Grad bogate prošlosti, posebnosti, koga krasi čuveni užički šeretluk, nadaleko prepoznatljivi erski humor, u kome se pravi "lepinja za sve", poslovni je centar zapadne Srbije, u čijim okolnim selima se još čuju zvuci potočara koje melju brašno. U ovim krajevima prave najbolji sir i kajmak, odatle stižu najbolje pršute i kobasice. Sve ima, tvrde ovde, specifičan i u svetu jedinstveni miris i ukus, a Ere, koji slove za lokal patriote, uvek se i kada je dobro i kada je loše, brane svojim duhom.
Neće zbog svega ovoga, ali i mnogo toga još, ovom samosvojnom gradu, njegovoj okolini i ljudima odoleti ni domaći, ni gosti iz sveta, već će poželeti da ga ponovo vide, dožive.
Lična karta
Danas moderan grad bogate istorije i tradicije, centar Zlatiborskog okruga, Užice se prvi put pominje u dokumentu iz Dubrovačkog arhiva 1329. godine. Bilo je i Titovo, pa ponovo samo Užice. Prostire se na površini od 667 kvadratnih kilometara, u samom gradu živi više od 50.000 stanovnika, ima 15.000 učenika. Prva redovna osnovna škola i gimnazija počele su da rade 1839. godine, bolnica 1853, čitalište -1856. Struja je uvedena 1900, stara hidrocentrala na Đetinji bila je prva posle one na Nijagari, a sada planiraju da izgrade elektranu za proizvodnju struje iz komunalnog otpada na užičkoj deponiji Duboko. Telefon stiže 4 godine kasnije, železničkom prugom je sa Beogradom povezano 1912. Ratovi donose stradanja i razaranja, za sećanje je i opomenu spomen područje Kadinjača, dva meseca je Užice imalo je i svoju Republiku, danas ima 9 osnovnih, 6 srednjih škola, višu i fakultet, nameru da postane univerzitetski grad, da vrati i zadrži mlade. Sport je neizostavni deo svakodnevnog života, ima više od 60 klubova u 26 sportskih grana, gotovo 5.000 registrovanih sportista. I ima mnogo, doduše još nezvaničnih, brendova.
Na pola puta
Užičani imaju književni festival "Na pola puta", organizuje ga Gimnazija i Grad, a u svom simboličnom nazivu sadrži činjenicu da se Užice nalazi na pola puta između Beograda i Sarajeva. Ovde se obeležava i jedinstveni "Praznik komšija", deo međunarodne manifestacije u više gradova u 29 evropskih zemalja, organizovana je akcija "Volontiram zato što volim svoj grad".
Šarganska osmica
Za čuvenu "Šargansku osmicu" se s pravom tvrdi da je najatraktivnija turističko-muzejska železnica u Evropi i jedinstveno graditeljsko remek delo. Puštena je u saobraćaj 1925. i povezala je Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom. Visinsku razliku od 300 metara između Mokre Gore i Šargana, u dužini od 3,5 km, graditelji su rešili neobičnom kružnom petljom u obliku broja 8, po čemu je pruga i dobila popularan naziv. Vožnja je doživljaj za pamćenje, u kome od lepote prirode zastaje dah.
Obnavljanjem deonice pruge između Šargan Vitasa i Kremana u saradnji sa Železnicama Srbije Užice ulazi u realizaciju projekta da se prugom uskog koloseka ponovo poveže sa Mokrom Gorom i Višegradom. Popularni "ćira" za 2 godine trebalo bi da stigne do brane Vrutci, a kasnije i do samog Užica.
