Vitezovi u sedlu
Od 1964. godine prvog septembarskog vikenda u Požarevcu se sastaju moderni vitezovi, ljudi od sedla i mamuza, grad i okolina postaju centar konjičkog sporta i veština. Ljubičevske konjičke igre, nadaleko poznate, mnogo više su od tradicionalne turističko-sportske manifestacije u kojoj elita konjičkog sporta na hipodromu deli megdan. Pored kasača, galopera, preskakanja prepona i dresure tu je i tradicionalna atrakcija - ljubičevski višeboj, koji je jedinstveno nadmetanje hrabrih momaka na odabranim konjima u seči sabljom, gađanju kopljem, strelom i topuzom.
Ljubičevske konjičke igre počivaju na tradiciji ergele Ljubičevo, koja je jedna od najstarijih u Srbiji, osnovao ju je 1853. godine knjaz Miloš Obrenović i „na pašnjacima kraj Velike Morave uzgajao najbolje konje, a u stoletnim hrastovim šumama pripremao svinje za Beč i Peštu". Ime Ljubičevo je dao knez Mihailo u znak sećanja na majku, kneginju Ljubicu.
Početkom prošlog veka ergela je izrasla u konjarsku instituciju evropskog ranga, a sada Grad, ergela „Ljubičevo" i konjičko društvo „Knez Mihailo" nastoje da Ljubičevskim konjičkim igrama vrate mesto koje im pripada u kalendaru Međunarodne konjičke federacije.
Milena
U istinskom hramu umetnosti, smeštenom u rodnoj kući velike slikarke, u galeriji Milene Pavlović Barili u vreme bijenala „U svetlosti Milene" okupljaju se umetnici iz zemlje i inostranstva. Posetiocima se pred oči i za uživanje tu „prostiru" ulja na platnu, akvareli, crteži, više od 800 dela ove poznate slikarke i pesnikinje, izuzetne žene, jedne od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata. Milena Pavlović Barili je bila i ilustrator najuglednijih žurnala - Vogue, Sharm, Glamour.
A pored ovog bijenala mnogo je u gradu još važnih i nadasve vrednih manifestacija: Novembarski dani kulture, Glumačke svečanosti (Dani Milivoja Živanovića), Likovna kolonija „Ljubičevo", Milici u pohode, Da vam leto bude bolje, SFAS u Kličevcu, Stiški akordi, Sestroljinski dani.... Požarevljani vole pesmu i igru, a kako i ne bi klada imaju jedan od najboljih ženskih horova - hor „Barili".
Lična karta
Prvi pomen Požarevca prema turskim tefterima datira 1467. godine. Postao je poznat širom Evrope po Požarevačkom miru koji je u njemu sklopljen 1718. godine. Prva škola, a druga po redu osnovna u Srbiji otvorena je 1733. godine i danas nosi ime Dositeja Obradovića, procvat doživljava u vreme kneza Miloša, bio je značajan trgovački centar, ni u oblasti školstva u kuture nije zaostajao za Beogradom i Kragujevcem. Danas je ovaj grad sedište Braničevskog okruga, prostire se na površini većoj od 480 km kvadratnih, od čega poljoprivredne površine zahvataju više od 35.000 hektara i ta zemlja je jedno od najvrednijih bogatstava ovog kraja, ima više od 70.000 stanovnika, na užem gradskom jezgru ih je oko 45.000. Značajan je administrativni, ekonomski i kulturni centar, na 80-ak km od Beograda, smešten između tri reke Dunava, Velike Morave i Mlave, ispod brda Čačalica, čine ga dva gradska (Požarevac i veliki energetski centar Kostolac) i 24 seoska naselja, ima 32 osnovne i 7 srednjih škola. U njegovoj okolini su izuzetno bogati arheološki lokaliteti, posebno se izdvaja pravi magnet za arheologe -Viminacijum, čim se pređe brdo Vranjevac, koje u šali zovu „stiški Alpi" stiže se na Srebrno jezero, a od pre mesec dana može da se kroči i u Carski šator na Tulbi, repliku onog u kome je potpisan Požarevački mir.
Zdanje i znameniti
Među brojnim znamenitostima Požarevca izdvaja se monumentalna građevina Okružnog zdanja sa lepim parkom, izgrađena 1889. godine, u duhu bečkog akademizma, priča se da su je gradili italijanski majstori, a porez za ovo zdanje je okružna vlast skupljala 5 godina. U njemu je i jedinstvena memorijalna soba sa fotografijama svih dosadašnjih čelnih ljudi Požarevca. Narodna biblioteka, osnovana 1847. godine najstarija je kulturna ustanova.
