ima sutra", po okolnim salašima i tamburašima. Jedan od najpoznatijih simbola Sombora su fijakeri i fijakeristi. Grad je ovo, kako je mnogo puta zapisano, sa šmekom.
Brine se ovde dosta i o mladima, ulaže u sport, u zdravstvo. Posebno se Somborci ponose i odnose prema svom mezimčetu Narodnom pozorištu, 127 godina je stara zgrada, skoro je bilo 150 godina Gradske biblioteke. Još jedan epitet - sportski grad. Stari fijaker, somborski sir, stari zanati, najveće ulje na platnu "Bitka kod Sente u svečanoj Sali Županije, bođoši zasađeni u 121 km dugačkih drvoreda, deo su brojnih simbola grada. A zbog velikog broja poznatih i talentovanih slikara Sombor se može nazvati i malom Firencom. Grad je sa čistim vazduhom, dobrom vodom za piće. Iako sa posustalom industrijom zbog, kako ovde kažu, loše privatizacije, ipak je danas grad koji mami da se u njega dođe i tu živi.
10. Niš
Carski grad, kome je geografski položaj određivao i pisao istoriju, primamljiv za mnoge osvajače, kroz čije su kapije prošli mnogi vladari Evrope, bio je druga prestonica Srbije, pa ratna prestonica, znan i prepoznatljiv po Tvrđavi i po u svetu jedinstvenom spomeniku - Ćele kuli, pravi grad - muzej. Inspiracija Stevana Sremca i mnogih velikana. Privredni, obrazovni, kulturni, zdravstveni i sportski centar jugoistočne Srbije. Još se pamti vreme kada su u njemu "carevali" privredni giganti koji poslednjih godina gotovo nestaju, grad je to sada sa najviše poništenih privatizacija, sa ogromnim brojem nezaposlenih. Nišava i Tvrđava, po svemu sudeći, čuvaju grad mnogo stamenije i brižnije nego što to čine mnoge Nišlije od kojih neretko može da se čuje i to da je "ovde bilo careva, kraljeva i maršala, ali nikada nije bilo bržeg umiranja grada". Sprema se, međutim, Niš da onaj pridev od davnina - carski ponovo nosi.
Ima mnogo toga čime može da se pohvali. U socijalnu i zdravstvenu zaštitu se ovde dosta ulaže, uskoro će lekarske ekipe jednom nedeljno raditi u selima u kojima sada nema ambulanti, u oblasti ekologije je dosta urađeno, prvi je počeo da ulaže u program vantelesne oplodnje, a jedini pokrenuo akciju "Trudnoćom do posla", brine o školskom i vrhunskom sportu, ima brojne nadaleko znane kulturne manifestacije.
11. Novi Sad
Izreka kaže da zbog tradicionalnog gostoprimstva, čuvenog gurmanluka, dobrog vina, muzike i mnogo restorana u Novom Sadu nije lako biti gost. Kaže se, takođe, da je dva sata dovoljno da grad prepešačite ali ne i da nabrojite sve zbog čega ga vredi videti. Ni mali, ni preveliki grad, ni prebrz ni prespor već, kako Novosađani vole da kažu, grad po meri čoveka - taman.
Nazivan je Srpskom Atinom, sa "Gibraltarom na Dunavu"- Petrovaradinskom tvrđavom na kojoj se već 10 godina održava najveći muzički festival istočne Evrope - EXIT, sa nacionalnim parkom Fruška Gora, sa brižno čuvanim tragovima prošlosti koji još traju i zrače, grad za koji je važilo da se u njemu sve odvija nekako sporije, opuštenije, uglađenije. To je Novi Sad bio juče, a danas i sutra sa svim svojim lepotama i dostignućima, uveliko uz rame sa drugima, po mnogome i ispred drugih, osvaja budućnost.
Novi Sad je jedan od najrazvijenijih gradova u jugoistočnoj Evropi, na ključnim vodenim i kopnenim saobraćajnicama, prepoznat kao sigurno, zdravo i podsticajno mesto za život, rad i investiranje. Lider u sektoru informacionih tehnologija, razvoja zdrave hrane i eko sektora, inkubator informacija, moderan univerzitetski, turistički, sajamski i kongresni centar regiona, tradicijom bogat festivalski grad međunarodnog značaja, grad s perspektivom i prepoznatljivim statusom dvosmernih urbanih vrata Evrope.. Izgradnja mostova, bulevara i obilaznica oko Novog Sada, rešavanje problema vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda, borba za zdravu životnu sredinu planovi su kako bi se grad što brže razvijao i napredovao.