Na razdelnici planina Zlatibora i Tare nalazi se brdo Mokra Gora, a na njemu etno selo Drvengrad.
|
Za rad i odmor
Delić blaga kojim Užice obiluje i kojim se svetu prikazuje otkrićemo u ovom tekstu, a zašto je ovo i koliko poželjan i zdrav grad za življenje, čime mami i zadržava ljude, pitanje je na koje gradonačelnik Užica Jovan Marković odgovara rečima:
- Užice je grad koji vam pruža mogućnost da izaberete okruženje za život i rad. Grad bogatog istorijskog nasleđa i tradicije leži u kotlini koja predstavlja urbano gradsko jezgro, u kojem se nalaze ustanove i institucije lokalnog, regionalnog i republičkog nivoa, predstavništva firmi, prodavnice i ugostiteljski objekti .Ali, kada poželite intenzivan odmor i susret sa nedirnutom prirodom, u bilo kom pravcu da krenete, na samo nekoliko kilometara od grada, srešćete se sa živopisnim predelima. U neposrednoj blizini Užica je izletište Jelova Gora, planine Tara i Zlatibor, reka Drina i jezero Perućac, Mokra Gora i predivna sela koja sve više privlače turiste.
Privreda je izvozno orijentisana i jedna od retkih koja se može pohvaliti suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Najveći privredni subjekti u gradu su Impol-Seval- Valjaonica aluminijuma i Ist Point- Valjaonica bakra, Prvi partizan-Namenska proizvodnja, "Putevi i "Jedinstvo". Pored osnovnih i srednjih škola klasičnih obrazovnih profila, treba istaći da Užice ima srednju Umetničku školu i osnovnu i srednju muzičku školu, Učiteljski fakultet, Višu poslovno tehničku školu i nameru da otvaranjem novih studijskih programa postane univerzitetski centar.
Sa ponosom ističemo uvek da je Užice grad kulture, što najbolje potvrđuje rad pet kulturnih ustanova, čime se može pohvaliti mali broj gradova u Srbiji. To su pozorište, biblioteka,muzej, Gradska galerija i Istorijski arhiv. Imamo i nekoliko međunarodnih manifestacija, među kojima najdužu tradiciju imaju Jugoslovenski pozorišni festival, Kolonija keramike Zlakusa i Grafičko bijenale "Suva igla" . Iz ove sredine potiču mnogi uspešni sportisti i sportski radnici: Radomir Antić, Nemanja Vidić, Olivera Jevtić, Andrija Zlatić, fudbaleri "Sevojna" su prvoligaši, kao i košarkaši "Slobode" i odbojkašice "Jedinstva". Grad i čitav užički kraj su poznati po specijalitetima kao što su pršuta, kobasica, sir i kajmak i po visokokvalitetnim voćnim rakijama.
- Najveća vrednost Užica su Užičani, poznati nadaleko po specifičnom duhu i duhovitosti, kao i gostoljubivosti. Sve su ovo razlozi da dođete u Užice, upoznate, kako neko reče, "predele slikane lepotom" i poželite da tu ostanete, živite i radite - poručuje gradonačelnik Marković.
Kapitalni projekti
Nekada je vetar Kremanac duvao kroz grad i nije bilo zagađena, ali je u poslednje vreme u Užice stigla i magla, pa u kombinaciji sa aerozagađenjem, posebno zimi, zna da pravi ozbiljne probleme. Ali, spas stiže iz gasifikacije i taj projekat bi trebalo da bude završen u naredne dve godine. Naravno, uslov je da se reši pitanje cene priključka na mrežu gasovoda, priključeno je samo 20%, ali je u gradu još čak 15.000 individualnih ložišta.
- Još nemamo LEAP i to možda malo iz lenjosti, ali nema oblasti koju nismo dotakli, u kojoj se dosta, ili bar nešto ne čini. Puno smo uradili na sistemu upravljanja otpadom. Nećete mnogo smeća videti pored puta, ali je i dalje veliki broj starih divljih deponija, lokacije mi znamo, obično sa zavučene u šumi, pored potoka. I to nastojimo da rešimo. Ne treba za to specijalna edukacija već odgovarajuće kazne, ali moramo da stvorimo i uslove da se to realizuje. Imamo pilot projekat primarne selekcije, pet ambalaža se već odlaže. Užice je na pragu da pitanje otpada reši, najverovatnije do kraja godine. Ključni projekat je moderna regionalna sanitarna deponija Duboko i centar za separaciju otpada - kaže Božidar Pećinar, šef službe u Fondu za zaštitu životne sredine.