A neka od najznačajnijih imena srpske nauke i umetnosti potiču ili su deo života proveli u Požarevcu, mnoga politička poznata imena su zatvorske dane provodili u Kaznenom zavodu. Poznati žitelji ovog grada su bili Miloš Obrenović, Nikola Pašić, Đura Jakšić, Milena Pavlović Barili, Milivoje Živanović, patrijarh sprski Dimitrije, Pavle Savić i mnogi drugi.
|
Nije nebo nad ovim gradom izgubilo ništa od negdašnje lepote, kao što su i sami Požarevljani kao i nekada i danas veseli, možda malo nepredvidljivi, ali gostoljubivi ljudi. Izgubio je, međutim, grad mnogo od nekadašnjeg sjaja, moći, lepote, još se pamti vreme kada su u njemu i daleko van njega carevali privredni giganti. Gotovo svi su nestali. Ako je koliko pre dve decenije u industrijsku zonu što peške što biciklom na posao išlo i po 10.000 ljudi, danas ih je jedva 1.000. Ipak, ima Požarevac mnogo toga za oko i dušu, čuva sećanje na prošlost i običaje, ali ide i u budućnost. Nameran je da vrati stari sjaj i ugled.
Zbog čega ga treba videti, osetiti njegovu dušu, pa i ostati u ovom gradu najbolje svedoče reči gradonačelnika Miodraga Milosavljevića.
Baština i budućnost
- Moj osnovni motiv je bio, kada sam postao gradonačelnik, da Požarevac bude grad u kome bi svako poželeo da živi. To je teško dostići, ali je motiv koji može da sve pokrene sa mrtve tačke. I mislim da u tome uspevamo. Ono dobro za življenje ne samo građane Požarevca, nego za svakog ko bi želeo da dođe kao turista, da živi ili da radi ovde, su brojne manifestacija koja se organizuje, kao i izuzetna kulturna baština ovog grada. Mislim na baštinu Milene Pavlović Barili, na Muzej, Viminacijum, na zadužbinu kneza Miloša - Ljubičevo i na Ljubičevske konjičke igre. Sve to i još mnogo toga sigurno zavređuje da veliki broj ljudi iz zemlje i inostranstva dođe da vidi, da uživa u jedinstvenosti i lepoti.
Ono što je veliki hendikep grada je da nemamo pripremljene planske akte i ubrzano radimo na tome kako mogli da razvijamo ne samo urbanizam grada nego i privredu. Zapuštena je i estetika grada. Zato smo unazad godinu i po uradili, ili još radimo pet fasada koje su kulturno blago i zaštićeni spomenici. Upravo se privodi kraju fasada zgrade u kojoj je nekada bila Dušmanića apoteka, jedna od najlepših zgrada u Srbiji, izdvojeno je za to oko 11 miliona. Radimo i zadužbinu Pavlovića i Mirkovića, koji su bili veliki trgovci, u kojoj se nalazi Politehnička škola, vraćamo stari izgled školi „Dositej Obradović", drugoj osnovnoj školi u Srbiji. Želimo da uredimo i oživimo pešačku zonu koja je sada samo stari, mali korzo.
- Veliki su zadaci ispred nas, nema se dovoljno para, a vreme nas gazi, tako da imam osećaj da mnogo ne napredujemo. Ali, ukoliko ovako idemo zasigurno ćemo za par godina popraviti sliku Požarevca. I vratiti onaj sjaj koji je imao u 19. veku, kada je bio trgovački grad i grad kulture.
A od čega bi se živelo?
- Ono što je dato kao prirodno bogatstvo jeste ugalj, tu je Kostolac, kopovi elektrane, koje su zamajac ne samo privrede grada nego i cele Srbije. Zato je Požarevac uvek na 4. ili 5. mestu po prosečnoj zaradi, imamo i veliki broj ljudi u inostranstvu, tako da mogu da kažem da se, ipak, ovde možda bolje živi nego u drugim gradovima. Nezadovoljni smo, međutim, što je naša industrijska zona u potpunosti uništena 90-ih godina, tu sada rade možda dve- tri fabrike, Bambi Banat, Litas, sve druge fabrike -giganti koje su bile su podređene poljoprivredi su ili u stečaju, ili jedva da rade. Zato nam je zadatak da proširimo industrijsku zonu i na tome uveliko radimo. Kao što se privode kraju i pripreme za budući regionalnu deponiju koja će biti u Petrovcu na Mlavi.