Hladna reka Đetinja, u kojoj Užičani vole da se kupaju, neće više biti prirodni kolektor. Najveći užički projekat je izgradnja centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, investicija vredna gotovo 30 miliona evra koja treba da počne da se ostvaruje naredne godine.
Nisu u ovom gradu pošteđeni ni problema sa saobraćajem. Naprotiv, oni su sve veći, kao što je i sve više automobila za koje je teško naći mesto za parkiranje. Uvedene su i zone u centru, ali je najviše nevolja zadaje to što magistralni put prolazi kroz centar grada, obilaznica se gradi godinama, ali radovi su stali. To je, takođe, kapitalni projekat.
Vesna Jovanetić, šef odseka za održivi razvoj i zaštitu životne sredine s ponosom ističe da je prvi EKO fond osnovan baš u ovom gradu i da je bio model za osnivanje ovakvih fondova u drugim sredinama.
- I dosta se radilo i na edukaciji. Naša dečja ustanova - Vrtić Užice je jedna od retkih koja je uvela obavezan ekološki program za predškolce, imamo dečju Ekološku olimpijadu od 1998, razne akcije, edukativne programe u školama.
Imaju Užičani, kako tvrde, i najbolju vodu za piće pa se ponekad, kako u šali kažu, i naljute kada gosti naruče flaširanu vodu. Imaju i projekat za priču. Na nivou vlada Srbije i Norveške, kaže naša sagovornica, odvija se "priča" za izgradnju naselja, odabrano je nekoliko naših sela, presudili su klimatski i drugi uslovi za život, u koja će se doseliti mnogi Norvežani kada odu u penziju. Tu će biti ekološke kuće, alternativni izvori energije, uposliće se puno naših ljudi.
Blago u sred grada
- Plaža je blago i bogatstvo grada, skoro uređeni kej kraj Đetinje je šetalište duž celog grada. Puno se koristi Plaža i Veli park, Hala sportova, tu je zdrav prostor sa dosta sportskih terena. Već smo počeli realizaciju projekta Rajskih otoka, uradićemo biciklističko - šetačku stazu u netaknutoj prirodi kanjona Đetine. To bi bila svojevrsna staza zdravlja, prava zdrava priča u budućnosti - priča nam Ilija Mićević, član Gradskog veća za sport, omladinu, obrazovanje i kulturu.
Za kratko vreme je, ističe on, Užice dostiglo neke visine u vrhunskom profesionalnom sportu: mali fudbal, Sevojno super liga, košarkaši prva, odbojkašice takođe, tu su ribolovci, ima ih 2000 članova i drugi. U sportskim dešavanjima Grad dosta ulaže u dečji, školski, omladinski, masovni, pomažemo organizacije vrhunskog sporta.
Užice je i grad kulture, toliko je stvaraju i neguju, da, kažu, moraju da imaju premijere odmah posle Beograda. A uzdižu i svoje prestižne kulturne manifestacije- pozorišni festival, tamburaški, koji je međunarodnog karaktera, osnovaće i kamp za mlade tamburaše, zatim, bijenale "Suve igle", Zlakuska keramika, Kustendorf, Klub džez festival. Užičani su uvek bili naklonjeni rok muzici i drže do toga, osnovali su i gradski Kulturni centar kojim omladina dobija "krov nad glavom", aktivna su brojna društva- Ere, Prvi partizan, dosta se radi na kulturi u selima, puno je izvornih grupa, raznih dešavanja u Terzića avliji, Kulturno leto, Leto na plaži. Mnogo ih je samo za nabrajanje.