Požarevac ima izuzetno bogat budžetski fond za zaštitu životne sredine, sa nešto više od 600 miliona dinara. Novac ulažemo, ističe gradonačelnik, prevashodno u proširenje toplifikacije kako bi smanjili broj dimnjaka, zatim, u kanalizaciju kako bi se rešili septičkih jama, u kišnu kanalizaciju. Namera je da se uradi prsten oko grada i da sva seoska domaćinstva imaju pijaću vodu, takođe i da dobiju toplifikacionu mrežu. Zamenjen je i glavni cevovod koji je bio od azbesta i grad je za narednih 40-50 godina rešio problem snabdevanja vodom.
- Cilj nam je da javno preduzeće „Ljubičevo" ponudimo potencijalnim investitorima koji bi eventualno izgradili sportski rekreativni centar. Imali smo razgovore sa Špancima, ovih dana će biti sa Grcima, o izgradnji golf terena. Ljubičevo je za to vrlo interesantno, 300 ha u šumi sa jezercima, imamo i ergelu. Ukoliko u tome uspemo biće Požarevac prava turistička atrakcija, a samo u tom kompleksu bi bilo posla za 500 do 1.000 ljudi. Trenutno imamo oko 6.000 nezaposlenih.
Prestonica careva i gastarbajtera
Dejan Savić, direktor Turističke organizacije nabraja nam znamenitosti koje krase grad i okolinu. Najpre je tu ergela „Ljubičevo" na 2 km od grada, poslednja državna ergela u Srbiji, bogata odgajivačnica rasnih konja. Među ustanovama kulture izdvaja se Narodni muzej sa zbirkom iz niza epoha, od kamenog do savremenog doba, galerija Milene Pavlović Barili, etno park na Tulbi gde je podignuta replika turskog šatora u kome je potpisan Požarevački mir.
- Zgrada Načelstva je jedinstvena, kao i park prirode Čačalica na 2 km od centra. Ono što nije u zvaničnoj turističkoj ponudi a privlači ljude je Bambi park, koji sada samo delom funkcioniše i kuća Slobodana Miloševića. Najvrednije na području je arheološko nalazište Viminacijum, jedna od najvećih zbirki na otvorenom, važno utvrđenje, koji je dugo bio prestonica cara Justinijana. Požarevac je i prestonica gastarbajtera i to umnogome utiče na život grada.
Ekološko društvo u ovom gradu formirano je još 1993, a jedinstveni Ekološki dom u spomen parku Čačalica je mesto u kome mnoge organizacije, zajedno sa Gradom i Zavodom za javno zdravlje organizuju brojne manifestacije, posebno one koje promovišu zdravlje. Svake poslednje subote u mesecu ovde se obavljaju besplatni preventivni pregledi.
Zaštiti životne sredine se posvećuje velika pažnja, radi se kontrola vazduha u gradu na 4 mesta, a na 12 mesta kontrola padavina, dva puta nedeljno polena i redovno je obaveštavanje građana. Zatim, na 6 mesta se meri komunalna buka, redovno kontroliše voda za piće koja je potpuno ispravna. I kvalitetna - priča nam dr Zorica Mitić, direktor Zavoda za javno zdravlje i predsednik EKO društva.
Za hvalu je i pilot projekat preventivnog otkrivanja raka grlića materice iz 2006., a na osnovu tih rezultata urađena je strategija za Srbiju. Po učestalosti ovog karcinoma Braničevski okrug je među prvima u Evropi. I preventivni centar u Domu zdravlja dobro radi, obuhvat dece vakcinacijom je iznad 95%.
Najsportskiji grad
- Odmah da se pohvalim. Požarevac je sada najsportskiji grad - na Olimpijadi mladih u Singapuru osmina reprezentacije Srbije ili četvoro sportista je iz našeg grada, naših klubova. Pa već to mnogo govori - s ponosom ističe član Gradskog veća Aleksandar Đokić.
Uglavnom se mučimo, ali je važno da, kaže on, ima rezultata i to vrhunskih. Prioriteti su nam školski i vrhunski sport, imamo 33 fudbalska kluba, mladi Radnik bio u super ligi, imamo uspešne odbojkaše, rukometaše. Pravimo strategiju razvoja sporta. Rekreacija nije mnogo organizovana, ali naši ljudi imaju gde da se rekreiraju - Čačalica, Hipodrom, Ljubičevo. Napravili smo kriterijume za raspodelu sredstva u sportu, ove godine uveli smo i stipendije za izuzetne sportiste.
